Draža Petrović: Nagrada za najboljeg teroristu

Istinita priča sa Sabora trubača u Guči: konferansje čita najavu i kaže da će biti dodeljena nagrada za najboljeg tenoristu, a dete od deset godina panično uzvikne:

- Tata, tata! Kakva je to nagrada za najboljeg teroristu?

Poluistinita priča sa aerodroma "Nikola Tesla" ide ovako: jedanaestogodišnji dečak koji boluje od autizma uznemirio se pre ulaska u avion.

- Ne brinite ništa! Nije agresivan. To je autizam! - smiruju roditelji dečaka ostale putnike.

- Hm! Autizam! To garantovano ima neke veze sa terorizmom! - nekoliko punoletnih putnika krišom odlazi da slučaj prijavi nadležnim organima, a kako i ne bi kada su još odavno mogli da pročitaju onaj čuveni bilbord Jedinice za specijalne operacije, takozvanih "crvenih beretki": "Terorizam je bolest. Pozovite doktora".

- Gospodo, imate slučaj! Na ulazu u avion je dete koje viče, plače, a njegovi roditelji ne kriju da je u pitanju autizam, verovatno neki oblik terorizma! A terorizam je bolest, ko što lepo reče gospodin Legija! Pozovite doktora! - pobunili su se punoletni putnici.

Aerodromski doktor takođe ima utisak da je autizam vrsta terorizma.

- Šta na primer, ako taj jedanaestogodišnjak usred leta prema Tivtu upadne u pilotsku kabinu i kidnapuje pilota, zajedno sa kopilotom? - pita doktor roditelje.

- Neće, verujte, nije agresivan... Već je leteo avionom... Samo se uplašio... - smiruju sad roditelji prestravljenog aerodromskog doktora.

- Sve ja to razumem, ali suviše je glasan! Viče! - nastavlja aerodromski doktor.

- Ne brinite, brzo će se smiriti! - kažu roditelji.

Čitajući priručnik o osobama koje ne smeju u avion, aerodromski doktor primećuje da je stvar daleko ozbiljnija nego što mu se činilo na prvi pogled.

- Evo, ovde lepo piše: u avion ne sme da uđe osoba koja glasno viče: "Alah uekber"! - kaže značajno aerodromski doktor.

- Ali, čoveče, naš sin ne viče: "Alah uekber!" Otkud vam sad to, pobogu... - roditelji polako gube strpljenje.

- Otkud ja znam šta on tačno viče? Ništa ga ne razumem... U pravilniku "Er Srbije" piše da je slobodna procena doktora da oceni da li neko viče "Alah uekber" ili ne viče "Alah uekber"... - kaže aerodromski doktor i lupa pečat: "Ne može u avion. Sumnjiv!"

Napadno ljubazna službenica Er Srbije smiruje roditelje koji prete tužbom i viču.

- Možemo da nađemo rešenje... - pokušava napadno ljubazna službenica Er Srbije da nađe rešenje: "U priručniku piše da se u avion ne mogu unositi: kolonjska voda, supa, mleko, pasta za zube, makazice za nokte... Sve to možete odložiti u kutiji ispred ulaska u letelicu!"

U pravilniku "Er Srbije" piše da je slobodna procena doktora da oceni da li neko viče "Alah uekber" ili ne viče "Alah uekber"

- Ali, gospođo, u pitanju je dete! - roditelji viču sve glasnije.

- Pa šta! Ostavite ga kod nas, čuvaćemo ga dok se ne vratite sa letovanja! - kaže napadno ljubazna službenica Er Srbije.

- Vi niste normalni! - urlaju roditelji.

Nekoliko putnika leta za Tivat odlazi da slučaj prijavi nadležnim organima.

- Evo, sad i roditelji viču! - kažu aerodromskom doktoru, a on počne ponosno da mrmlja sebi u bradu: "Znao sam da su neki ludaci, teroristi".

Lepo reče onaj pesnik: ko ovde ne poludi, taj nije normalan.

(Danas)