Fahri Musliju: Iz Vučićevog stava proizilazi povlačenje granice u blizini Vranja - prepuštanje Preševske doline u zamenu za sever Kosova

 Kosovom već danima kruži avet prošlosti, ideja o podeli, razgraničenju, razmenu teritorija ili korigovanju granice sa Srbijom. Dok su ranije o podelama i razganičenju između Srba i Albanaca, govorili srpski zvaničnici, sada to radi predsednik Kosova, Thaci koji se ranije čvrsto protivio toj ideji.

Tači kao zvaničnici Beograda

Predsednik Tači, je zadnjih 20 dana održao nekoliko konferencija za štampu kao nikada do sada, što poznavaoci kosovskih prilika tumače kao znak da je pod “velikim pritiskom”, i “igra na klackalici”, što potvrđuju i njegove izjave koje se razlikuju svaki dan: ono što kaže danas demantuje sutra, i optužuje medije da su ga “krivo preneli” ili da provociraju, kao što je napao novinara dnevnika Koha Ditore, zbog čeka rukovodstvo te medijske kuće doneo odluku da bojkotuje aktivnosti predsednika.

U prilog kalkulacijama o podeli ili razmenu teritorije ide, po prvi put, i izrečeni stav predsednika Tačija o “korigovanju granice” sa Srbijom tako što bi se “Preševska dolina pripojila Kosovu”, što po njemu podrazumeva “potpuno odbijanje svake pomisli o podeli Kosova”. Predsednik ne objašnjava kako će se to izvesti, tako da takva ideja zvuči neuverljivo, jer ne postoji nijedan razlog zbog koga bi se Srbija odrekla svog dela, a da ne dobije ništa zauzvrat.

Zbog toga na Kosovu se ocenjuje da Tači odlično zna da se ni Medveđa ni Bujanovac ni Preševo neće pripojiti Kosovu i izjavama o tome samo manipuliše osećanjima Albanaca u Preševskoj dolini, precizirajući da je ideja o “korekciji granica” samo eufemizam za podelu Kosova.

Istovremeno, ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne govori otvoreno o razmeni teritorija, ali iz njegovog stava da je nužno razgraničenje Srba i Albanaca, te da ako se to ne učini za “40 godina Srbija će se braniti kod Vranja” proizilazi da bi jedna od opcija mogla biti povlačenje granice u blizini Vranja, odnosno prepuštanje Preševske doline Kosovu za četiri opštine na severu Kosova.

Činjenica da ovaj predlog postoji već godinama kao konačno rešenje od strane Srbije, a sada dolazi od Tačija, kazuje da predsednik artikuliše nešto što je u interesu Serbije a štetu Kosova, kažu u glas kosovska opozicija i analitčari.

On stalno odbacuje mogućnost podele i razmene teritorija, ali nikao da pojasni šta konkretno podrazumeva korekcija granica.

Predsenik Tači je u utorak najavio raspisivanje referenduma na kome će se građani Kosova izjasniti da li su za tu korekciju i pripajanje Preševske doline Kosovu. Budući da Thaci nije objasnio kako će izgledati ta korekcija granica, i da li za Preševsku dolinu mora dati sever Kosova, politički predsatvnici Albanaca iz triju opština na jugu Srbije (dve sa većinskim albanskim stanovništvom) izjavili su da se protive parcijalnom pripajanju te teritorije Kosovu ukoliko je reč samo o nekim sitnim korekcijama”, kao što veli predsednik.

Mogućnost referenduma je u utorak najavio i srpski predsednik, Aleksandar Vučić. On, za razliku od Tačija, u jeku spekulacija o podeli kao rešenju i posle najnovijeg podizanja tenzija u vezi sa situacijom na Kosovo, nije izneo svoj predlog. Nije potvrdio ni to da li je podela eventualno rešenje za koje se zalaže.

I to potvrđuje da se Tači i Vučić oponašaju jedni drugoga, što se na Kosovu ocenjuje kad njihov tajni dogovor o podeli Kosova, pogotovo kad predsednik Srbije kaže da će se boriti da se dobije makar jedan kvadratni metar.

Protivnici i najbliži saradnici

Ideja Tačija je naišla na žestoko protivljenje političke, stručne, intelektualne javnosti, civilnog društva i medija kako na Kosovu tako i u Albaniju, ocenivši je kao vrlo opasnom, jer je to eufemizam za razmenu teritorija, što je uvod u oružani sukob.

