Glas Rusije: Da li mrtav Gadafi znači mir za Libiju?

Moamer Gadafi je poginuo. Ovu informaciju u četvrtak su objavili predstavnici Prelaznog nacionalnog saveta (PNS) Libije. Oni su već ranije saopštili da je pukovnik uhapšen. Istovremeno, televizijski kanal koji se nalazi pod kontrolom lidera DŽamahirije opovrgava podatke novih libijskih vlasti.

Predsedniku Rusije vest o tome da je Gadafi uhapšen saopštena je za vreme pregovora s premijerom Holandije Markom Riteom. Dobivši ovu vest Dmitrij Medvedev je istakao da o sudbini lidera DŽamahirije treba da odluči libijski narod.

- Računamo na to da će u Libiji nastupiti mir. Svi oni koji danas upravljaju državom – različiti predstavnici libijskih plemena, - moći će konačno da se usaglase o konfiguraciji vlasti i Libija će postati savremena i demokratska država. U suprotnom slučaju svi napori koji su preduzimani u poslednje vreme nemaju smisla. Što se tiče Gadafijeve sudbine lično, o njoj treba da odlučuje libijski narod.

Kao što obično biva u takvim slučajevima, o najnovijim događajima u Libiji su pristizale najprotivrečne vesti. Počelo je od toga što su predstavnici PNS izjavili da imaju potpunu kontrolu nad Gadafijevim zavičajem – gradom Sirtom. A uskoro su isti izvori saopštili da je bivši lider DŽamahirije uhvaćen dok je zajedno s ljudima iz svoje okoline pokušavao da napusti rodni grad. Na desetine vozila je napustilo Sirt i krenulo ka zapadu, prema Misuratu. Posle izvesnog vremena konvoj je napala avijacija NATO, nakon čega su ga stigle formacije novih vlasti, koje su uhapsile Gadafija. Pukovnik ranjen u noge, s mesta pucnjave je odvežen kolima hitne pomoći. Prilikom napada na Sirt navodno su takođe uhvaćeni bivši portparol Gadafija Musa Ibrahim, kao i njegov brat od strica i savetnik Ahmed Ibrahim.

U NATO su ova saopštenja pročitali, ali nisu mogli da ih komentarišu. Istakli su samo da je potrebna potvrda informacije. Analitičari su u međuvremenu izrazili bojazan za Gadafijev život. Ako je pukovnik dospeo u ruke novih libijskih vlasti preostalo mu je malo od života, pretpostavio je u intervjuu za „Glas Rusije“ stručnjak Instituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov.

- Sadašnji pobunjenici, koji su dobili naziv revolucionara, oslanjaju se na moć SAD i njihovih saveznika iz Severoatlantske alijanse. Svi najnoviji događaji na Bliskom i Srednjem Istoku omogućavaju nam da govorimo o tome da su Amerikanci naučili da koriste fenomen izdaje. To se desilo u Iraku kad su slali sms-poruke iračkim vojnicima na visokim dužnostima preteći da će se obračunati s njihovim porodicama. To se sad praktikuje u Avganistanu, slične metode Sjedinjene Države koriste i u Libiji. I bivši Gadafijevi saborci, koji su prešli na stranu revolucionara, prirodno žele da sakriju tragove svoje ranije delatnosti. Odnosno, u interesima niza činovnika na visokim dužnostima, koji računaju da će zauzeti ključne pozicije u novoj vladi, odvijaće se tajno fizičko uništavanje pod odgovarajući izgovorom – pa, na primer, pri pokušaju bekstva. Gadafijeva sudbina će biti rešena relativno brzo.

Stručnjak kao da je bio na licu mesta. Pristalice PNS u Tripoliju nise stigli istinski ni da počnu da slave hapšenje svog glavnog neprijatelja, a već je usledila nova izjava vlasti. Gadafi je umro – i to od smrtonosne rane zadobijene u glavu. Prirodno, usledila su objašnjenja: eto, za vreme pucnjave pukovnik je bio ranjen u noge, ali i u glavu. Kad ga je vozila „hitna pomoć“ Gadafi je jedva disao. I iznenada je umro. Dodati su i novi detalji: u Sirtu su poginuli Gadafijev sin Muatasem, kao i bivši ministar odbrane Abu Bakra Junis. Drugi pukovnikov sin – Seif al-Islam je uspeo da pobegne u pustinju. Tela Gadafija i njegovog sina Muatasema dovežena su u grad Misratu. Njihova tačna lokacija se drži u tajnosti: kako su izjavili iz PNS – „zbog bezbednostnih razloga“. Iako su ranije predstavnici vlasti obećali da će pokazati narodu svrgnutog lidera. Sad tvrde da PNS poseduje foto i video materiale, koji mogu da posluže kao dokaz Gadafijeve smrti. Neki televizijski kanali su prikazali fotografije krvlju oblivenog čoveka. Tvrde da je upravo to mrtav Gadafi, kojeg je uz pomoć mobilnog telefona fotografisao jedan od učesnika u operaciji. U principu, u celoj ovoj priči se oseća ista ruka koja je režirala nedavnu likvidaciju lidera „Al-Kaide“ Bin Ladena. Nejasni foto dokazi, telo ubijenog neprijatelja nestaje u morskim dubinama. Ovog puta umesto dubina može poslužiti pustinjski pesak, ali to ne menja suštinu stvari.

