Eparhija raško-prizrenska: Kosovske vlasti drugu godinu zaredom zabranile verski obred povodom proslave praznika Vaznesenja Hristovog u hramu Hrista Spasa u Prištini

Kosovske vlasti su i ove godine zabranile pristup crkvi Hrista Spasa i održavanje verskog obreda, povodom proslave praznika Vaznesenja Hristovog 24. maja, saopštila je Eparhija raško-prizrenska. Kako navode, to je učinjeno bez ikakvog pravnog osnova, čime se nastavlja ozbiljno kršenje verskih prava i sloboda Srpske pravoslavne crkve, navode u Eparhiji.

„Uoči praznika Vaznesenja Eparhija raško-prizrenska sa najboljim namerama obavestila je Kosovsku policiju o planiranom verskom obredu u hramu Hrista Spasa u Prištini 24. maja na Vaznesenje Hristovo, zbog obezbeđenja verskog skupa i organizovanja parkiranja vozila“, stoji u saopštenju.

Međutim, kako dodaju, ove srede je SPC parohija u Prištini neformalno, samo usmenim putem, obaveštena od strane Kosovske policije da je Srpskoj Pravoslavnoj crkvi zabranjeno služenje spasovdanske liturgije u hramu Hrista Spasa u Prištini.

„Našem svešteniku je usmeno saopšteno da kosovske vlasti zabranjuju služenje verskih obreda u našem hramu u Prištini ‘sve dok traje sudski spor koji je Univerzitet u Prištini pokrenuo protiv Eparhije raško– prizrenske’, kao i zbog navodnih bezbednosnih razloga“, poručili su iz Eparhije, navodeći ujedno da svešteniku nije uručena nikakva pismena odluka tim povodom.

Sudski spor protiv Eparhije u vezi sa zemljom, odnosno izgradnjom ovog hrama pokrenuo je Univerzitet u Prištini još 2018. godine.

„On je od tada do danas u zastoju zbog niza proceduralnih razloga“, poručuju iz Eparhije.

Sa druge strane, navode da je važno naglasiti da se pre pravosnažne i konačne sudske odluke zakonskom vlasniku imovine, a posebno verskog objekta ne može zabraniti pristup i korišćenje verskog objekta „nigde u demokratskom svetu“.

„Prema međunarodnom principu ‘pretpostavke nevinosti’ koji se odnosi i na krivična, ali i imovinska pitanja, postojanje spora ne može biti povod za sprečavanje slobodnog korišćenja imovine koja je u katastru zavedena kao imovina SPC, a pogotovo ne za kršenje zakonskih prava o slobodi okupljanja i verskih obreda jasno definisanih u kosovskom zakonodavstvu. U protivnom, svako bi mogao da samovoljnim osporavanjem imovine i lažnim optužbama krši osnovna verska i ljudska prava. Zato je prema svim međunarodnim standardima imovina SPC neprikosnovena, dok sudski proces eventualno ne dokaže suprotno i ne iscrpe se svi pravni lekovi“.

Iz Eparhije podsećaju da je problem oko crkve SPC u Prištini evidentiran i u izveštaju o verskim slobodama Sjedinjenih Američkih Država za 2022. godinu.

„To pokazuje da je reč o već sistematskom kršenju zakonski regulisanih verskih prava SPC“, poručili su.

Sa druge strane, navode da Kosovska policija nije pisanim putem odgovorila na obraćanje SPC, niti je izdala zabranu bogosluženja na osnovu ikakve sudske odluke, jer, kako dodaju, za to ni ne postoje validne pravne osnove.

„Zato je zabrana samo usmeno izrečena na način koji implicira mogućnost incidenta u slučaju da Crkva iskoristi svoje pravo slobode bogosluženja“, dodaju.

„Eparhija raško-prizrenska ovom prilikom izražava svoj najoštriji protest zbog otvorenog kršenja naših verskih prava i zloupotrebe zakona od strane kosovske policije koja je dužna da obezbedi slobodu okupljanja i verske objekte i iskoristiće sva pravna sredstva da se ovo pitanje reši u skladu sa zakonom“.

Ocenjuju da je na delu „ozbiljna diskriminacija“ SPC koja se pogoršava.

„Zabranom ovog skupa, kao i neizvršavanjem ostalih pravnih obaveza prema SPC, ali i nedozvoljavanjem pristupa sveštenstva i vernika jednom broju drugih verskih objekata na prostoru KiM, jasno se pokazuje ozbiljna situacija otvorene verske, etničke i pravne diskriminacije koja se nastavlja i pogoršava“, naveli su.

Takođe poručuju da su na delu svakodnevni pokušaji urušavanja prava SPC, te zato navode da je potrebna pojačana pravna zaštita koja neće omogućiti zloupotrebe prava i zakona, a naročito verskih sloboda od strane kosovskih institucija.

Kosovska policija se do sada nije oglašavala povodom navoda Eparhije raško-prizrenske. KoSSev portal obratio se upitom ovoj instituciji putem mejla.

Podsetimo, nedovršeni hram Hrista Spasa u Prištini godinama je tema napisa u kosovskim medijima i u obraćanjima političara. Učestale su poruke da je reč o nezakonito izgrađenom hramu koji vezuju za vreme Slobodana Miloševića, usled čega su i pokretane inicijative za njegovo rušenje, kao i sudski postupci.

Sa druge strane, Eparhija raško-prizrenska navodi da poseduje detaljnu dokumentaciju sa dozvolama i izvorima iz katastra da je vlasnik zemljišta i nedovršenog objekta, a da je dokumentacija i u vezi sa gradnjom hrama, kao i sa vlasništvom nad zemljištem dostavljena i svim međunarodnim institucijama na KiM-u.

Hram Hrista Spasa čija je gradnja započeta 1990. godine i prekinuta 1998. godine zbog izbijanja rata na KiM-u, više je puta bio izložen napadima i pokušajima miniranja, u jednom trenutku je korišćen i kao javni toalet. Takođe, korišćen je i za muzički spot, a 2015. godine zidovi hrama su poslužili i kao „bedemi za alpinizam“.

U ovoj crkvi je juna meseca 2021. godine, nakon 23 godine, po prvi put obeležena hramovna slava, kada je vladika raško-prizrenski Teodosije održao liturgiju u prisustvu nekolicine vernika, a što je u Prištini protumačeno kao provokacija.

Odmah zatim usledili su protesti, dok su ujedno i ispisani grafiti na vratima nedovršene crkve „Isus mrzi Srbe“ i „Simbol šovinizma postaje svetinja, blagoslovom Aljbina Kurtija“.

Sledeće godine je, međutim, izostalo obeležavanje hramovne slave.

Kako nam je tada za KoSSev izjavio prištinski paroh, Staniša Arsić, u tome ih je sprečila Kosovska policija, dok je iste navode potom izneo i direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.

(KoSSev)