Eparhija raško-prizrenska: Kosovska policija sprečila vernike da posete groblja i učestvuju na liturgijama; Vlasti iz Prištine krenule su da uništavaju i poslednje preostale garancije koje su davali SPC i Srbima

Eparhija raško-prizrenska izražava ozbiljnu zabrinutost zbog sve češćih slučajeva u kojima se našim vernicima, najvećim delom Srbima sa Kosova i Metohije, raseljenim na prostoru centralne Srbije, zabranjuje da posećuju naše svetinje, groblja i učestvuju u crkvenim proslavama na KiM. 

Od prošle nedelje, kada je jedna grupa vernika sprečena da uđe na Kosovo i Metohiju, ova situacija se ponovila juče ujutro 19. juna, kada su vernici poreklom iz sela Mušutišta kod Suve Reke, najpre puštena da pređe administrativni prelaz Jarinje, da bi potom od strane Kosovske policije bila prinuđena da napusti prostor Kosova i Metohije, bez ikakvog validnog obrazloženja.

Ova grupa vernika trebalo je da poseti nekoliko svetinja SPC na Kosovu i Metohiji i da danas na Trojičin dan učestvuje u Sv. Liturgiji, koja je bila zakazana na ruševinama manastira Sv. Trojice kod Mušutišta, opština Suva Reka, koji je, inače, porušen nakon završetka rata u leto 1999. godine. Godinama posle rata redovno su održavane svete Liturgije na ovoj lokaciji, ali su poslednjih godina lokalni albanski demonstranti sprečavali pristup manastiru. Ove godine, da ne bude Sv. Liturgije u manastiru Sv. Trojice, nisu se pobrinuli demonstranti, nego same kosovske institucije, koje su preko Kosovske policije zabranili poklonicima da nastave put i posete svoj rodni kraj i učestvuju u prazniku Pedesetnice. Da stvar bude još gora, oni nisu jednostavno vraćeni sa administrativnog prelaza, kao što je bio slučaj sa nekim drugim pokloničkim grupama, već su proterani sa Kosova i Metohije, budući da su već legalno bili prešli administrativnu liniju i stigli do Kosovske Mitrovice. Pošto vernici nisu mogli da dođu na liturgiju, ona nije ni održana u manastiru Sv. Trojice.

Ovaj najnoviji u nizu incidenata pokazuje povećani stepen kršenja elementarnih verskih prava, slobode veroispovesti i slobode kretanja na temelju etničke i verske pripadnosti, što je u suprotnosti ne samo sa zakonima na Kosovu i Metohiji, već i sa svim međunarodnim standardima poštovanja verskih prava i sloboda. Institucije u Prištini ovim pokazuju otvorenu diskriminaciju na etničkoj i verskoj osnovi, što je zbog nedavnih incidenata dovelo do ozbiljnog pogoršanja odnosa naše Eparhije sa tim institucijama i prekida kontakta dok se ne uspostavi puno poštovanje vladavine prava i sudskih odluka.

U ovom poslednjem slučaju reč je o direktnom kršenju Zakona o verskim slobodama koji svojim članom 7A daje garancije da neće postojati proizvoljna zabrana za ulazak na Kosovo i Metohiju posetiocima crkava i manastira SPC. Radi pojašnjenja, radi se o zakonu koji je kosovska skupština usvojila kada je pred svetom trebalo da pruži garancije da će Kosovo biti tolerantno i multietničko i što je poslužilo za ukidanje tzv “nadgledane nazavisnosti”. Sada, kada su se uverili da je prošlo dovoljno veremena da ne mora da se održava privid tolerancije, vlasti iz Prištine su ovim, očigledno orkestriranim, akcijama krenule da uništavaju i poslednje preostale garancije koje su davali SPC i Srbima radi njihovog opstanka na KiM.

Posebno zabrinjava i činjenica što izostaju javne reakcije međunarodnih predstavnika na sve češće diskriminatorno ponašanje kosovskih institucija prema SPC. Predstavnici zapadnih zemalja, koji su nas svojevremeno uveravali da su kosovski zakoni dovoljna garancija našeg opstanka i poštovanja naših prava, bi svakako trebalo da reaguju na ovakvo ponašanje, koje se iz dana u dan intenzivira. Poslednjom zabranom našim vernicima da posete svoje svetinje, prištinske vlasti nisu samo po ko zna koji put prekršile verska prava Srba i Srpske Pravoslavne Crkve, već i ponovo dokazale da im ni sopstveni zakoni i pravni poredak ne znače ništa ako ih ti zakoni obavezuju na poštovanje prava Srpske Pravoslavne Crkve.

Budući da kosovske institucije nisu voljne i sposobne da institucionalno zaštite prava i verske slobode Srpske Pravoslavne Crkve, možemo da zaključimo da je Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, radi njenog opstanka, urgentno potrebna zaštita od nezakonitog i diskriminatornog delovanja samih kosovskih institucija, što je neophodno razmotriti i u kontekstu dijaloga u Briselu. Eparhija raško-prizrenska u međuvremenu apeluje na međunarodne predstavnike da urazume prištinske vlasti da poštuju sopstvene zakone jer ovakvo diskriminatorno ponašanje prema vernicima SPC i našoj Crkvi ugrožava bezbednost, podiže tenzije i dugoročno nanosi štetu svima u regionu.

Eparhija raško-prizrenska

Prizren-Gračanica

(eparhija-prizren.com)