Glas Amerike: 2010. - teška godina za Srbiju

Kako najbolje opisati 2010. godinu? Kao tešku, godinu punu izazova i na domaćem i na spoljnom planu, godinu koju će mnogi poželeti da što pre zaborave. Kao godinu u kojoj opet nisu pronađeni i uhvaćeni Mladić i Hadžić, u kojoj problem Kosova nije rešen i godinu u kojoj smo se svađali i mirili sa svetom.

Kao godinu koja se završila sa 11 posto inflacije, sa više od 200.000 nezaposlenih ili dinarom koji je prebacio magičnu crtu od 100 za jedan evro…

"Srbija je i te kako u krizi i mislim da iz te krize neće izaći. Pamtim jednu divnu rečenicu koju bih kandidovao za rečenicu godine. To je da je naš premijer Cvetković rekao da je statistički Srbija izašla iz krize mada to građani po svom standardu ne osećaju", kaže za naš program Boško Jakšić, novinar lista Politika.

Uprkos svih nesporazuma oko zakona o penzijskom sistemu može reći da je Vlada u 2010. uspešno okončala nekoliko rundi pregovora sa MMF-om. Takođe, kao svoje uspehe Vlada ističe i blagi rast privrede i BDP-a, povećanje izvoza i povećanu naplatu poreza.

Sa druge strane u 2010-toj Srbija je bila bez mleka, prosečna plata je sve manja, cene pod kontrolom države su najviše rasle, a protesti nezadovoljnih su sve češći. Koridor 10 sporo napreduje, borba protiv kriminala i korupcije je i dalje više deklarativna, a vladin rejting teško da će popraviti i priznanje da je posle pune decenije ekonomski sistem zasnovan na prodaji velikih državnih sistema i povećanju unutrašnje potrošnje iscrpeo svoje mogućnosti:
"Svako će vam ovde reći da je vreme da se obnovi neka proizvodnja, da se deo novca koji se pozajmljuje investira u proizvodnju, što je jedini način izlaska iz krize. Mi i dalje tu retoriku imamo, ali te prakse nema i plašim se da će i 2011. biti isto tako veoma teška", ističe Boško Jakšić.

Nakon ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji i ukidanja viza za građane, 2010. je najavljivana kao reformska godina u kojoj će zemlja nastaviti približavanje Evropi. Međutim, godišnji izveštaj o napretku Srbije Evropske komisije pokazao je da je malo toga urađeno i u 10 tačaka Evropa je dala preporuke o tome šta treba menjati:

"Iako sam ja više očekivao od vlade koju predvodi Demokratska stranka, koja je najdemokratskija i najevropskija vlada, praktično ako čovek izuzme zakon o bezbednosti saobraćaja i zabranu pušenja, koji su restriktivni zakoni kojima se nešto zabranjuje, vi ne možete da navedete ni jednu uspešnu reformu koju je ova vlast sprovela. Haos je potpuni napravljen u građevinskoj industriji, legalizaciji objekata, planiranju i izgradnji. Takođe i u pravosuđu, u ekonomskim reformama sve se odlaže", ocenjuje Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku.

Na spoljnom planu u 2010. se mogu uočiti dva pravca – jedan na opštem nivou i drugi u odnosima sa regionom, gde je Srbija možda i najviše napredovala:

"Počelo je prvim trojnim susretom srpsko-hrvatsko-slovenačkim u Ptuju, što je bio prvi susret te vrste i na tom nivou još od vremena završetka ratova ovde. Onda se kasnije širilo mrežno u svim pravcima. Ne zaboravimo da je došlo do susreta Borisa Tadića, Harisa Silajdžića i turskog predsednika u Istambulu, što je u velikoj meri otvorilo vrata kasnije usvajanju rezolucije u srpskom parlamentu o Srebrenici. Predsednici Tadić i Josipović su zaista uspostavili jednu fantastičnu saradnju koja pokazuje da u politici isto je tako važan i lični kontakt", primećuje Boško Jakšić.

Sa druge strane, globalnu diplomatiju sagovornici Glasa Amerike opisuju čak i kao šizofrenu, u procesu lutanja i vraćanja osnovnom kursu približavanja Briselu:

"Mi smo hteli da poboljšamo odnose sa međunarodnom zajednicom, da napredujemo u evropskim integracijama, ali smo takođe hteli da se suprotstavimo svim tim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, sa nadom da če se doći do situacije u kojoj se pregovori opet mogu početi. Sad se to zove dijalog", kaže Todorić.

"Ta politika je dobila prvi šamar mišljenjem Međunarodnog suda pravde, kada su mnogi u Beogradu bili uvereni da će to biti trijumf nebeske pravde. Ni to nije pomoglo, pa je nastavljeno sa jednim kursom sukobljavanja. Sve do onog trenutka kada su ovde došli šefovi diplomatija – prvo Francuske, pa potom Britanije i Nemačke", podseća Jakšić.

Po mnogim ocenama ključni događaj predstavlja razgovor predsednika Srbije Borisa Tadića i evropske komesarke Ketrin Ešton, nakon čega se srpska diplomatija brzo vratila na evropski kolosek.

A nakon što je 2009. potpredsednik SAD posetio Srbiju, u 2010-toj i američka državna sekretarka Hilari Klinton je doputovala u Beograd:

"Pogledajte kada se to dogodilo jednoj Austriji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj itd. Veoma retko, što pokazuje jedan nivo zainteresovanosti SAD za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Ne toliko koliko je zainteresovana samo za Srbiju, nego za jedno rešenje kosovskog pitanja, da se Srbija okrene svojoj evropskoj budućnosti", navodi analitičar Todorić.

Promena spoljnog kursa Srbije dovela i do odluke Evrope da zaduži Evropsku komisiju da da mišljenje o kandidaturi Srbije. Komesar za proširenje Štefan File uručio je premijeru Srbije Upitnik sa skoro 2500 pitanja i to bi, po najavama iz Vlade trebalo da bude jedan od najvažnijih zadataka u 2011-toj:

"Ja mislim da će Srbija imati blagonaklon stav Evropske komisije da dobije pozitivan status 2011. Što ne znači da će to biti pohvala za uspešne reforme, već će se naći jedno kozmetičko rešenje koje će biti prihvatljivo i za našu Vladu i za Brisel. A najveće nade polažem u dijalog između Kosova i Srbije", zaključuje Vladimir Todorić.

Šta još reći o 2010-toj? Održana je parada ponosa, navijači i huligani su divljali i u zemlji u i inostranstvu, a ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade za mir Srbiji će ostati u ružnoj uspomeni. Na Kosovu su održani izbori, a Evropu je sablaznuo izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i mogućoj umešanosti kosovskog lidera Hašima Tačija.

Srbiju su pogodile poplave i zemljotres.. Po starom običaju, najlepše vesti stizale su sa sportskih terena, i možda je najbolja želja da Srbija u 2011. sledi primere tenisera...

(VOA)