Početna strana > Hronika > Fajnenšel tajms: Frustrirani zastojem na putu ka EU, lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije odlučili su da realizuju ideju o formiranju sopstvene zone bez granica
Hronika

Fajnenšel tajms: Frustrirani zastojem na putu ka EU, lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije odlučili su da realizuju ideju o formiranju sopstvene zone bez granica

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 29. jul 2021.

Lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije, frustrirani zastojem u procesu proširenja Evropske unije, odlučili su da realizuju ideju o formiranju sopstvene zone bez granica, piše britanski list Fajnenšel tajms.

U članku pod nazivom „Balkanski trio formira mini-Šengen dok oštro kritikuje odlaganje članstva u EU“, londonski list piše da su lideri tri države obećali da će sprovesti u delo ideju poznatu kao „mini-Šengen“ dok čekaju da ih EU primi u članstvo.

List navodi da će „mini-Šengen“ zona, osmišljena po uzoru na aranžman slobodnog kretanja unutar EU, zvanično biti predstavljena sutra i da će podrazumevati postepeno ublažavanje ograničenja putovanja, takozvane „zelene koridore“ na granicama, odnosno neometan protok robe, skraćeno vreme čekanje za teretna vozila i lakši pristup radnim dozvolama.

Fajnenšel tajms citira izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Beograd „svestan da postoji zamor u procesu proširenja EU“ i da zemlje regiona „treba same da vide šta mogu da urade za svoj narod i kako mogu da prošire tržišta“.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izrazio je frustraciju što „EU ne isporučuje“ obećanja, navodeći da Skoplje „treba da uveća konkretne koristi za svoje građane“, navodi britanski list.

List citira i albanskog premijera Edija Ramu koji je saradnju sa Briselom uporedio sa komadom Semjuela Beketa Čekajući Godoa, u kojem dva muškarca vode apsurdne razgovore čekajući nekog koji nikad neće doći.

Vučić je rekao da nova zona treba da bude formirana pre kraja godine i da se nada da će na kraju uključiti i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, dok ostaje otvorena i za Kosovo, čiji je status sporan, piše FT.

Zemlje Zapadnog Balkana, navodi list, treba da naprave značajan napredak u reformama pravosuđa, ekonomije, izbornog procesa pre ulaska u EU, ali one osećaju da je zvaničan put do članstva postao previše težak.

Vučić je došao na vlast na proevropskoj platformi, ali je kao i njegove kolege iz drugih zapadnobalkanskih zemalja, počeo da gleda na Uniju sa sve većom frustracijom, dodaje Fajnenšel tajms.

List prenosi Vučićevu izjavu da je cilj „mini-Šengen“ zone da promeni dominantan narativ u regionu, kako unutra, u smislu ublažavanja etničkih tenzija, tako i spolja, u vidu težnje ka članstvu u EU i većim investicijama.

„Kada ljudi imaju veće plate, oni će razmišljati o boljem životu, a ne o senkama iz prošlosti“, navodi londonski list Vučićeve reči.

List podseća da je Severna Makedonija promenila ime da bi zadovoljila Grčku koja je blokirala njen napredak na evropskom putu i navodi izjavu Zaeva da je Brisel izneverio region. Severna Makedonija je primljena u NATO prošle godine, nedugo posle promene imena zemlje, ali EU još nije otvorila pregovore sa Skopljem, dodaje list.

„Krajnji cilj je da postanemo članica EU. Ali dok EU odluči, treba da nadjemo načine da nastavimo proces evropeizacije“, citira list reči Zaeva.

Rama je rekao da tri zemlje nastavljaju bez drugih država Balkana „kako bi bile predvodnici i kako ne bi postale zaglavljene u maloj karikaturi Evropske unije, gde je za sve potreban konsenzus i svako ima pravo veta“, navodi britanski list.

Fajnenšel tajms podseća na tvrdnje Evropske komisije da krajnji cilj, prijem Zapadnog Balkana u EU, nije promenjen i da EU podržava napore na integraciji zapadnobalkanske šestorke u zajedničko regionalno tržište, koje treba da bude pandan jedinstvenom tržištu Unije.

List navodi da je Evropska komisija pozvala države članice da što pre otvore pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom, i dodaje da je to trebalo da se dogodi prošle godine.

„Čak i ako pregovori (sa Tiranom i Skopljem) budu otvoreni, politički apetit za proširenje EU je veoma slab u najmoćnijim državama Unije. To će naročito doći do izražaja kada se nemačka kancelarka Angela Merkel, koja zagovara integraciju Balkana u EU, povuče nakon izbora u septembru“, piše Fajnenšel tajms.

List dodaje da lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije ukazuju da imaju punu podršku SAD kad je reč o stvaranju „mini-Šengen“ zone.

„Balkan kakav imamo danas je možda najsjajniji, ako nije i jedini blistav primer (angažmana) američke spoljne politike. Slobode koje imamo danas na Balkanu pre svega su američko čedo“, navodi list Ramine reči.

Analitičari upozoravaju, navodi list, da bi za Severnu Makedoniju, Srbiju i Albaniju, koje su kandidati za članstvo u EU 18, devet i sedam godina, vremenom mogla da poraste privlačnost drugih potencijalnih partnera.

Fajnenšel tajms navodi reči diplomate Ivana Vejvode, saradnika bečkog Instituta za društvene nauke, da su u regionu, uz Kinu i Rusiju, aktivni i Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati, i da to treba da „učini EU svesnom“ da je ostavila prostor tim zemljama i da treba da se uozbilji.

(Beta, Fajnenšel tajms)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će preuzimanje vlasti u Avganistanu od strane talibana dovesti do prelivanja krize u okolne zemlje?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner