Glas Rusije: Kurili – unutrašnje pitanje Rusije

Uslovi života na Kurilskim ostrvima treba da budu poboljšani, glavni je zaključak posete Dmitrija Medvedeva Južnim Kurilima. Šef ruske države prvi put posećuje Kurile, koji su predmet spora između Moskve i Tokija od 1945. godine, zbog čega ne može da bude potpisan mirovni ugovor.

Predsednički avion sleteo je na ostrvo Kunašir, gde živi oko 8000 ljudi. Čitava poseta trajala je tri i po sata, za to vreme šef države je posetio lokalna preduzeća, razgovarao sa stanovnicima, pregledao cene u prodavnici i čak kupio da ponese malu ribu korjušu težine 300 grama. Predsednik je izrazio nadu da će uslovi života na Kurilskim ostrvima biti isti kao u Centralnoj Rusiji.

Kako bi socijalni standardi na ostrvima odgovarali ruskim, potrebno je da se usluge koje dobijaju građani u tom udaljenom kraju naše zemlje približe mogućnostima koje postoje i u Sahalinskom oblasti između ostalog i u zemlji u celini. Zato je potrebno da tamo dođu da rade stručnjaci. Treba da čitav program bude sa izgradnjom stanova, sa tim da oni koji dolaze tamo dobijaju dobre uslove za život, da imaju stimulans da tamo otanu da rade duže vreme.

Razgovor predsednika sa novinarima odvijao se u zgradi novog dečijeg obdaništa u naselju Južno-Kurilsk. Još jedan savremeni dečiji vrtić uskoro će biti otvoren na Šikotanu, drugom ostrvu Velike Kurilske grede. Što se tiče razvoja turizma, u regionu postoje svi uslovi za stvaranje turističke zone. Turisti koji se bave ekstremnim turizmom već znaju šta je to jedriti između Kurilskih ostrva ili posmatrati vulkane. Ljubitelji mirnog odmora mogu da odaberu geotermalne izvore i lekovito blato ostrva Kunašir.

Ove teritorije su jedinstvene, priznao je u intervjuu za Glas Rusije doktor geološko-mineroloških nauka Igor Davidenko:

„Rađa se gordost kod čoveka koji ima na teritoriji zemlje deo gde je zemlja živa, gde je ona u procesu stvaranja. To je svima potrebno. Siroti Evroljani to ne znaju. Kod njih nema takvih stvari.“

Ipak radna poseta ruskog predsednika po ruskim teritorijama postala je povod za glasne proteste druge države. Ministar  inostranih poslova Japana uručilo je Rusiji protestnu notu. Još pre početka posete ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov stavio je do znanja da ovaj protest ne spada u kompentenciju njegovog resora:

„Bavim se spoljnom politikom, a Kurilska ostrva su teritorija RF i spadaju u unutrašnju teritoriju. Predsednik planira svoje kretanje po našoj zemlji samostalno.“

Da podsetimo da su posle Drugog svetskog rata ostrva Kunašir, Iturup i Šikotan ušla u sastav sovjetskih teritorija. Ipak Japan se sa tim ne slaže i redovno ispoljava svoje pretenzije na ove teritorije. Uporedo sa tim, sa tačke gledišta međunarodnog prava ove teritorije nisu sporne, kažu eksperti. 1956. godine bila je sklopljena Zajednička deklaracija Rusije i Japana gde je rečeno da ostrva Habomai i Šikotan mogu da budu predata Japanu ako on odustane od drugih teritorijalnih pretenzija. Japan traži da se vrate sva četiri ostrva. Između ostalog, aktuelni protest Tokija podudario se sa drugim teritorijalnim sporom: Japan i Kina nikako ne mogu da se slože povodom prava na ostrvo Đajujdao, koje Japanci nazivaju Senkaku. Ulje na vatru je podlio i nagli pad rejtinga japanske vlade. Evo šta je tim povodom istakao u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac Centra za japanska istraživanja Instituta za Daleki Istok RAN Valerij Kistanov:

„Japansko društvo je vrlo nezadovoljno kako demokratska partija i premijer vode stvar sa Kinom. Prvi put procenat onih koji ne podržavaju japansku vladu Naotoa Kana premašio je procenat onih koji je podržavaju. Polazeći od toga da se Japan ne oseća previše dobro zbog teritorijalnih sporova sa Kinom, rukovodstvo zemlje rešilo je da sakupi poene u ruskom pravcu. I zato je tako oštro i žestoko počelo da reaguje na posetu ruskog predsednika Južnim Kurilima.“

Vodeći ruski eksperti pozivaju da se ne zamenjuju u tom pitanju politika i ekonomija. Rusija je više puta predlagala Japanu da se ove teritorije zajednički osvajaju. Krajem prošlog veka Rusija i Japan su napravili bilateralnu komisiju, bili su uključeni predstavnici ekonomskih resora dve zemlje, započela je razrada zajedničkih projekata. Kako bi planovi postali realnost, treba tražiti ekonomske tačke dodira, a ne množiti teritorijalne pretenzije.

(Glas Rusije)