Gardijan: Šta je sve Kina prikazala na vojnoj paradi i koje oružje najviše brine Zapad

Kina je u sredu prikazala nuklearno oružje koje se lansira iz vazduha, sa mora i sa kopna – „nuklearnu trijadu“, čime je želela da pokaže da joj je dugoročni cilj da dostigne vojnu snagu Sjedinjenih Američkih Država, piše u analizi Gardijana.

Na paradi su takođe prikazani i veliki podvodni dronovi nalik torpedima, namenjeni zastrašivanju zapadnih ratnih brodova, zatim laseri protiv dronova i četvoronožni „robotski vukovi“ – svi pažljivo dizajnirani da privuku pažnju, bez obzira na njihovu stvarnu vojnu efikasnost.

Iako je Kina poslednji put ratovala 1979. u jednomesečnom sukobu s Vijetnamom, zemlja već čitavu generaciju sprovodi opsežnu modernizaciju vojske – svoj odbrambeni budžet povećala je čak 13 puta (izraženo u dolarima) od sredine 1990-ih, dok vojno provocira Tajvan vojnim vežbama u blizini.

U središtu parade bila je nuklearna formacija – namerno zastrašujući niz lansirnih sistema postavljenih po četiri na ogromnim kamionima, s jasno ispisanim oznakama na latinici, kako bi zapadni posmatrači lakše mogli da ih prepoznaju.

Kineska državna novinska agencija Xinhua saopštila je da je ovo prvi put da je Peking javno prikazao svoju nuklearnu trijadu – oružje koje je opisano kao: „Kineski strateški adut za očuvanje suvereniteta zemlje i dostojanstva nacije“.

U paradi su bile prikazane i četiri nove DF-61 interkontinentalne balističke rakete s nuklearnim potencijalom, od kojih je svaka bila postavljena na vozila sa 16 točkova.

Prema rečima Hansa Kristensena iz Federacije američkih naučnika, upravo su ove rakete bile „glavno iznenađenje“ za zapadne analitičare.

Domet novoprikazane rakete procenjen je na oko 12.000 kilometara, na osnovu njenog prethodnika, modela DF-41 što je dovoljno da iz Pekinga dosegne Vašington.

To je jedna od osam ili devet kineskih balističkih raketa interkontinentalnog dometa, što otvara pitanje prekomerne sile.

„Koliko načina im je zaista potrebno da bi mogli da lansiraju interkontinentalnu balističku raketu radi odvraćanja?“, zapitao se Hans Kristensen.

Uz ovu raketu, paradirali su i novi JL-3 balistički projektili, namenjeni za šest kineskih podmornica klase Jin, sa dometom od najmanje 10.000 km.

I da bi nuklearna trijada bila kompletna, Kina je predstavila i svoje prvo nuklearno oružje koje se lansira iz vazduha, projektil JL-1 čime se Peking pridružio nuklearnom klubu u kojem su SAD, Rusija, Indija i verovatno Izrael.

Kineski nuklearni arsenal raste brže nego arsenal bilo koje druge zemlje – prema proceni Stockholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), Kina trenutno ima oko 600 bojevih glava, a njihov broj povećava se za oko 100 godišnje.

Prema navodima Vašingtona, cilj Kine je da do 2035. godine dostigne 1.500 bojevih glava.

Međutim, čak i tada, kineski arsenal bi i dalje bio manji od arsenala Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, koje svaka imaju više od 5.000 bojevih glava u zalihama.

Ipak, s obzirom na ogromnu razornu moć nuklearnog oružja, i nekoliko bojevih glava mogla bi da ubije stotine hiljada ljudi ili i više.

Među ostalim novim vrstama oružja koje su prikazane našla su se i dva modela izuzetno velikih podvodnih dronova, dužine 18 do 20 metara, uključujući model AJX002, koji je transportovan na posebno produženim kamionima sa osam točkova.

Ovi dronovi su deo kineskog strateškog naoružanja.

Njihova veličina ih čini potpuno drugačijim od malih morskih dronova koje je Ukrajina koristila u rojevima kako bi onesposobila brodove ruske Crnomorske flote, a njihove stvarne sposobnosti su još uvek nepoznate.

Ipak, njihova namena je jasna: da predstavljaju pretnju američkoj dominaciji na Pacifiku i da budu viđeni kao pretnja.

Prikazana su i dva tipa laserskih sistema protivvazdušne odbrane (PVO) – jedan brodski, a drugi kopneni.

Radi se o jeftinijim sistemima za borbu protiv dronova, koje već razmatraju i zapadne vojske.

Na primer, Velika Britanija planira da do 2027. godine opremi četiri ratna broda laserom DragonFire, kako bi bolje zaštitila plovila od dronova koje koriste Huti pobunjenici u Jemenu.

Nekoliko krhkih četvoronožnih kopnenih dronova, nazvanih „robotski vukovi“, takođe je privuklo pažnju.

Međutim, čak i ako su bili sposobni za kretanje, nije im bilo dozvoljeno da se kreću, već su bili postavljeni na zadnji deo drugih pokretnih vozila.

Na prvi pogled, nisu delovali ništa sofisticiranije od sve većeg broja kopnenih dronova koji se pojavljuju na ratištima u Ukrajini – bilo kao daljinski upravljani borbeni sistemi, bilo kao vozila za evakuaciju ranjenika.

Ipak, s obzirom na industrijski kapacitet Kine, postoji realna mogućnost da se takav proizvod može masovno proizvoditi i potencijalno isporučivati Rusiji.

(Danas)