субота, 28. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Филип Шварм: Како да им човек не верује
Хроника

Филип Шварм: Како да им човек не верује

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 27. мај 2020.

 "Нема власти која не слуша опозицију. Ја сам слушао. Имам право да слушам. Хоћеш да ти донесем снимке шта се говори о теби", рекао је Милорад Додик посланику Небојши Вукановићу из Српске демократске странке.

Шта је било послије? Ништа, појела маца. Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач каже да тамошња опозиција није прислушкивана, већ да је у питању Додикова "парламентарна игра", што овај спремно потврђује. Како им Вукановић не вјерује, поднио је кривичну пријаву. Међутим, мала је шанса да стварно очекује да ће од ње ишта бити. Јер кад Лукач "на прву", без икакве истраге и провјере каже да се Додик мало заиграо, све је јасно. Неће ваљда дати оставку и тражити формирање парламентарне комисије ради утврђивања истине...

Исто је и у Србији. Додуше, полиграф је тренутно ван моде, све је "на ријеч". Министар одбране Александар Вулин изда тако саопћење против Драгана Шутановца због текста који је требао бити објављен у "Недељнику", али није, и онда мртав-хладан тврди да се не бави пресретањем електронске поште. Каква црна истрага, какви бакрачи – онако је како Вулин каже!

Иначе, он вели и да је у Јовањицу – највећу плантажу марихуане у Европи маскирану у пољопривредно добро за органску храну – ишао да окопава ротквице. Свом врховном команданту, јелте, никад није споменуо Предрага Колувију, власника оптуженог за нарко-бизнис, па Александар Вучић тврди да нема појма тко је, уопће, тај човјек иако га је више пута водио са собом у иностранство као члана привредне делегације. Што да се ради – предсједник Србије зна све, али не и с ким је у авиону. БИА, МУП и правосуђе увијек су ту да му потврде сваку ријеч.

У истом правцу иде и суђење посланику Мирославу Алексићу по тужби Андреја Вучића. Наиме, потпредсједник Народне странке упорно је понављао да је прије хапшења Колувија телефонирао брату предсједника Србије. Но, како ствари стоје, тужитељ има чврст случај: Специјално тужилаштво за организирани криминал издало је саопћење да вјештачењем телефона Андреја Вучића није утврђен контакт са Колувијом. И то би било све – ни слова тко је то радио, када, гдје, каквом техником... Просто, како да им човјек не вјерује?

Сличних примјера сваки читалац може набрајати колико жели. Што их спаја? Управо потпуно разваљивање и подређивање институција политичким, материјално-финанцијским и сваким другим интересима врха актуалног режима. Могу што год хоће – да прикривају, заташкавају, говоре неистине, оптужују без доказа, подмећу, застрашују, пријете... Зашто онда не би прислушкивали опозицију и неистомишљенике јер, како рече њихов ортак Миле Додик, "нема власти" која то не ради?

А када смо год тога, бивши министар културе Иван Тасовац управо пребраја тко од новинара у независним медијима, па и у "Времену", нема диплому... Како ли се само сјетио и откуд му подаци?

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер