Filip Vujanović: Crkva u Crnoj Gori mora da se prilagodi novoj realnosti

Srbija još nije oprostila Crnoj Gori priznavanje Kosova. Nikad joj nije do kraja oprostila ni nezavisnost. Tim pre što u srpskoj javnosti ne može da se pređe preko utiska da Crna Gora pravi državnost na antisrpstvu. Da se u državnim dokumentima navodi da je Srbija 1918. godine okupirala Crnu Goru. Da se sveštenstvo žali na progon.

- Bilo bi tragično da se u Srbiji dogodi anticrnogorstvo. Bilo bi tragično da se u Crnoj Gori dogodi antisrpstvo - ovako predsednik Crne Gore Filip Vujanović, u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“, preseca sve ove navode.

* Crna Gora bi imala štošta da prigovori Srbiji. Pre svega, gorak utisak da Srbija nedovoljno poštuje njenu državnost i da se često odnosi prema njoj kao da joj je i dalje stariji brat.

- To smo mi - Crnogorci i Srbi. To je Balkan. Menjajmo se da bismo afirmisali naše bliskosti, a ne udaljavanja i nesporazume. U interesu sadašnjosti i budućnosti.

* Zajedničku budućnost i jedni i drugi vidimo u EU. Crna Gora je na tom putu ugrabila neki korak više. Kad očekujete vaše evropsko finale?

- Uvek sam smatrao i smatram da se ne treba opterećivati dinamikom pristupanja EU, već obavezom ispunjenja njenih standarda. Od nas zavisi kada ćemo te standarde dostići i steći uslove da budemo u EU. Kada će Crna Gora postati deo evropske državne porodice ne zavisi samo od nas nego i od brojnih okolnosti unutar EU na koje mi ne možemo uticati. U okviru sedam prioriteta koji su preduslov za početak pristupnih pregovora uveren sam da će šest biti ispunjeno, a veoma se nadam i sedmi - donošenje izbornog zakona. Očekujem da će se intenzivirati razgovori unutar parlamenta i da će i taj uslov biti blagovremeno ispunjen.

* Odnosi u regionu Srbiji su postavljeni kao jedan od uslova za evropske integracije. Sa Crnom Gorom oni nisu na najboljem nivou. Mislite li i vi da može više?

- Može i mora. Doživljavao sam i doživljavam da Crna Gora i Srbija treba da budu dve najbliskije države, ne samo u regionu, nego i globalno. Mnogo je toga što nas istorijski vezuje. Sadašnji i budući interesi su nam bliski, što može biti osnova da partnerski i politički promišljeno formulišemo zajednički interes. Polazište svake ozbiljne državne politike je da afirmiše bliskosti, a prevazilazi razlike. Na Balkanu bliskosti, posebno one koje su intenzivne, često dovode do nesporazuma. Nekada se očekuje da bliski, da budem figurativan, bratski odnosi, znače odsustvo nesporazuma. Zaboravljamo da i braća nekada imaju različite interese, pa se udalje, ali sa obavezom da, upravo zbog bliskosti, to brzo i prevaziđu. Tako i razlike u odnosu na neke prirodno drugačije političke interese i prioritete ne smeju da udalje dve bliske države. Obaveza je obe državne politike da afirmišu kvalitete zajedništva i prostor vezivanja, a ne razlika, često veštačkih i nepotrebnih.

* Od Srbije se traži da izgradi dobrosusedske odnose sa Kosovom. Mislite li da će

sledeći zahtev Beogradu biti priznavanje Kosova i da je to put koji Srbija neće moći da izbegne?

- Raduje me dijalog između Beograda i Prištine. Bilo bi korisno da je otpočeo ranije i da se vodi intenzivnije. Sve što se bude dogovorilo, u njihovim međusobnim odnosima, za Crnu Goru će biti prihvatljivo. Šta će se dogovoriti neka opredele oni koji razgovaraju. Mislim da Crna Gora ne treba ništa ni da sugeriše, ni ocenjuje, ni predskazuje. Uvek smo bili osetljivi na sugestije van Crne Gore, pa je, valjda, prirodno da ih ne činimo drugima.

* Posle hapšenja Mladića, Srbija je očekivala više podrške od Evrope. Mislite li da je to i zaslužila?

- Hapšenje Mladića moralo bi da bude veliko ohrabrenje za njen put napred. Ubeđen sam da će se ispunjenje te obaveze adekvatno vrednovati, da će Srbija dobiti status kandidata i ući u pregovarački proces.

* Vaš uslov za izgradnju diplomatskih odnosa sa Kosovom je povratak raseljenih i status manjine za crnogorski narod na KiM. Jeste li se u odnosima sa Prištinom približili ostvarenju tog cilja?

