DŽozef Stiglic: Tramp je bacio bombu na globalnu ekonomsku arhitekturu - razum sa njim ne pomaže, vreme je za akciju

Donald Tramp je bacio ručnu bombu na globalnu ekonomsku arhitekturu koja je veoma mukotrpno stvarana u godinama nakon završetka Drugog svetskog rata.

Svet tek sada polako uspeva da se pomiri sa zlonamernošću planova Trampove administracije. On i njegovi saradnici su napali američku štampu - instituciju od najvećeg značaja za očuvanje sloboda, prava i demokratije Amerikanaca - da je "neprijatelj naroda". Pokušali su da potkopaju temelje naših znanja i verovanja - naše epistemologije - označivši kao "lažno" sve ono što dovodi u pitanje njihove ciljeve i argumente, odbacujući čak i samu nauku. Trampova lažna opravdanja za povlačenje iz Pariskog sporazuma su samo najnoviji dokaz za to.

Hiljadama godina pre sredine 18. veka životni standard je stagnirao. Prosvetiteljstvo je bilo ono što je, prigrlivši diskurs razuma i naučna istraživanja, pokrenulo ogromna poboljšanja životnog standarda tokom naredna dva i po veka. Prosvetiteljstvo je donelo i posvećenost tome da otkrijemo naše predrasude i pozabavimo se njima. Dok se ideja o ljudskoj jednakosti - koja je za posledicu imala osnovna individualna prava za sve - ubrzano širila, društva su započela borbu kako bi okončala diskriminaciju na rasnim, rodnim a, konačno, i drugim osnovama koje se tiču ljudskog identiteta, uključujući nesposobnost (invaliditet) i seksualnu orijentaciju.

Tramp pokušava da preokrene sve to. Njegovo odbacivanje nauke, a naročito nauke o klimi, ugrožava tehnološki napredak. A njegova netrpeljivost prema ženama, Hispanoamerikancima i muslimanima (izuzev onih, kao što su šeici vladari naftom bogatih zemalja, od kojih on i njegova porodica mogu da profitiraju) ugrožava funkcionisanje američkog društva i ekonomije, time što potkopava poverenje ljudi da je sistem pravičan prema svima.

Kao populista, Tramp je iskoristio opravdano ekonomsko nezadovoljstvo koje je široko rasprostranjeno poslednjih godina, dok su mnogi Amerikanci usled rastuće nejednakosti degradirani u niže društvene slojeve. Ali njegov istinski cilj - da se on i drugi "pozlaćeni reketaši" obogate na račun onih koji su ga podržali - otkriven je zahvaljujući njegovim potezima u oblasti poreske politike i zdravstvene zaštite. Poreske reforme koje je Tramp predložio, kao što se do sada može videti, nadmašuju DŽordža Buša svojom nazadnošću (po udelu koristi za one koji su na vrhu lanca raspodele prihoda). A u zemlji u kojoj se očekivani životni vek već smanjuje, njegove izmene u oblasti zdravstvene zaštite će još 23 miliona Amerikanaca ostaviti bez zdravstvenog osiguranja.

Iako Tramp i njegovi saradnici možda znaju kako da sklapaju poslovne dogovore, oni nemaju pojma kako ekonomski sistem kao celina funkcioniše. Ako makroekonomska politika ove administracije bude primenjena, to će rezultirati povećanjem trgovinskog deficita i daljim padom proizvodnje.

Amerika će patiti pod Trampom. Vodeću svetsku ulogu počela je da gubi još pre nego što je Tramp izneverio poverenje više od 190 zemalja povukavši se iz Pariskog sporazuma. U ovom trenutku, ponovo uspostavljanje vodeće uloge bi zahtevalo zaista herojske napore. Svi mi delimo jednu zajedničku planetu, i svet je na teži način naučio da moramo složno da radimo zajedno. Naučili smo, takođe, i da saradnja može da bude od koristi za sve.

I šta bi svet trebalo da uradi sa tim detinjastim siledžijom, koji želi sve samo za sebe i ne može da se urazumi? Kako svet može da se izbori sa "zločestom" Amerikom? Nemačka kancelarka Angela Merkel je dala pravi odgovor na to kada je, posle sastanka sa Trampom i drugim G7 liderima prošlog meseca, rekla da Evropa više ne može "u potpunosti računati na druge" i da "ćemo morati sami da se borimo za svoju budućnost". Sada je vreme da se Evropa sabere i ponovo okrene vrednostima prosvetiteljstva i da se suprotstavi Americi, kao što je novi francuski predsednik Emanuel Makron tako rečito učinio rukovanjem koje je osujetilo Trampov detinjasti pristup, u stilu alfa-mužjaka, kojim se potvrđuje moć.

Evropa ne može da se osloni na Ameriku pod Trampovim rukovodstvom po pitanju svoje odbrane. Ali, istovremeno, trebalo bi da prizna da je hladni rat gotov - koliko god američki vojnoindustrijski kompleks bio nevoljan da to prizna. Iako je borba protiv terorizma važna i skupa, pravljenje nosača aviona i borbenih aviona nije rešenje. Evropa treba sama da odlučuje koliko će trošiti, umesto da se potčini diktatu vojnih interesa koji zahtevaju dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veća je verovatnoća da će politička stabilnost biti postignuta time što će se Evropa ponovo posvetiti svom socijaldemokratskom ekonomskom modelu.

Znamo i da svet ne može da računa na SAD u rešavanju egzistencijalne pretnje koju predstavljaju klimatske promene. Evropa i Kina učinile su pravu stvar time što su produbile svoju posvećenost zelenoj budućnosti - što je dobra stvar i za planetu i za ekonomiju. Kao što je investiranje u tehnologiju i obrazovanje donelo Nemačkoj izrazitu prednost u naprednoj proizvodnji u odnosu na Ameriku obogaljenu republikanskom ideologijom, tako će, takođe, Evropa i Azija steći nedostižnu prednost nad SAD, sa svojim zelenim tehnologijama budućnosti.

Ali ostatak sveta ne sme da dopusti da zločesta Amerika uništi planetu. Niti sme da dozvoli da ga zločesta Amerika zloupotrebi sa svojom neprosvećenom - zapravo antiprosvetiteljskom - politikom kojoj je "Amerika na prvom mestu". Ako Tramp hoće da povuče SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, ostatak sveta bi trebalo da nametne porez na ugalj američkim izvoznicima koji ne proizvode u skladu sa svetskim standardima.

Dobra vest je da najveći deo Amerikanaca nije za Trampa. Većina Amerikanaca još uvek veruje u vrednosti prosvetiteljstva, prihvata realnost globalnog otopljavanja, i spremni su da preduzmu mere povodom toga. Ali, kada je Tramp u pitanju, trebalo bi da je već jasno da razumni razgovori neće dati rezultate. Vreme je za akciju.

Autor je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, profesor na Kolumbija univerzitetu i glavni ekonomista u Ruzvelt institutu. Poslednja knjiga koju je objavio zove se "Evro: Kako zajednička valuta ugrožava budućnost Evrope"

(Danas)