Na Kosovu skoro su svi mišljenja da Tači tu ideju nije izneo iz svoje glave, već mu je sugerisao njegov inostrani savetnik, jedan iskusni evropski diplomata i dobar poznavaoc prilika na Balkanu, a možda on ima i signale iz američke administracije, budući da je do pre četiri meseci odlučno je bio protiv bilo kakvih promena, razmena terirorije ili korigovanja granica. Po svemu sudeći, sa tim predlogom on predhodno nije upoznao ni premijera Ramuša Haradinaja, ni predsednika parlamenta, Kadrija Veseljija niti svoje najbliže dugogodišnje saradnike, kao što je potpredsednik vladajuće Demokratske partije Kosova, (PDK), jako uticajna politička figura, DŽavit Haliti, koji se odlučno protivi toj ideji kao veoma štetne za Kosovo i region.

Premijer Kosova, Haradinaj, koga je Tači doveo na tu funkciju, ponavlja da se “geranice mogu promeniti samo ratom, i dodaje da se protivi podeli Kosova ili „korekciji granice” sa Srbijom. „Granice se postavljaju ratom, samo će ih rat promeniti. Svi Albanci bi voleli da se Preševo pripoji Kosovu, ali znate da su granice postavljene sa ulaskom NATO, deset hiljada ljudi je poginulo zbog tih granica, ne možete se igrati sa granicama”, rekao je Haradinaj. Toj ideji se protivi i najbliži Tačijev saradnik, DŽavit Haliti, potpredsednik vladajuće Demokratske partije Kosova (PDK) i veoma uticajna politička figura na Kosovu, a sličan stav je izneo i potpredsednik Vlade, predsednik Secijaldemokratske inicijative (NISMA) na vlasti, Fatmir Limaj.

I predsednik Parlamenta Kosova, Kadri Veselji, kome je Tači prepustio kormilo PDK, koju je vodio od osnivanja, protivi se ideju korigovanja granica tekstom u prestižnom dnevniku Koha Ditore: "…Ni pod kojim okolnostima podela Kosovo neće biti tema dijaloga. Kosovo će učestvovati u dijalogu, tako da finalni deo pregovora proizvede međunarodno obavezujući sporazum, koji će doneti priznanje Kosova, mesto u UN. To je naša zajednička agenda sa SAD i EU. Neće biti nikakve podele Kosova. Nećemo razgovarati o ovom pitanju”, pisao je Veselji.

Protiv se izjasnila i opozicija Kosova, Demokratski savez (LDK), Socijal-demokratska partija (PSD), i Pokret Samoopredljenje (LVV) čiji lideri najavili i masovne demonstarcije protiv te ideje predsednika, kao i smenu predsednika i nove izbore.

'Drugi žele podjelu'

Tači ne odgovara na reagovanja svojih saradnika, osim na reakciju pivšeg predsednika i premijera Albanije, Salija Beriše, da ne prihvata savete od “čoveka koji se sreo sa Binom Ladenom devedesetih godina kao i da je pomagao ratnu mašineriju Slobodana Miloševića, tokom rata u Bosni”.

Predsednik Tači tvrdi da “protivnici ovog predloga vrše propagandu za podelu i razmenu teritorija” i navodi da u toj situaciji građani Kosova treba na referendumu sami da odluče ko je u pravu i koja je opcija u interesu Kosova. On ubeđuje javnost, kao i do sada “da za svoju ideju ima i podršku prijatlja Kosova, uključujući i SAD. “Mi nećemo iznenaditi našeg strateškog partnera koji je zaslužan za slobodu i nezavisnost Kosova. SAD i EU su odlučne da podrže postizanje sporazuma i međusobno su kordinirane”, pisao je Tači na Fejsbuk profilu.

Thaci je na konferenciji za štampu prošle srede rekao da bez normalizacije odnosa ni Kosovo ni Srbija ne mogu se ići ka članstvu u EU. “Ukoliko se dogodi propast dijaloga našom krivicom, Kosovo će se pretvoriti u Severni Kipar, Osetiju, Nagorni Karabah ili Abhaziju. EU i SAD su protiv ove zamrznute situacije, zato svi na Kosovu i u Srbiji treba da rade na jednom balansiranom sporazumu”.

O normalizaciji tih odnosa u utorak je govorio, takođe na konferenciji za štampu, i predsednik Srbije Vučić, koji nije spomenuo promenu granica ali je, kao i Tači, rekao da će svoj predlog rešenja izneti na referendumu pa neka građani odluče. Tu podudarnost analitičari na Kosovu ocenjuju kao njihov međusobni dogovor i koordinaciju čime i jedni i drugi pripremaju javnost za finalni deo dijaloga u Briselu.

