DŽudi Dempsi: Ideja Vučića i Tačija o razmeni teritorija mogla bi da posluži kao zlosutni presedan za lidere sa separatističkim ambicijama; Vučić očajnički želi da njegova zemlja stupi u EU, a to može da postigne samo ako Srbija prizna Kosovo

Ideja lidera Srbije i Kosova o razmeni teritorija je rizik za ceo region, mogla bi da posluži kao zloslutan presedan za lidere sa separatističkim ambicijama.

To piše DŽudi Dempsi u autorskom tekstu za Vašington post. Prenosimo ceo tekst :

Lideri Srbije i Kosova planiraju razmenu teritorija. Oni kažu da će ovo da ublaži etničke tenzije i doprinese stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Novinari i političari smatraju da je to odlična ideja. Ne bih se kladila u to. Ovi predlozi predstavljaju ogromne rizike – ne samo za ove države, već i za širi region. Zapravo, mogli bi da uspostave zloslutni presedan za lidere sa separatističkim ambicijama.

Ono šta kosovski predsednik Hašim Tači naziva „prilagođavanjem granica“ lako bi moglo da podstakne nacionaliste iz ovog dela Evrope da zahtevaju slične promene. Ono bi moglo na destruktivan način da inspiriše Hrvatsku, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, gde nacionalistički pokreti i neki od lidera čeznu za etnički homogenim državama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel snažno se usprotivila ovom planu, navodeći potrebu da se zaštiti „teritorijalni integritet“ država u regionu. Ona je u pravu

Nemačka kancelarka Angela Merkel snažno se usprotivila ovom planu, navodeći potrebu da se zaštiti „teritorijalni integritet“ država u regionu. Ona je u pravu. Kao jedna od nekolicine evropskih lidera koji se neprestano interesuju za Zapadni Balkan, zna da je stabilnost osetljiva.

Zapanjujuće, Sjedinjene Države se ne slažu sa stavom Merkelove.

„Američka politika je – da ako dve strane mogu da se o tome uzajamno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije,” rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton (John Bolton).

“Nećemo da se mešamo i ne mislim da će iko u Evropi to da pokuša da spreči ukoliko dve strane u sporu postignu uzajamno zadovoljavajuće rešenje,” dodao je on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima svoj plan iza kojeg se krije razmena teritorija. Nikada nije priznao nezavisnost Kosova koje je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine. Mnogi Srbi i dalje vide Kosovo kao kolevku srpske istorije i kulture.

Nekoliko zemalja, članica Evropske unije, posebno Španija i Grčka, nisu priznale nezavisnost Kosova. (Španija se boji posledica koje će imati na zahteve Katalonije za nezavisnost, dok je Grčka dugogodišnji saveznik Srbije). Međutim, Vučić takođe očajnički želi da njegova zemlja stupi u EU. On ovo može da postigne samo ako Srbija prizna Kosovo. Ali pošto sebi ne može da priušti da izgubi podršku svojih pristalica nacionalista, veruje da može da ih pridobije razmenom granica.

Vučić očajnički želi da njegova zemlja stupi u EU. On ovo može da postigne samo ako Srbija prizna Kosovo. Ali pošto sebi ne može da priušti da izgubi podršku svojih pristalica nacionalista, veruje da može da ih pridobije razmenom granica

Trenutna verzija plana podrazumeva razmenu severnog dela Mitrovice, dela Kosova sa srpskom većinom, za „Preševsku dolinu“ u Srbiji, sa većinski albanskim stanovništvom.

Albanci u Mitrovici već se protive ovoj ideji, kao i Srbi u „Preševskoj dolini“. Nije jasno šta će se dogoditi sa ovim etničkim manjinama. Potencijal za sukob je ogroman, naročito zato što ni Vučić, ni Tači još nisu objasnili srpskim i albanskim zajednicama do kakvih bi praktičnih posledica došlo u slučaju bilo kakve razmene teritorija.

Sama situacija na Kosovu jednostavno nije dovoljno stabilna za ovakvu razmenu granica. NATO, koji je 1999. godine intervenisao kako bi zaustavio brutalnu politiku etničkog čišćenja Albanaca na Kosovu nekadašnjeg srpskog moćnika Slobodana Miloševića, ovom intervencijom okončao je rat u bivšoj Jugoslaviji. Međutim, etnička mržnja između Srba i kosovara se nastavila. Zbog toga NATO i dalje ima više od 4.000 vojnika raspoređenih u zemlji kako bi održavali mir. Kada je ranije ovog meseca Vučić posetio Kosovo, albanski ratni veterani su ga sprečili da poseti selo sa većinski srpskim stanovništvom. Ovo je pokazalo dubinu nepoverenja prema predloženoj razmeni teritorija.

EU je od 1999. godine u Kosovo uložila neverovatnih 2,6 milijardi dolara sa ciljem izgradnje demokratskih institucija, vladavine prava i jakog, nezavisnog sudstva. Ipak, realna dostignuća su žalosna, zahvaljujući neuspehu Brisela da preduzme efikasne mere za borbu protiv endemske korupcije i politizacije sudstva.

Predlog razmene teritorija sa sobom nosi velike rizike i izvan teritorija Kosova i Srbije.

Prilagođavanja granice – koja se u doba mira retko javljaju – zahtevaju snažne i demokratske institucije koje bi omogućile da to mirno protekne. (Raspad Čehoslovačke bio je redak izuzetak). Međutim, takve institucije su veoma slabe na Zapadnom Balkanu, ekonomijom dominiraju lokalni oligarsi, korupcija cveta, a civilno društvo je pod ogromnim pritiskom od strane političkih elita.

Uzmite za primer Bosnu i Hercegovinu. Sredinom devedesetih godina zemlja je bila podeljena na dva autonomna područja – na federaciju muslimana Bošnjaka i Hrvata, sa jedne strane, i na Republiku Srpsku, sa druge. Centralna vlada i administracija su i dalje slabe i podeljene, dok je EU bila izuzetno neefikasna u nadgledanju sprovođenja političkih i ekonomskih reformi.

Sporazum između Srbije i Kosova pružio bi Hrvatima i Srbima u Bosni i Hercegovini jedinstvenu priliku da odustanu od ideje multietničnosti. I jedni i drugi bi mogli da pokušaju da se teritorijalno ujedine sa Hrvatskom i Srbijom.

Što se Makedonije tiče, njeno novo, liberalno rukovodstvo – koje je pregovaralo sa Grčkom kako bi postigli sporazum o novom imenu – nada se da se sada čvrsto nalazi na putu ka EU i NATO. Međutim, razmena teritorija između Kosova i Srbije mogla bi da ugrozi takav napredak. Mogla bi da ide u korist nacionalista koji se protive zbližavanju sa Grčkom, a i albanskih nacionalista u Makedoniji koji bi takođe želeli da dobiju autonomni region.

Ukratko, rizici ne mogu da se zanemare. Evropa je već obuhvaćena nacionalističkom, anti-imigrantskom i populističkom politikom koje su fokusirane na etnički identitet. Čak i ako srpski i kosovski lideri obećaju da će njihovi planovi o promeni granica da se primene samo na ove dve zemlje, ne postoje predlozi o tome kako bi ovo obećanje moglo da se garantuje.

Ovaj autorski tekst za Washington Post napisala je DŽudi Dempsi (Judy Dempsey) urednica bloga Strategic Europe. Radila je kao diplomatski dopisnik Financial Times-a u Jerusalimu, Nemačkoj i istočnoj Evropi. Piše kolumne za International New York Times.

(Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

(Vašington post, Beta)