- Više puta sam saopštio da je priznanje crnogorske zajednice uslov za razmenu ambasadora. Takav stav saopštila je i Vlada Crne Gore. Uveren sam da se na Kosovu preduzimaju adekvatne normativne aktivnosti da bi se crnogorskoj zajednici priznao status manjine. Prema popisu iz 1981. godine, nakon albanske i srpske, crnogorska zajednica bila je po brojnosti treća na Kosovu. Sada, uz Srbe, svoje autentične predstavnike u parlamentu Kosova imaju i Bošnjaci, i Turci, i Romi i Aškajlije, i Egipćani, i Goranci. Svi sem - Crnogoraca! Na poslednjim parlamentarnim izborima svi su dobili svoje poslanike u kvoti manjina. Svi sem Crnogorci. Zato što su napustili Kosovo, brojni od njih van Kosova nisu mogli ni da glasaju. Takođe, oni koji su mogli, u odsustvu garantovanog predstavljanja u parlamentu, očigledno su bili demotivisani. Upravo je rezultat ovih parlamentarnih izbora na konkretan način pokazao da je nužno da se crnogorska zajednica prizna kao manjina i da im se obezbedi autentično predstavljanje. Nadam se da će se to uskoro dogoditi.

* Priština nije omogućila ni povratak raseljenih, bar kao znak dobre volje za podršku koju ste joj dali rizikujući negativne reakcije zbog priznavanja...

- Što se tiče povratka izbeglica na Kosovo proces ima pozitivne, ali svakako nedovoljne, efekte. Ali je nesumnjivo otpočeo, i to kako državnim, tako i aktivnostima Podgorice i Peći. No, ponoviću, razmena ambasadora je moguća kad se Crnogorci priznaju za manjinu na Kosovu i obezbedi im se autentično predstavljanje u parlamentu Kosova.

* Srbija je otvorila konzulat u Herceg Novom. I dalje, međutim, postoji želja za otvaranjem još dva takva predstavništva. Kakav će biti vaš odgovor?

- Imajući u vidu veličinu Crne Gore i kvalitet komunikacija, uveren sam da konzularni poslovi mogu sasvim kvalitetno da se obavljaju u konzularnom odeljenju ambasade i jednom konzulatu. Zaista ne vidim smisla, niti potrebe da neka država ima više od jednog konzulata u Crnoj Gori.

* Da li su i koliko zategnuti odnosi Podgorice i Beograda uticali na privrednu saradnju? Kako se ona može poboljšati?

- Privrednu saradnju moramo poboljšati. Potrebno je ohrabrivati što slobodniju i intenzivniju komunikaciju građana. Maksimalno intenzivirati saradnju dve vlade i koristiti mogućnost zajedničkih projekata, posebno infrastrukturnih, koji su nesumnjivo veliki izazov i sjajan prostor saradnje.

* Važan deo odnosa dve države je pitanje državljanstva. Očekujete li da ovaj problem uskoro bude rešen?

- Ne očekujem uskoro, ali verujem da će se rešiti. Ministri unutrašnjih poslova, Brajović i Dačić, konstatovali su koncepcijski različit pristup. Odložili traženje rešenja. A ono mora da postoji. U korist interesa građana obe države. U korist dobrih odnosa. U korist prevazilaženja osetljivih statusnih pitanja. Očekujem da će se, u duhu dobrih namera i napora, ovi razgovori nastaviti.

* Prema nekim procenama, više od trećine građana u Crnoj Gori na popisu su se izjasnili kao Srbi. Hoće li to uticati na status kojim su nezadovoljni?

- Ne znam kako se ko izjasnio, niti imam posebnog interesovanja za to. Crna Gora je građanska država u kojoj se mora poštovati svaka nacionalna pripadnost i manjina. Nacionalni, verski i jezički popisni iskazi treba da budu u funkciji statističkih i naučnih istraživanja, a ne stvaranja ili produbljivanja podela.

* Jeste li zadovoljni kako se u Crnoj Gori ostvaruju atributi državnosti i posebnosti, pogotovo kada je reč o jeziku? Imate li osećaj da postoji otpor da se on sprovodi? Da li vi lično upotrebljavate nove slovne znakove?

- Nova normativna jezička rešenja crnogorskog jezika omogućila su dubletne forme i ravnopravnost jotovane i nejotovane forme crnogorskog jezika. Ja ću nastaviti da govorim nejotovanim crnogorskim jezikom, poštujući pravo onih koji su se opredelili za jotovani. Pozivao sam i pozivam da nas to dodatno ne deli, već da to doživimo kao različitost koju je donelo novo vreme.

* Odnose dve države dodatno opterećuje vaš pristup crkvi, i nastojanje da se crkva u Crnoj Gori ujedini, kao i odnos prema crkvenoj imovini. Poslednjih dana srpsko sveštenstvo, pa i sam vladika, žale se na progon...

- Prirodno je da je obaveza svake države da prevazilazi podele koje mogu da ugroze stabilnost, prosperitet i međunarodni ugled jedne države. Podela među pravoslavnim vernicima, koja je među crkvama često imala i ima visoku tenzičnost, predstavlja podelu koja se ne sme ignorisati. Naprotiv! Zato mislim da je, poštujući odvojenost države i crkve, i kanonsko pravo i ustrojstvo, odgovorno ukazati na nju.

* Jeste li zagovornik ideje da se crkvi u Crnoj Gori promeni status, da ona dobije autokefalnost?

