Feđa Dimović: Advokati nisu baterije za korporacije

Da nam se ne dogodi nova narodna: „Kadija te tuži, kadija ti sudi, kadija te brani”

Reč advokat potiče od latinske reči advocatus, što u prevodu znači onaj koji je dozvan u pomoć. Vekovima je ova stara profesija bila poslednji bedem koji je štitio pojedinca od državne svemoći, a ponekad i samovolje. Iz tog razloga se advokatura vremenom razvila kao potpuno samostalna profesija, a njeni propisi i kodeksi su nastajali u okviru samog esnafa, kao način da se sačuva nezavisnost. Mnoge velike istorijske ličnosti, kao što su Demosten, Ciceron, Tomas Mor, Gandi, Kastro, Mandela, Franc Kafka itd, bile su po profesiji advokati. Sloboda i kreativnost njihovog zanimanja, kao i poznavanje života i ljudskih sudbina, inspirisalo je ove velikane na dela koja su ostavila pečat u istoriji. Advokati su često istupali kao jedini istinski predstavnici naroda, zbog čega su bili proganjani, poput braće Grah – narodnih tribuna iz doba rimskog carstva.

U našoj zemlji advokatura je prolazila kroz izuzetno teške periode: okupacije, ratove, nasilne promene režima, diktature... Od trenutka kada je dr Mihajlo Polit-Desančić branio pred Okružnim sudom u Budimpešti Svetozara Miletića do suđenja Draži Mihailoviću, na kome su advokati odbrane Nikola Đonvić i Dragić Joksimović imali status narodnih izdajnika. Međutim, advokatura je uspela da prebrodi sve istorijske vrtloge, sve do ulaska u tranzicioni period i prelaska na liberalni kapitalizam, kada je sveopšta erozija vrednosti i te kako uticala na ugled i nezavisnost ove profesije. Ironično, ni apsolutistički režimi Broza i Miloševića, koji su nastojali da kontrolišu svaki segment naših života, nisu imali nameru da upropaste advokaturu, tako da se danas mnoge starije kolege sa setom prisećaju tih „zlatnih” vremena. Bilo je potrebno izboriti se za pravnu državu i vladavinu prava da bismo konačno postali obespravljeni.

Nikada ranije advokati nisu morali da stoje pogureni na ciči zimi, ispred zalupljenih vrata države. Nikada ranije država nije donela Zakon o advokaturi s namerom da ograniči slobodu nama čije je zanimanje i dužnost da se borimo za prava i slobode drugih. Novi zakon o advokaturi, koji su napisali Ministarstvo pravde i šačica „advokata”, koji su izdali svoje kolege i struku, preti da branioce i punomoćnike pretvori u obične mastiljare sa crnim rukavima. Namera države je da potpuno reguliše način rada i izbor organa advokatskih komora u Srbiji, što je nekada bila isključiva nadležnost struke i njenih internih pravila. Žele da nam narede kako treba da dišemo, i time potvrđuju Kafkine reči: „Zakon, naime, zapravo i ne dopušta odbranu nego je samo trpi, a sporno je čak i to treba li to mesto u zakonu protumačiti tako da se odbrana uopšte trpi. Stoga, strogo uzevši, taj sud uopšte ne priznaje advokate, i svi oni koji pred tim sudom nastupaju kao advokati, zapravo su samo nadriadvokati”.

Novi zakon o advokaturi otvoriće vrata srpske advokature raznim nadriadvokatima i korporativnim krvopijama. Omogućiće strancima da se bez ikakvog reciprociteta bave advokaturom na teritoriji Srbije. Mi ćemo i dalje ići da čistimo njihove ulice, a oni će se šepuriti po našim sudovima, privatizovati naša preduzeća, krčmiti naše resurse. Država će učiniti sve da oni budu u prednosti. Novi zakon će uvesti obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, koje domaći advokati-početnici neće moći da plate; povećaće dažbine koje će nas gurnuti u bankrot. Pojedinci se više neće baviti samostalnom advokaturom nego će moliti Boga da ih zaposli neka velika advokatska korporacija sa obavezna dva-tri prezimena u nazivu. Na sve to, novi zakon o krivičnom postupku uvešće i dodatna ograničenja za mlade advokate: advokati neće moći da postupaju pred višim i apelacionim sudovima bez pet godina radnog iskustva, a pred Vrhovnim kasacionim sudom – bez sedam godina! U prevodu, ne možemo više da radimo za sebe već isključivo za nekoga. A taj neko su advokatske kompanije koje stoje iza ove „reforme”.

Čitajući ovaj tekst, sigurno se pitate zbog čega se sve ovo događa. Mnogi od vas smatraju da je ovo ekskluzivni problem šačice ljudi, i da vi nemate ništa s time. Verovatno imate loše mišljenje o advokatima, koje smo, priznajem, često i sami zaslužili. Dosta toga je i proizvod negativne kampanje koju država vodi protiv naše profesije. Međutim, suština je da vlast preko novog zakona o advokaturi želi da kontroliše jedan slobodni deo našeg društva, koji ne zavisi od njenih dogmi. U Indiji je jedan advokat odlučio da živi asketskim životom i sam šije svoju odeću, što je dovelo do oslobođenja od kolonijalne vlasti. Oni koji kontrolišu svet i naše sudbine ne žele da se ponovo pojavi neki Gandi. Oni bi da nas sve priključe u Matriks, da budemo baterije za korporacije i da ne pravimo nikakve probleme. Iako možda mislite da ovo nije vaš problem, tražim od vas da sagledate širu sliku. Da nam se ne dogodi nova narodna: „Kadija te tuži, kadija ti sudi, kadija te brani”.

Autor je advokat i član grupe „Beogradski sindikat”

(Politika)