Evropska komisija predlaže uspostavljanje evropskog monetarnog fonda

Kao posledica krize u Grčkoj Evropska komisija predložiće uspostavljanje evropskog monetarnog fonda, rekao je u Briselu portparol komesara za privredu i monetarnu uniju Olija Rena – Amadeu Altafaj Tardio. Potvrđujući da je EK spremna da takav evropski instrument predloži on je, međutim, dodao da to zahteva podršku svih država članica evrozone.

On je naglasio da je o tome tek započeta diskusija i da ideja stvaranja EMF nije nikakva mera za pomoć Grčkoj, već da to mora biti pouka iz ove krize. Portparol EK je naglasio da se ne radi o stvaranju konkurencije Međunarodnom monetarnom fondu. Diskusija na ovu temu je u toku sa državama članicama i Evropskom centralnom bankom.

Još je, međutim, otvoreno pitanje da li bi EMF bio uspostavljen samo za države evrozone ili za sve članice EU, objasnio je Tardio dodavši da EK ne želi da isključi nijednu državu članicu.

– Zemlje koje dele zajedničku valutu moraju imati pojačanu koordinaciju svoje ekonomske politike”, ocenio je on.

Ideja za stvaranje evropskog monetarnog fonda čula se i prethodne sedmice kada je predsednik Italije Đorđo Napolitano izjavio u Briselu da bi bilo potrebno stvoriti evropski monetarni fond, prema uzoru na MMF. Evropski pandan MMF-u delovao bi u slučaju da nekoj od članica evrozone zatreba finansijska pomoć.

To bi, prema mišljenju italijanskog predsednika, rešilo aktuelne probleme, jer se pokazalo da na evropskom finansijskom polju nedostaje slična institucija koja bi bila sposobna da pomaže zemljama kakva je danas, recimo, Grčka.

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđa Đukića ovakva ideja čelnika EU samo je dokaz više institucionalne krize te familije evropskih država. U temeljima EU postoji konstrukciona greška – fiskalno i političko nejedinstvo. Te dve činjenice ukazuju na to da EU nema efikasnost svojstvenu velikim državama poput SAD. 

– Čim su se pojedine zemlje udaljile od merila propisanih sporazumom u Mastrihtu, po kome budžetski deficit ne može biti veći od tri odsto BDP, već su ga, poput Grčke, dizale i preko 12 procenata, mogao se očekivati ovakav epilog. Na sve to došla je i finansijska kriza u kojoj su sve države pohrlile da pomognu svojim bankama i firmama u nevolji. U takvim okolnosti sasvim je razumljivo što EU formiranjem svog monetarnog fonda dograđuje ukupnu institucionalnu infrastrukturu kako joj se više ne bi dogodilo da joj fiskalna kontrola isklizne sasvim iz ruku – kaže Đukić i dodaje da, po njemu, „ovakvo rezervno rešenje ne može da popuni sve one slabosti koje izaziva fiskalna decentralizacija”. EU, dakle, predstoji da najpre postigne političko jedinstvo u formiranju Evropskog monetarnog fonda, ali mnogo više od toga neophodna joj je centralizacija fiskalne politike.

I za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Boška Živkovića suština problem Grčke, ali i još nekoliko članica EU, nalazi se „u nesaglasju fiskalnih politika zemalja članica EU”. Taj problem, po njemu, nije od juče, već od samog nastajanja te zajednice evropskih država. EU je, kaže, uspela da „napravi” monetarnu, ai ne i fiskalnu uniju. I tu leži njen najveći rizik za monetarnu stabilnost.

– Fiskalni sistemi svake od članica EU vezani su za njihovu tradiciju, jer EU nije država u pravom smislu reči. Ti problemi su eskalirali baš u jeku svetske finansijske i ekonomske krize kada su države članice krenule da uvećavaju javni dug preuzimajući i privatne gubitke svojih posrnulih banaka ili iznurenih fabrika automobila. To su ozbiljni rizici za svaku zemlju, a pogotovo za EU, koja je zajednica država. Ako bi taj EMF bio institucija slična MMF-u ona bi, verovatno, delovala sa istim ciljem kao i svetski pandan MMF – kao monetarni stabilizator. I to tako što bi najpre delovao kao fiskalni policajac, a sa druge strane i kao pozajmna kasa na kratak rok – rekao je dr Živković i dodao da za njega osnivanje takve institucije ne može biti rđavo rešenje ne samo za članice evrozone, već i za svih 27 država koliko ih je u EU.

(Politika)