Glas Amerike: Tampova ekonomija - šta kažu brojke, a šta Amerikanci

 Prema većini indikatora, američka ekonomija dobro stoji. Predsednik Tramp se time hvalio u više navrata. Međutim, da li Amerikanci isto tako procenjuju stanje ekonomije možda zavisi od njihove političke orijentacije. Glas Amerike istraživao je da li stranačka pripadnost utiče na doživljaj zdravlja ekonomije.

Predsednik Tramp smatra da je za ružičastu ekonomsku sliku zaslužna njegova politika.

"Ameriku ponovo poštuju i Amerika ponovo pobeđuje jer je stavljamo na prvo mesto. Gde god da pogledamo - vidimo efekte američkog ekonomskog čuda”, zadovoljan je Tramp.

Njegove pristalice se slažu. "Mislim da je njegova ekonomska politika sjajna, naša ekonomija odlično stoji. Deregulativa je po meni bila fantastična stvar”, kaže Den Smolarek, Trapov Glasač zz Bafala u državi Njujork.

Međutim, ne misle svi da predsednik dobro obavlja svoj posao.

Majkl Haris, glasač demokrata iz Denvera u Koloradu, dao bi Trampu ocenu 30 na skali od jedan do 100.

“Ima mnogo stvari na kojima mora da radi. Njegov posao je težak kao i svakog drugog predsednika, ali on mora da radi mnogo vrednije”, smatra Haris.

Kao što važi za skoro svako važno pitanje u SAD ovih dana, kako Amerikanci vide ekonomiju u velikoj meri zavisi od toga kako glasaju, objašnjava Robert Grifin iz Grupa za studije birača Fonda za demokratiju.

“Generalno, ljudima nije lako da procene šta se događa u ekonomiji. Znaju da je ona u dobrom stanju, u principu, ali to je jedan od primera gde na percepciju ljudi veoma ozbiljno utiče njihova politička opredeljenost. Svaka diskusija o savremenoj američkoj politici mora da počne od činjenice da živimo u vreme duboke stranačke podeljenosti. Tako da na građane, u njihovoj proceni stanja ekonomije, u proceni da li oni sami stoje bolje ili gore, u velikoj meri utiče njihova stranačka pripadnost i stav o predsedniku i njegovoj stranci”, navodi on.

Robert Grifin i stručnjaci grupe za studije birača dvostranačkog Fonda za demokratiju došli su do tog zaključka razmatrajući uzorak od 8.000 Amerikanaca.

Njihova analiza je deo brojnih istraživanja koja pokazuju kako stranačka pripadnost utiče na gledišta građana o praktično svemu, pa i nečemu tako konkretnom i merljivom kao što je ekonomija.

To je slučaj proteklih 15 godina, ističe Rajan Striter iz instituta Amerikan enterprajz.

"Od Velike recesije pre 10 godina beležimo stalni porast broja ljudi koji kažu da misle da je ekonomska situacija bolja, rast sa 11 odsto na oko 53 odsto. Ali ako pogledate ispod tih proseka, videćte da je takav stav u godinama Obaminog predsedništva počivao na poverenju demokrata, a od kada je Tramp izabran, poverenje republikanaca u ekonomiju je značajno skočilo”, ukazuje Striter.

Mimo strančke pripadnosti, na perecepciju građana utiče i kategorija u kojoj se nalaze kada je reč o platama.

Iako je situacija na tržištu rada veoma dobra, vladini podaci pokazuju da primanja prosečnih Amerikanaca ostaju na istom nivou kao ranije. Najveći rast plata beleže Amerikanci koji su već u kategoriji onih sa najvećim zaradama.

(Glas Amerike)