Glas Rusije: Kineski nuklearni potencijal nije više „tigar od papira“

Nuklearni potencijal Kine odavno ne predstavlja „tigra od papira“. Sasvim je moguće da je Kina već postala treća nuklearna sila na svetu. Njeno zaostajanje za Rusijom i SAD nije tako veliko, kako se obično veruje. Ovaj zaključak nalazi se u izveštaju ruskih eksperata, predstavljenom u Moskvi.

Kina je jedina nuklarna sila „velike petorke“, koja ne daje nikakve informacije o sastavu i veličini svojih nuklearnih snaga. Ovo je naglasio jedan od autora izveštaja, stručnjak Instituta svetske ekonomije i međunarodne politike Ruske akademije nauka (RAN) Vladimir Dvorkin:

- Nuklearni program Kine i njena nuklearna snaga ne mogu se po stepenu zatvorenosti porediti sa nuklearnim programima drugih zemalja. Kina krije veliki deo svog nuklearnog naoružanja.

Peking insistira da je njegov nuklearni arsenal mali i da se po veličini ne može porediti sa SAD ili Rusijom. Međutim, tajnost informacija o kineskoj nuklearnim snazi ne objašnjava se malim obimom ili ranjivošću. Možda je cilj sakriti prekomerni nuklearni potencijal.

Stručnjaci su naveli najnovije podatke, zasnovane na obaveštajnim izveštajima. Do kraja prošle godine Kina je proizvela do 40 tona urana za naoružanje i oko 10 tona plutonijuma za naoružanje, što je najverovatnije omogućilo proizvodnju do 1800 nuklearnih bojevih glava. Polovina tog arsenala može biti namenjena brzoj primeni. Vladimir Dvorkin, koji je, do odlaska u penziju, bio zadužen za pitanja strateškog nuklearnog naoružanja u Ministarstvu odbrane – na osnovu ovih činjenica je izjavio:

- Kina ima dva do tri puta više nuklearnih glava nego što veruju stručnjaci. Postojeće procene, posebno švedskog insituta strateških istraživanja, kao da potcenjuju ono što bi Kina stvarno mogla imati.

Potcenjivanje kineske nuklearne snage je vrlo opasno. Posebno ako se ima u vidu ambicija Pekinga da dominira, ne samo na teritorijama i u vodama u blizini svojih granica. O globalnim ambicijama Kine svedoči ekspedicija kineske ratne mornarice u svetskom okeanu, a takođe potraga za vojnim uporištima u udaljenim područjima, naročito, u Indijskom okeanu.

Stručnjaci takođe naglašavaju da Kina postepeno povećava fond i poboljšava performanse strateških raketa, raketa srednjeg dometa i raketa kratkog dometa. U ovom slučaju, poslednje dve klase sistema snabdevene su i nuklearnim bojevim glavama.

Međutim, ovaj zaključak iz izveštaja, vojnom ekspertu „Glasa Rusije“ Vasiliju Kašinu ne čini se nespornim:

- Kina je razradila taktičko nuklearno oruđe u vreme sukoba sa SSSR. Ali nema podataka o serijskoj proizvodnji, upotrebnom stanju, niti da li ove klase raketa imaju nuklearno punjenje.

Autori izveštaja, naprotiv, smatraju da je Kina jedina zemlja na svetu koja, osim Rusije i SAD, ima mogućnost brze izgradnje nuklearnih potencijala. Više se nijedna zemlja iz „nuklearnog kluba“ ne može porediti sa Kinom u tom smislu.

Ubrzana modernizacija i izgradnja raketno-nuklearnog potencijala Kine ima prevashodno statusni karakter. Ali to ne isključuje fokusiranost njenog programa na jačanje kapaciteta za nuklearno odvraćanje SAD, Indije i Rusije. Zbog toga razvoj novih inicijativa za ograničenje ili redukciju nuklearnog naoružanja SAD i Rusije stručnjaci preporučuju uzimanje u razmatranje „kineskog faktora“. Kako u okviru pregovaračkog procesa, tako i pri preduzimanju jednostranih mera u oblasti nuklearnog razoružanja.

Vladimir Fedorov

(Glas Rusije)