Podsetićemo da su sredinom februara u Libiji počele masovne demonstracije sa zahtevom da ode Gadafi, koji je preko 40 godina vladao zemljom, a koje su kasnije prerasle u oružane sukobe između snaga vlade i opozicije. Za devet meseci borbenih dejstava uz podršku NATO protivnici režima su uspeli da uspostave kontrolu nad skoro celom teritorijom Libije. U februaru je opozicija u Bengaziju formirala Prelazni savet, koji je proglasila za jedini legitimni organ vlasti u zemlji. PNS je priznalo preko 60 zemalja, uključujući i Rusiju.

S Gadafijevim odlaskom u istoriji Libije se završila čitava epoha. Potonji lider rođen je u porodici beduina 1942. godine. Još kao đak učestvovao je u stvaranju ilegalne političke organizacije i organizovao je antikolonijalne demonstracije. Po završetku škole Gadafi je pohađao britanski vojni koledž, zatim je stupio u službu libijske vojske za vezu. Gadafi je prvi put postao poznat u arapskom svetu kad je uputio svoju jedinicu (bez dozvole kralja Libije Idrisa I) u pomoć Egiptu u šestodnevnom ratu protiv Izraela 1967. godine. 1. septembra 1969. godine, s 27 godina, kapetan Gadafi je stao na čelo antimonarhističkih demonstracija libijskih oficira. Postao je jedan od najmlađih šefova država u istoriji i posle revolucije je stekao zvanje pukovnika. 1970-ih godina formulisao je „Treću svetsku teoriju“ (pod „prvom“ i „drugom“ je podrazumevao kapitalizam Adama Smita i Marksov komunizam), koju je izložio u tri dela rada pod nazivom „Zelena knjiga“. Opus je posvećen „učestvovanju naroda u upravljanju politikom i ekonomijom bez tradicionalnih institucija vlasti“. Pod Gadafijevim rukovodstvom Libija je nastupala u ulogi nosioca ideja arapskog nacionalizma i beskompromisnog protivnika Izraela i SAD na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Nije čudo što su odnosi između Zapada i pukovnika bili zategnuti. 1986. godine Libija je optužena za učestvovanje u eksploziji u zapadnoberlinskoj diskoteci. Tripoli je preživeo nalet američke avijacije u kojem je lider libijske revolucije čudom ostao živ. Gadafi je odgovorio onima koji su ga uvredili 1988. godine podmetanjem eksplozije u avionu na nebu iznad škotskog gradića Lokerbija. Tada je poginulo 270 ljudi. 2003. godine je Libija, pritisnuta međunarodnim sankcijama preuzela odgovornost za ovaj teroristički akt, Gadafi se, može se reći, javno pokajao pred Zapadom.

Još jedna njegova ideja bilo je ujedinjenje afričkog kontinenta. 2. marta 2001. godine, upravo na njegovu inicijativu objavljen je Afrički savez, koji je činilo 52 države. Planirano je osnivanje opšteafričke parlamentarne skupštine, suda i centralne banke.

Kao čovek Gadafi se smatrao za prilično ekstravagantnu ličnost. Proslavio se čudnom odećom i manirima. Između ostalog, dok je bio na vlasti nije trpeo protokole i zvanične programe, kretao se u društvu malog odreda amazonki-telohraniteljki, u zvanične posete je nosio šator. „Ja sam usamljeni beduin, koji nema čak ni izvod iz matične knjige rođenih,“ govorio je pukovnik za sebe.

Ipak, Gadafijeva pogibija ne znači završetak građanskog rata u Libiji, smatra bivši ambasador Rusije u ovoj zemlji, stručnjak Instituta za poznavanje Istoka Aleksej Podcerob.

- To ne znači zasigurno da je igra odigrana. Počeće svođenje računa među samim pobednicima. Sad stižu vesti o tome da već ima sukoba između različitih grupacija. Ako ne dođe do novih nasilja to će biti prosto čudo.

Pukovnik Moamar Gadafi će biti sahranjen u najskorije vreme po muslimanskim zakonima – moguće je upravo u Misuratu. Ovo je saopštio međuarapski televizijski kanal „Al-DŽazira“ pozivajući se na predstavnika vojnog saveta grada. Telo bivšeg libijskog lidera doneto je u jednu od džamija radi pogrebnog umivanja.

(Glas Rusije)