- Pravoslavnu mitropoliju crnogorsko-primorsku sam uvek nazivao njenim pravim kanonskim imenom. Pravoslavna mitropolija crnogorsko-primorska se protivila godinama, pa i protestovala, zbog toga što je nazivaju Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori. Protivila se, konstatujući, istina nedovoljno uporno, da je takvo označavanje ove crkve tendenciozno i u funkciji udaljavanja vernika Crnogoraca od te crkve. U avgustu 2005. godine njen pravni savet se izričito protivio medijskom korišćenju izraza SPC u Crnoj Gori, označivši da je to zlonamerno zamenjivanje naziva Pravoslavne mitropolije crnogorsko-primorske. Nadam se da će se među pravoslavnim vernicima sve više razumeti da je Crna Gora zauvek nezavisna i da su vernici Pravoslavne mitropolije crnogorsko-primorske i Crnogorci i Srbi koje ne treba deliti.

* Gde je tu mesto za kanonski nepriznatu crnogorsku pravoslavnu crkvu?

- Crnogorska pravoslavna crkva ima puno pravo i slobodu svog verskog delovanja. Ona jasno poštuje Crnu Goru i crnogorsku naciju. Crkva u Crnoj Gori mora da se prilagodi novoj realnosti. Bez mešanja države, samospoznajom i uvažavanjem te realnosti.

* Koliko se Crna Gora danas razlikuje od one koju je vodio Milo Đukanović, na čelu tadašnje Vlade? Jesu li vaše konsultacije s njim sada ređe, i da li se on pita prilikom donošenja važnih državnih odluka, sa mesta šefa partije?

- Sa Milom Đukanovićem me vezuje dugogodišnje prijateljstvo koje nam je pomoglo da sa dužnosti predsednika i premijera, sarađujući, prođemo kroz brojna iskušenja koja su se pred Crnom Gorom postavljala. To prijateljstvo je pomoglo uspesima kakve želim svima, želeći istovremeno da drugi ne prolaze kroz iskušenja kakva smo mi imali. Neka ovo bude moj odgovor.

* Svejedno, delovalo je da će događaji iz Budve, koji još nemaju epilog, dovesti do oštrih podela u partiji. Da li se to dogodilo? U Predsedništvu partije promenili su se neki ljudi?

- Nova imena u Predsedništvu samo su izraz želje za podmlađivanjem kadra i davanja više šanse damama. Kongres je pokazao puno jedinstvo i eliminisao sve spekulacije o bilo kakvoj podeljenosti. To je najbolji demanti svih spekulacija.

* Predsednik Tadić tvrdi da je ideja stvaranja „velike Albanije“ realnost. Taj „projekat“ u granicama nije mimoišao ni Crnu Goru. Jeste li spremni da se oduprete mogućim tenzijama, jer broj albanskih građana nije zanemarljiv u Crnoj Gori?

- Mi nemamo rizik od projekta „velike Albanije“. Crna Gora je afirmisala vrednosti građanske države, a albanske nacionalne partije i Albanci doživljavaju Crnu Goru kao svoju državu. Crna Gora im omogućava puno ostvarenje i očuvanje nacionalnog identiteta na nivou najviših standarda. Zato sam ubeđen da ne postoji bilo kakav rizik koji bi bio suprotan interesima Crne Gore.

* Kada ste poslednji put bili u Beogradu? Imate li kontakte sa srpskim državnim vrhom?

- Bio sam pre više od dve godine, kada sam imao zvaničnu posetu Srbiji. Imam sadržajnu, konstruktivnu i prijateljsku komunikaciju sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Ta saradnja je, uz poštovanje pune ravnopravnosti, u funkciji partnerstva i dobrosusedstva. Srešćemo se u sredu ponovo, na sastanku Procesa saradnje zemalja jugoistočne Evrope, kojom Crna Gora trenutno predsedava, a Srbija preuzima predsedavanje. Tu će biti predsednici država i vlada, a to je i najvažniji skup koji se održava u Crnoj Gori od trenutka proglašenja njene nezavisnosti.

* U Srbiji se vodi oštra polemika oko pristupanja zemlje NATO. U Crnoj Gori nema tolike podeljenosti. Hoćete li uskoro ostvariti taj cilj?

- Svakako da je NATO mnogo otvoreniji za pristupanje od EU. Ali, to, naravno, ne znači da je ulazak u NATO ni lak ni brz. Ulazak u NATO za Crnu Goru znači potvrdu ispunjenja ne samo bezbednosnih, nego i važnih političkih i ekonomskih standarda, koji se u značajnoj meri podudaraju sa standardima EU. Stoga je ulazak u NATO garancija ostvarenja političkih i ekonomskih standarda koje očekuje i EU. Zato je integracija u NATO za Crnu Goru jako važna, konstatovao bih, čak, i presudno značajna, za integraciju u EU. Ulazak u tu intituciju preporuka je koja će biti kapitalno vredna za ubrzanje evropskih integracija. Smatram da je Crna Gora u visokoj zahtevnosti NATO, dostigla njegove brojne standarde. Blizu smo članstva, a kada ćemo biti, ne zavisi od nas nego od spremnosti NATO za novim proširenjem.

(Večernje novosti)