EU upozorava Grčku da ne sme da traži pomoć i olakšice od Moskve

Grčke vlasti ne smeju da traže od Moskve da im pomogne da prebrode tešku krizu tako što će sniziti cene ruskog gasa za grčka domaćinstva i odobriti uvoz poljoprivrednih proizvoda, jer time Atina ruši jedinstvenu politiku EU prema Rusiji u svetlu ukrajinske krize, upozorili su zvaničnici iz Brisela, a posebno Nemačke.

Atini je takva poruka upućena u trenutku dok grčki ministar energetike Panajotis Lafazanis i predsednik parlamenta Tanasis Petrakos s ruskim zvaničnicima u Moskvi razgovaraju o olakšicama grčkom stanovništvu i poljoprivrednicima.

Poverioci grčkog duga, Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond, razmatraju prispele predloge Atine za nastavak reformi, što bi trebalo da grčkoj vladi otvori vrata za dodatnu finansijsku pomoć, jer bi inače do 20. aprila grčka država došla na ivicu stečaja.

U dugo očekivanim predlozima reformi, zahvaljujući kojima bi Atina mogla računati na novu finansijsku injekciju od sedam milijardi evra, jasne su zamisli da te reforme ne budu ponovo samo "stezanje kaiša" za stanovništvo i pojačaju pad proizvodnje i rast duga, već da podstaknu ekonomski oporavak i plaćanje dugova iz "zdravih izvora", poručili su zvaničnici grčke vlade.

Londonski list Fajnenšel tajms danas navoodi da u predlogu reformi nema tržišta rada i penzija, što znači da nedostaju bitni elementi koje traže poverioci grčkog duga.

U planu reformi su privatizacija, onemogućavanje utaje poreza, naročito bogataša uz dogovorenu saradnju sa Švajcarskom, kao i veći porez na alkohol i cigarete.

Poslanici vladajuće nemačke stranke u Evropskom parlamentu ocenili su da su grčki planovi za reforme nedovoljno jasni, uz oštro upozorenje da vlada grčkog premijera Aleksisa Ciprasa ne sme tražiti pomoć Moskve ako želi da dobije dalju finansijsku podršku EU i Međunarodnog monetarnog fonda.

Zvaničnici u Moskvi su stavili do znanja da bi Rusija mogla odobriti Atini, ako to zatraži, i finansijski kredit, ali su nemački poslanici u Evropskom parlamentu Manfred Veber i Herbert Rojl upozorili da se "Cipras upustio u veoma opasnu strategiju" i da bi "onaj ko se igra vatrom i sad traži podršku Rusije, mogao dobro

oprljiti prste".

Fajnenšel tajms navodi da je "izlazak Grčke iz zone evra sve više na lestvici EU", mada evropski komesar zadužen za evro Valdis Dombrovkis upozorava da je krajnji čas da se dođe do napretka u pregovorima s Grčkom, "jer je mnogo vremena potrošeno".

Komesar za finansije Pjer Moskovisi smatra, međutim, da bi izopštenje Grčke iz zone evra bilo pogubno po celu EU.

U središtu cele bure oko Grčke su krajnje zategnuti odnosi Berlina i Atine, mada je zvaničnike i političare u EU iznenadila odlučnost vlade u Atini da, uz izvesna popuštanja poveriocima duga, istraje na socijalnim merama za stanovništvo i traženju olakšica i od Moskve.

Premijer Cipras treba iduće nedelje da otputuje u Moskvu i sastane se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Predsednik Evropskog odbora u nemačkom parlamentu Ginter Krihbaum je poručio da "umesto što traži pomoć od svojih drugova u Rusiji, premijer Cipras treba konačno da izradi i podnese opipljive i ostvarljive predloge reformi".

(Beta)