Dužnička kriza u Španiji i Portugalu

Španija i Portugal danas se suočavaju sa posledicama tekuće dužničke krize evropskih vlada.

U Španiji je vlada preduzela korake da smanji deficit time što se složila da privatnim kompanijama proda do 49 odsto akcija aerodroma u zemlji, kao i 30 odsto državne lutrije. Pored toga španska vlada je saopštila da će obustaviti isplatu nadoknade od 550 dolara mesečno za 70 hiljada nezaposlenih koji je primaju duže od dve godine.

U međuvremenu, u Portugalu, u dugove zapala vlada suočava se sa još jednom teškoćom u nastojanju da izbegne potrebu za finansijskim izbavljenjem.

Naime, kamatna stopa za pozajmice portugalske vlade naglo je porasla na blizu 5,3 odsto, sa 4,8 odsto koliko je iznosila pre dve nedelje. To je najveća stopa koju Portugal plaća od kako je 1999. 16 evropskih zemalja usvojilo euro kao zajedničku valutu.

BBC: Portugal uspeo da dobije pozajmicu

Dužnička kriza u Evropi nastavlja da se brine investitore širom sveta.

Krah finansijskih tržišta, poput onog u Irskoj, nije dopineo uverenju investitora da vlasti evropskih zemalja problem dugovanja uspevaju da drže pod kontrolom.

Španija i Portugalija su izrazile želju da pozajme izvesne sume novca, kako bi spasle svoje posrnule privrede.

Portugal je na međunarodnim finansijskim tržištima uspeo u toj nameri i pozajmio relativno skromnu sumu od 500 miliona evra. Uspeh, međutim, nije bio potpun - vlada u Lisabonu će pozajmljeni novac otplaćivati po izuzetno visokoj kamatnoj stopi.

U četvrtak na red dolazi Španija, koja prodajom državnih obveznica od međunarodnih investitora želi da pozajmi više od dve milijarde evra.

Mada je prodaja portugalskih i španskih državnih obveznica odavno najavljena, u delo se sprovodi u vrlo osetljivom trenutku - proteklog vikenda irska vlada je popustila pod pritiskom i prihvatila paket finansijske pomoći Evropske unije.

Najviše kamatne stope ikada

Takav potez, međutim, nije uspelo da smiri berze, kaže novinar BBC-jeve ekonomske redakcije Rob Jang.

"Investitori su nastavili da povećavaju kamate za kredite, zato što i dalje brinu zbog sve većih dugova pojedinih evropskih vlada. Čini se da ih najviše brinu Portugal i Španija, iako obe zemlje sprovode mere štednje. Portugal za nove kredite mora da plaća trostruko veću kamatu od ekonomski relativno stabilne Nemačke. Takođe, Španija, ali i Italija, kredite sada dobijaju uz najveće kamatne stope još od uvođenja evra pre 12 godina."

Sve više se spekuliše da će, posle Grčke i Irske, i Portugal morati da zatraži finansijsku pomoć Evropske unije, ali premijer Žoze Sokrateš odlučno tvrdi da njegovoj zemlji pomoć nije potrebna:

"Ne vidim nijedan razlog da portugalska vlada promeni svoj vrlo jasan stav - nama nije potrebna nikakva pomoć, treba nam samo malo poverenja u portugalsku privredu", rekao je on.

Ekonomisti se slažu da privrede Portugala i Španije nisu u tako velikim nevoljama kao Grčka ili Irska, ali berze im i pored toga, čini se, ne veruju.

Panika krivac za nepoverenje

Ekonomski analitičar za Evropu pri investicionoj banci Šreders, Azad Zangana, kaže da je za to kriva panika:

"Kada tržišta zahvati panika, jako je teško ostati fokusiran na osnovne činjenice - da je Španija, recimo, u mnogo boljoj poziciji od Portugala, Irske ili Grčke. Španija i dalje ima najmanje dugove u poređenju sa bruto domaćim proizvodom. Što se Portugala tiče, on jeste u većim dugovima, ali vlada radi na smanjivanju budžetskog deficita i primenjuje mere štednje i, osim toga, portugalske banke sasvim sigurno nemaju tako ozbiljne probleme kao one u Irskoj."

Stiče se utisak, kaže Azad Zangana, da su berze već praktično odlučile da Portugal mora da uzme pomoć:

"Očekuje se da će Portugalu pomoć vrlo brzo biti potrebna; kako stvari stoje - možda već i ovog vikenda. I svi mi očekujemo da Portugal tu pomoć prihvati, jer to će mu pomoći da smanji troškove pozajmljivanja novca, a samim tim i budžetski deficit."

Za Španiju nema dovoljno novca

I šta onda? Da li će berze onda jednostavno izabrati sledeću zemlju koja će morati da dobije novčanu pomoć Evropske unije?

"Ne mislim da će se to nužno desiti. Postoji mnogo neizvesnosti i kada su u pitanju budući paketi pomoći, ali i oni koji su već ponuđeni. Takođe, nije nam poznato da li u fondu Evropske unije ima toliko para da se pomogne svim zemljama u krizi, naročito ako ta kriza stigne i do Španije. Štaviše, ubeđeni smo da za Španiju nema dovoljno novca."

Španski premijer Hoze Luiz Rodrigez Sapatero je međutim upozorio investitore da se ne klade protiv Španije ako ne žele da, kako je rekao, "ostanu bez prebijene pare".

U odbranu evropske ekonomije i evra, odlučno je stao i šef Evropske centralne banke, Žan Klod Triše, koji je ocenio da ljudi, kako je rekao, "potcenjuju odlučnost vlada u njihovoj nameri da se izbore sa krizom".

Evro u međuvremenu izgleda vredi sve manje - za proteklih godinu dana je u odnosu na dolar izgubio čak 14 odsto vrednosti.

(BBC)