Episkop bački Irinej: Stefan Nemanja i naše doba

 Teško da je iko mogao očekivati ovakvu autošovinističku histeriju kakvu je izazvala najava podizanja spomenika velikom županu Stefanu Nemanji, od Boga proslavljenom Svetom Simeonu Mirotočivom, kako je u imenoslov svetih Pravoslavne crkve ubeležen rodonačelnik dinastije Nemanjićâ i jedna od nekoliko najzaslužnijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Duhovni sledbenici onih koji su, na primer, slali ljude na Goli otok, pravili takozvana pasja groblja i činili slična nedela, traže od priznatih umetnika, naučnika, novinara i drugih da javno osude podizanje ovog spomenika. Jedan, začudo po prezimenu Popović, javno se zaklinje da će, čim on i njegovi istomišljenici preuzmu vlast, odmah minirati spomenik. Nema nikakve sumnje da bi tako prošli i svi koje on doživljava kao političke protivnike. U tom smislu, kao sastavni deo istog nasilničkog, pa i zločinačkog mentaliteta, shvatam pripremanje lomače za pojedine vladike i slične pretnje arhijerejima. Da ponovim, ne treba ni najmanje sumnjati u ozbiljnost tih pretnji, zato što je naš pravoslavni narod sve to već doživeo i preživeo. Pred ostvarivanje tih pretnji isprečila se ipak jedna rečenica upućena vladikama, koju je samo ponovio taj nesrećni Popović: „Kada mi dođemo na vlast...”

U isto vreme, u želji da svoj narod podsete na život Svetog Simeona, mnogi su ovih dana dobronamerno napisali da je on osnovao prvu srpsku državu. To nije tačno, ali je sigurno tačnije – ili makar manje pogrešno – od tvrđenja onih koji su 2004. godine, povodom dvovekovnog jubileja Karađorđevog ustanka, plasirali lažnu maksimu „dva veka srpske državnosti”. Nemanja je rodonačelnik svetorodne loze i dinastije Nemanjićâ i tvorac potpuno nezavisne, priznate, a pritom i jake srpske države, uvek prisutne i žive u istorijskom pamćenju našega roda. Ovde je prilika da ukažemo na to da vizantijski i franački pisani izvori govore da velika i dobro organizovana srpska država već u 8. veku obuhvata Dalmaciju, Srbiju, Bosnu, Paganiju, Zahumlje, Travuniju i Konavle. Ti izvori svedoče o mnogim gradovima, a ne samo o vojnim utvrđenjima naših predaka.

U tim vremenima ranog srednjeg veka pojavljuju se imena prvih srpskih kneževa iz dinastije Vlastimirovića, koja je predvodila naš narod još u Polablju, u današnjoj Češkoj. Istorijskoj nauci su za sada poznata imena srpskih kneževa Svevlada, Selimira, Vladina, Ratimira, Višeslava, Radoslava, Prosigoja i Vlastimira, kneza po kojem je dinastija nazvana. Ta imena svedoče upravo o vladarskom i državnom kontinuitetu kod Srba od 7. do 10. veka. Vlastimiroviće, po smrti kneza Časlava, nasleđuje vladarska porodica Tihomirovićâ, nazvana po Tihomiru, prvom knezu iz tog roda. Godine 1078, u vreme dinastije Vojisavljevića, knez Miahilo postaje prvi međunarodno priznati srpski kralj. Poznat nam je ktitorski portret kralja Mihaila, iz 1080. godine, u Crkvi Svetog Mihaila u Stonu, u današnjoj Hrvatskoj. Doba Mihailovog naslednika kralja Bodina vrhunac je naše istorije u ranom srednjem veku, jer je u jedinstvenu državu uspeo da obuhvati srpske zemlje: Duklju, Travuniju, Zahumlje, Neretljane, Rašku i Bosnu. Ovde ćemo, ističući stupanje na istorijsku pozornicu dinastije Vukanovića, u kojoj će se oko 1113. godine u Ribnici, današoj Podgorici, roditi Stefan Nemanja, zastati i pozvati sve, naročito mlade naraštaje, da čitaju i uče o Stefanu Nemanji, o Svetom Savi, da budu ponosni na svoje pretke, da se mole u hramovima posvećenim Svetom Simeonu Mirotočivom, u Beogradu, Veterniku kraj Novog Sada, Čikagu, Podgorici, Leskovcu ili Beranama, kao i da se poklone njegovim svetim moštima u njegovoj zadužbini Studenici.

Naposletku, svi zajedno treba da se radujemo što ćemo uskoro u Beogradu, posle molitve u dovršenom i veličanstvenom Hramu Svetog Save na Vračaru, moći da prošetamo lagano Nemanjinom ulicom do njegovog spomenika i da tu popijemo sveže ceđen i ohlađen sok od maline iz Arilja, a potom posetimo novi i njegovog imena dostojan Muzej Nikole Tesle, najvećeg srpskog naučnika i jednog od najvećih svetskih naučnika. Prvi spomenik Stefanu Nemanji, ispred Muzeja Nikole Tesle, a podno Hrama Svetog Save, biće zaista divan beleg našeg vremena. Smatram da to nikome ko Srpstvu dobro misli neće smetati. Kome ipak bude smetalo, biće to pokazatelj njegovog duhovnog stanja i odnosa prema sopstvenom narodu i njegovoj veri, istoriji i kulturi.