Ideji korekcije granice protive se organizacije civilnog društva Kosova i Srbije koje su uputile zajedničko pismo visokoj predstavnici EU, Federici Mogherini od koje se zahteva da se jasno deklariše protive podele Kosova ili razmeni teritorije po etničkim linijama i dodaju da će takve ideje proizvesti lančani efekat i u drugim državama Balkana. Pozivaju predstavnike EU da se javnom deklaracijom izjasne protiv.

Poznati kosovski publicista i intelektualac, Veton Suroi smatra da je ova ideja stara još od raspada Jugoslavije i potiče iz Srpske akademije nauka i umetnosti, i da ne postoji mirovna forma redifinranja etničkih granica. “I to je Pandorina kutija za sve nacije, tako i za albansku.”

Poznavaoci političkih prilika na Kosovu ističu da pitanje granica, odnosno njihova promena, danas može biti produktivna samo za Srbiju, zbog toga što ta država ima aspiracije prema Bosni i Hercegovini. Moguća izmena granica Kosova stvorila bi političku bazu za dalji domino efekat i deblokiranje procesa koga je međunarodna zajednica ranije stopirala.

Oni ocenjuju da teško se može razumeti razmenu severa Kosova za Preševsku dolinu, budući da je ona od geostarteškog, političkog i sigrunosnog značaja za Srbiju, kroz koju prolazi koridor 10 i cela saobračajna infrastruktura koja povezuje Beograd sa Skopljem i Solunom. Analitičari postavljaju i pitanje “da li se ovim idejama predsednika Tačija ide ka tome da se ugrozi opstanak države Kosovo ili njeno potpuno ukidanje?

'Ko traži dolinu naćiće ponor'

Ideju Thacija za sada podržavaju samo akademik Redžep, predsednik Kosovske akademije nauka i umetnosti, Nehat Daci, kao i austrijski diplomata, Volfgang Petrič, koji je bio zagovornik nezavisnosti Kosova po Ahtisarijevom paketu. Po Petriču, korigovanje granica pretpostavlja da bude veoma mala, čak i kozmetička. Diplomatski izvori na Kosovu kažu da upravo Petrič je savetovao Tačija da pokrene to pitanje.

Međutim američki stručnjak za Balkan, Danijel Server odbacuje ideju Tačiju o korigovanju granica kao veoma opasnom, neubedljivom i otvaranje Pandorine kutije kao i pokretanje domino efekta na celom Balkanu i šire.

I austrijski diplomata koji je bio zamenik Marti Ahtisariju, Albert Rohan ocenjuje prevaziđene i opasne ideje o podeli ili razmeni teritorija između Kosova i Srbije. U intervju za dnevnik Koha Ditore, Rohan je rekao da je Kosovo već učinilo svoje ustupke prihvativši Ahtisarijev paket na osnovu koga Kosovo je proglasilo nezavisnost, 17. februara 2008.

Tačija ideja nije prihvatljiva ni za neke srpske političare sa Kosova kao ni za građane srpske nacionalnosti pogotovo južno od Mitrovice, kao ni za Srpsku pravoslavnu crkvu, mada se predstavnici Srpske liste, (deo vladajuće koalicije na Kosovu) još ne oglašavaju povodom ideje kosovskog predsednika.

Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković optužila je predsjednike Srbije i Kosova, Vučića i Tačija, da žele podjele među građanima Kosova “kako bi opstali na vlasti i sakrili svoju odgovornost: Thaci za ratne zločine, a Vučić za ukidanje sloboda i korupciju. Oni nam ne daju, oni hoće da nas dele i da nas svađaju”, rekla je Rada Trajković.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ne vidi bolje rešenje za pitanje Kosova od podele i dodao da je on možda jedini u Srbiji koji je ponudio bilo koje rešenje. On je ocenio da je situacija trenutno takva da je dobra prilika da se pitanje “Kosova i Metohije” kompromisno reši: „Ne znam kada će biti bolje i da li će biti bolje.“

Finalna faza dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, po svemu sudeči ulazi u kritičnu fazu i biće propraćena provokacijama, medijskim spinovanjem i visokim tenzijama.

Pamtim izjavu jednog Palestinca, a i iskustvo na ovim prostorima potvrđuje: “Kad nam kažu da imaju rešenje i ono je na vidiku, znamo da će nam biti gore”.

Da li ćemo to iskustvo osetiti opet na ovim Balkanskim prostorima?

Povodom ideje predsednika Tačija, jedan kolega u naslovu svog komentara, ironično kaže: “Ko traži dolinu naćiće ponor”!

I da li će time predsednik Tači koji je vrlo vešt i iskusan političar, potpisati sebi presudu i “naći ponor”, ili će izići kao pobednik i zajedno sa srpskim predsednikom dobiti Nobelovu nagradu za mir?

(Al DŽazira)