DŽon Keri: Bugarska je napravila teške odluke kako bi zaštitila svoju energetsku budćnost od Rusije

 Napori Vašingtona i Brisela da osujete projekat „Južni tok”, koji je iz Anapea trebalo ispod Crnog mora da doprema ruski gas do Bugarske, a preko Srbije do Italije, Austrije i Francuske, mogao bi skupo da košta Bugarsku ukoliko joj njeni zapadni prijatelji uskoro ne pripomognu u pronalaženju alternativnog snabdevanja gasom, pošto ova zemlja uvozi 80 odsto gasa iz Rusije, a čak 100 odsto zavisi od Moskve u nuklearnoj energetici.

Odustajanje Rusije od obnove dva nuklearna reaktora u Bugarskoj uz odustajanje od „Južnog toka” bilo bi ravno katastrofi, rekao je Bojko Borisov, premijer ove naše susedne zemlje prilikom nedavne posete DŽona Kerija, američkog državnog sekretara Bugarskoj. Borisov smatra da bi Bugarska trebalo da postane centar distribucije gasa za članice EU u regionu, kao i za zemlje Energetske zajednice, što znači i za Srbiju, i to baš na mestu gde Rusija planira da izgradi cevovod vredan više milijardi dolara. Dodatno, „Bugarskoj preti opasnost da ide na sud zbog ’Južnog toka’”, objasnio je Borisov.

DŽon Keri: Bugarska je napravila teške odluke kako bi zaštitila svoju energetsku budćnost od Rusije

SAD se, kako su preneli bugarski mediji posle susreta Borisova s Kerijem, spremaju da pomognu „jer je Bugarska napravila teške odluke kako bi pokušala da zaštiti svoju energetsku budućnost od Rusije”, rekao je Keri, misleći na ulogu Sofije u „Južnom toku”, priznajući da postoji rizik od ruske osvete, ukoliko joj Rusija zavrne gas.

S druge starne mnogi u Sofiji, navode tamošnji mediji, i dalje žale za projektom „Južni tok” zbog opravdanog straha da bi ponovo moglo da bude nestašice gasa, kao 2006. i 2009.

– Iako pritiskamo Bugarsku da više „ne leže u krevet” sa Rusijom, ipak nismo došli sa dobrim alternativnim planom, istakao je Tim Borsma, ekspert za evropsku energiju na bruklinškom institutu.

Bugarska očekuje da će im SAD obezbediti političku i finansijsku podršku za konstruisanje novog toka koji bi međusobno povezao balkanske zemlje, poput Bugarske, Rumunije, Srbije i Hrvatske, ali i obezbedio alternativne izvore gasa. Ideja je, kako sa saznaje, da se ruski gas ne izbacuje sa bugarskog tržišta, već da se Bugarskoj i njenim komšijama omogući izbor kako bi se poboljšala njihova bezbednost i učvrstile njihove ekonomije.

Drugim rečima, ideja je da se uradi ono što je Rusija propustila da uradi izgradnjom „Južnog toka”, odnosno da se napravi funkcionalno tržište koje bi radilo po međunarodnim tržišnim normama i koje bi omogućilo konkurenciju.

S druge strane, Moskva se sprema da izgradi drugi sistem gasovoda do Turske i da napravi gasno čvorište na granici Turske i Bugarske što je Evropska komisija podržala. „Gasprom” je već predao zahtev antimonopolskoj komisiji za sticanje udela u turskoj trgovinskoj kompaniji „Akfel Gaz”, čime će postati monopolista u Turskoj.

Poruke koje, međutim, poslednjih dana stižu iz Turske od neimenovanih izvora, govore da zvanična Ankara neće dalje voditi razgovore s Moskvom oko „Turskog toka” sve dok ne ispregovara dovoljno nisku cenu ruskog gasa za sebe. Ankari nije pravo što Nemačka ima nižu cenu gasa od one koja je njoj ponuđena. Za sada je ta cena niža za oko šest odsto, ali ni to za Turke nije dovoljno jeftino.

Samo lepe želje Bugarske

Upitan šta bi za Srbiju, kao člana evropske energetske zajednice značilo da Bugarska postane centar distribucije gasa za članice EU u regionu, kao i zemlje Energetske zajednice, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da su to samo lepe želje Bugarske.

– Ko će Bugarskoj dati novac za to? Amerika? I da joj da te pare, Bugarska pre toga mora da klekne pred Moskvom i zamoli je da preko njene teritorije transportuje tolike količine gasa da bi postala gasno čvorište. Onaj ko dobije takvu ulogu taj bi imao najveću zaradu od tranzitne takse, a istovremeno bi za sebe obezbedio nižu cenu gasa. Zašto bi Rusi dali Bugarima tu privilegiju kada su oni glavni krivci za odustajanje od „Južnog toka”, pita Vuletić.

(Politika)