Glas Amerike: Srbija deset godina kasnije

Ljajić: Glavni razlog za apatiju je to što ljudi teško žive

Srbija će u utorak obeležiti desetu godišnjicu petooktobarkih događaja, kada je stotine hiljada građana izašlo na ulice da sačuva pobedu izvojevanu na izborima 24. septembra. Kako danas izgleda Srbija, da li je iko verovao da će SPS ponovo ući u vlast, da će se radikali većinom opredeliti za Evropu, da ovde ljudi imaju najniže plate u regionu i da je život težak kao i ranije?

Centralne beogradske ulice nikada, do tog 5. oktobra 2000-te, nisu primile više sveta. Izašli su i stari i mladi, bogati i siromašni, šuti i rogati, pametni i oni koji to nisu. I svako sa svojim motivom – jedni su hteli više slobode, drugi više novca, treći su hteli samo malo normalnosti i da pravila budu svima jasna i jednaka za sve. A svi su opet izašli zbog jedne stvari – izborne krađe...

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković, tim povodom kaže:

"5. oktobar, onaj od pre 10 godina bio je izazvan svim i svačim. I lošom situacijom, bombardovanjem, ali u suštini on je bio pokret protiv izborne krađe. Koja je bila spektakularna. Odjednom se tamo na Kosovu pojavljuje milion nekih koji su glasali za Slobodana Miloševića."

Aktuelni ministar za rad i socijalnu politiku, Rasim Ljajić, ističe:

"Za mene nema nikakve dileme da 5. oktobar predstavlja pozitivan istorijski i politički događaj od ogromne važnosti za Srbiju i proces njene demokratizacije."

Kakvi god da su bili ciljevi – nakon atentata na premijera Zorana Đinđića 2003. godine gotovo sva obećanja od tog 5. oktobra pala su u vodu, ili je njihova realizacija odložena na neodređeno vreme. Ali, ako ništa drugo toga dana izvojevana je jedna vredna stvar – izborna volja ne sme biti pokradena.

Dragoljub Žarković:

"Mi od 2000-te nismo imali ni jednu ozbiljnu izbornu sumnju niti osporavanje izbornih rezultata. To nije mala tekovina. Glas naroda je postao uvažavan i autentičan."

Nenad Konstantinović je pre deset godina bio jedan od lidera Otpora, pokreta koji je obezbedio i masu i ubrzanje za obaranje režima Slobodana Miloševića. Nenad je danas na vlasti i u prilici je da utiče i stvara ono za šta se nekad borio:

"Ja mogu da kažem da sam se borio za to da živimo u jednom slobodnom društvu – i da živimo u jednom slobodnom društvu. Mogu da kažem da sam se borio za to da imamo demokratiju u zemlji i imamo demokratiju. Da imamo mogućnost da svako kaže ono što hoće i da ne snosi nikakve posledice."

Rasim Ljajić ukazuje:

"Za mnoge stranke Evropa više nije bauk, za mnoge stranke ta antievropska politika nije nešto što dominira programima tih partija i to je za zemlju dobro – da se bar oko toga smanji polarizacija koju smo imali poslednjih godina."

Jedan od prvaka bivšeg DOS-a Rasim Ljajić danas vodi jedan od najtežih resora u vladi i vodi brigu o svima koje statistika vodi kao gubitnike tranzicije. Kao ministar za rad i socijalnu politiku misli da su reforme započete, ali da se nije daleko doguralo. I svestan je apatije i opšteprihvaćene percepcije da su svi političari isti:

"Mislim da je glavni razlog za apatiju to što ljudi teško žive. Životni standard je na vrlo niskom nivou, plate su među najmanjim u regionu, skoro 800.000 ljudi se vode kao nezaposleni – i u tome treba tražiti glavne razloge za nezadovoljstvo."

Većina ljudi koja se nekada u revolucionarnom zanosu tiskala beogradskim ulicama, danas možda živi slobodnije, ali ne i bolje i bogatije. Plate u Srbiji su najniže u regionu. Posao je mnogima i dalje nesiguran, a kao davnih devedesetih, i danas nema mleka i ulja. Ako se na sve to dodaju u međuvremenu olako uzeti krediti, inflacija, ekonomska kriza i još mnogo negativnih faktora – razloga za depresiju ima na pretek i danas. Rešenja, međutim, još nema.

Dragoljub Žarković:

"Ovde niko ništa ne proizvodi, ovde niko ništa ne radi. I Srbija i dalje nema strategiju održivog privrednog razvoja. Zbilja ne znamo da li je to agrar, da li je to elektroprivreda, da li to infrastruktura, nauka. To još nismo definisali."

Posle 10 godina, logično, svode se računi šta smo dobili petooktobarskim promenama. Jasne računice nema. Svi smo dobili nešto malo, ali ni približno dovoljno za obećani dosadan život i spokojan san.

(VOA)