Početna strana > Hronika > Faktor plus i Politika: SNS 51,4 odsto; SPS 9,5; DS 6,5; SRS 6 odsto...; Podrška Rusiji pala sa 23 na 14 odsto
Hronika

Faktor plus i Politika: SNS 51,4 odsto; SPS 9,5; DS 6,5; SRS 6 odsto...; Podrška Rusiji pala sa 23 na 14 odsto

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 04. januar 2016.

 Najduže za četiri i po meseca izlazimo na birališta, pokrajinska i lokalna, a možda ćemo istovremeno i na vanredne parlamentarne izbore – i izgleda da se najveća neizvesnost tiče pitanja ko će preći cenzus. Mnogi su na „klackalici”, pokazuje naše novogodišnje istraživanje, bilo da je reč o mogućim republičkim izborima, bilo da je u pitanju izborno odmeravanje u Vojvodini.

Pokrajinski izbori ovog puta, međutim, posebno su interesantni – pokazaće, bar prema trenutnom „preseku” situacije, da na tom izbornom nivou naprednjaci neće biti apsolutni pobednici. Lista Srpske napredne stranke će, nema sumnje, i za pokrajinski parlament osvojiti najviše mandata i to mnogo više nego sledeća po rejtingu lista Demokratske stranke, ali, čini se, biće joj neophodni koalicioni partneri za useljenje u Banovinu, koju već 11 godina „drži” Bojan Pajtić.

Kako pokazuje istraživanje agencije „Faktor plus” i „Politike”, obavljeno od 15. do 25. decembra telefonskom anketom na uzorku od 1.200 ispitanika, Nenad Čanak i njegova Liga socijaldemokrata Vojvodine, s trenutnih devet odsto podrške u pokrajini, pokazuju koliko su značajni na severu zemlje i mogli bi da imaju ugodnu poziciju za dogovore i o predizbornim i o postizbornim savezima.

Kada je reč o mogućim parlamentarnim izborima, situacija je slična kao pre godinu dana, iako smo ovog puta istraživanje radili i za koalicije koje su već „gotova stvar”. Poređenjem novih rezultata s onima iz naše prethodne novogodišnje ankete, dobija se podatak da Nova stranka i nije neko pojačanje DS-u, koji je sam u ovo vreme pre godinu dana beležio 6,6 odsto podrške. SPS (koji nismo „merili” u koaliciji s PUPS-om i JS, jer se još nisu obavezali jedni drugima, a priča se i da će se „penzioneri” možda prikloniti SNS-u) blago je u padu – prošle godine je imao 10,8 procenata.

Koalicija SDS–LDP za republički nivo sada ima manje nego što je zbir njihovih pojedinačnih rejtinga od pre godinu dana (SDS – 4,5 odsto, a LDP – jedan procenat). Savez DSS-a i Dveri očigledno ima efekta – prošle godine su Dveri imale 3,9 odsto, a DSS – 1,1 odsto, dok sada zajedno imaju 5,2 procenta.

„SNS ima dosta čvrsto i jasno opredeljeno biračko telo. Ali, ono što se vidi i po ocenama članova vlade i po opštim utiscima, Aleksandar Vučić je čovek stranka, što je za njega dobro, ali ne toliko i za SNS. Ispitanici koji nisu za naprednjake dosta su neodlučni za koga da se opredele, a tome su dosta doprinele i same opozicione stranke nekim svojim kontradiktornim izjavama i potezima, kao i dezintegracionim procesima, pre svega u DS-u”, kaže Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”.

Na pozitivnoj i negativnoj listi utisaka o političarima nema bitnih promena u odnosu na prošlu godinu. Ispitanici su se sami opredeljivali za jednu ličnost, dakle, bez sugestija (bez ponuđenog spiska ličnosti) i Vučić je opet „pojeo” sve konkurente na pozitivnoj listi. Rezultati su određeni računajući samo izjašnjavanje opredeljenih, ali treba imati u vidu da je oko 30 odsto ispitanika bilo neopredeljeno (odgovarali su sa „ne znam, „nijedan” i slično...) u obe kategorije.

Prosečne ocene koje su građani dali članovima vlade slične su ranijim i prilično su poražavajuće, smatra direktor „Faktora plus”. Svi su dosta nisko osim Vučića.

Ispitanici u znatno manjem procentu nego prošle misle da će Brisel tražiti od Srbije da formalno prizna Kosovo (sada 11 odsto, prošle godine njih 26 odsto). Istovremeno, prošle godine je 24 odsto anketiranih navelo da Brisel „verovatno neće” to tražiti, a sada tako misli njih 34 odsto. Pejić misli da je, pored ostalog, otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja znatno uticalo na promenu percepcije.

Građani u velikoj većini nisu za uvođenje sankcija Rusiji, što nije iznenađujuće, ali je pitanje kojim putem Srbija treba da ide – koje smo imali i na kraju 2012. godine – pokazuje da se pomalo „hladimo” od velike pravoslavne braće. U odnosu na pre tri godine, isti je procenat za opciju EU (27 ranije, sada 26), ali je smanjen procenat onih koji su za Rusiju sa 23 na 14 odsto. Za saradnju s istokom i sa zapadom bilo je 37, a sada 31.

To je otuda, ocenjuje Pejić, što vlada, ili to samo tako deluje, određena neodlučnost, pa i konfuzija kod političara, pa je onda tako i u glavama ljudi – jednostavno nisu sigurni gde nam je mesto.

Još neki zanimljivi odgovori u ovoj novogodišnjoj anketi svedoče da se ne plašimo trećeg svetskog rata, ni terorističkih napada na tlu Srbije, ali i da nismo baš toliko humani koliko to volimo da mislimo, jer čak 23 odsto ispitanika ne bi prihvatilo nijednog izbeglicu u Srbiji za stalno, a samo četiri odsto je odgovorilo – „koliko god treba”. Prema Pejićevom tumačenju, to je posledica straha da će neko da ugrozi naš način života ili nas same, što nije karakteristika samo građana Srbije.

Ako je neko mislio da je Novak Đoković jedini čovek koji bi jednog dana na predsedničkim izborima u Srbiji mogao da osvoji glasova koliko Lukašenko u Belorusiji – grdno se prevario. „Njegov rezultat nije ni slab, imajući u vidu da uvek ima onih koji su negativni prema svemu, neki ga, opet, smatraju previše finim za političku scenu, tj. da mu tu nije mesto, a neki ga jednostavno ne percipiraju kao mogućeg političara...”, ističe Vladimir Pejić.

(Politika)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner