Dragomir Anđelković: Zašto Vukadinović zbunjuje patriotsku javnost

Politički analitičar Đorđe Vukadinović, ocenio je, u izjavi datoj agenciji BETA, da iako miting u Novom Sadu nije imao onu masovnost i energiju kakvu su organizatori očekivali, ipak je pokazao da se raspoloženje menja u pravcu slabljenja pokrajinske vlasti. Prema rečima urednika NSPM-a, deklaracija o zaštiti prava Vojvodine, s obzirom na trenutak i način na koji je lansirana, izaziva sumnju da je izneta radi dodatnog pritiska na beogradsku vlast sa ciljem da popusti povodom Kosova.

ASISTIRANjE RAZARANjU SRBIJE

Izuzev kada se radi o zlobnim opaskama o energetskom naboju i masovnosti novosadskog protesta – koji je neosporno bio najveći i najznačajniji posle 2000. godine – Vukadinovićeve reči su, iako zakasnele, u suštini tačne. Logično je upitati se šta to znači? I otkud to da je Vukadinović odjednom objektivnog počeo da govori o ponašanju makar dela DS-a?

Poznato je da je da je pomenuti analitičar blizak DS-u, odnosno da ima zadatak da istupa kao „marketinški patri(j)ota“, te da sa tih pozicija – zbunjujući neupućene i dodatno „hipnotišući“ već zaluđene – kritikuje one koji nisu po volji žutih. Druga strana tog posla je sofisticirano veličanje poteza i planova vrha DS-a, koji su mu posebno bitni, dok radi „objektivnosti“ NSPM dvojac ponekada kritikuje ono što mu, verovatno, žuti dopuste kao manje bitno. (O sinhronizovanim pritiscima na Srbiju, delima Đilasa i Pajtića u tom kontekstu, te pratećoj ulozi Vukadinovića – videti izvanredan tekst Nikole Vrzića, „Proleće njihovog nezadovoljstva“, objavljen u najnovijem  broju nedeljnika „Pečat“).

Nije tajna ni to da su pre nekoliko godina Vukadinović i Antonić, po svemu sudeći, simulirali „otpor“ donošenju Statuta Vojvodine, kojim je ona dobila predimenzioniranu autonomiju donekle nalik onoj iz 1974. godine. Urednici NSPM-a uspeli su da se predstave kao nosioci „antiautonomaške akcije“, da bi zatim nju sabotirali i na kraju čak posredno podržali površno izmenjeni Statut.

ODBACIVANjE BALASTA

Polazeći od svega toga, na prvi pogled je neobično što Vukadinović naprasno – makar i uz neizbežne uzgredne žaoke na račun organizatora mitinga – iznosi i tačne ocene o Pajtićevim namerama, i to tako nešto još čini preko BETE,  koja je, koliko znam, bliska vrhu DS-a. No, kada se malo bolje razmisli, odgovor se sam nameće. Stvar je prosta: uvidevši da Pajtićev brod ubrzano tone, njegov saborac Dragan Đilas se od njega ograđuje! Bosa vojvođanskih žutih separatista Beogradska centrala se sprema da po potrebi pusti niz vodu. Sada stvara osnov da to učini ako se njegove pozicije još dodatno pogoršaju.

Da ne bude zabune – da to i direktno ponovim – to Đilas ne čini zbog neslaganja sa onim što Pajtić radi. Gradonačelniku Beograda je do jedinstva Srbije i njenog teritorijalnog integriteta stalo taman koliko i Pajtiću, odnosno Čanku. A to znači, do svega toga je svima njima stalo taman koliko i Tačiju do celovitosti Srbije ili prosečnom Srbinu do „lanjskog snega“. Međutim, pomenuti rušioci Srbije uvideli su neminovni epilog procesa koji je u Vojvodini otpočeo pošto je Pajtić, u koordinaciji sa spoljnim neprijateljima Srbije, pokušao da dovede do eskalacije secesionističke politike u našoj severnoj pokrajini.

ŽUTA „SOLIDARNOST“

Narod je ustao i novosadskim žutim autonomašima nema spasa. Sudeći po Pajtićevoj aroganciji – računajući na podršku stranih faktora koji ne vode samo po pitanju Kosova specijalni rat protiv Srbije – on to još nije shvatio. Neko vreme će se, oslanjajući se rezultate prošlih izbora i pokušavajući da zanemari da oni više nemaju legitimitet, još koprcati. No, tako samo kupuje vreme i ništa više od toga. Pajtić je gotov!

U skladu sa time što je neminovno, Vukadinović izgleda realizuje svoj deo posla, tj. u ime beogradskog dela žute oligarhije a u cilju njegovog spašavanja, počinje proces u koji će se, delujući sa već pripremljeni pozicija, u nekom trenutku uključiti i Đilas. Izgleda da je već, bez obzira na deklarativnu podršku, otpočelo diskretno distanciranja DS-a od Pajtića. Tako je to u redovima žutih barona. Nisu oni zajedno što se međusobno uvažavaju ili vole, a nedaj Bože jer ih spajaju nekakva načela (nemaju oni baš nikakva ubeđenja), već su se uhvatili ruku pod ruku da bi pljačkali i rasprodavali Srbiju.

U takvom miljeu nema solidarnosti koja postoji i kod običnih mafijaša. Organizovani politički kriminalci su u moralnom pogledu na znatno nižem nivou od njih. To je dobro jer će u svojoj završnoj fazi Srbiji naneti manju štetu od one koju bi mogli, da su spremniji da se bore po principu „svi za jednog“. Ovako, Srbija će se, srećom, pre oporaviti od dugogodišnje epidemije „žutice“. Neizbežni odlazak Pajtića značajan je doprinos tome, a, pre ili kasnije, na red će doći i tajkun Đilas. Nikakve vratolomije žute centrale i njenih analitičara, te sinhronizovano delovanje sa Prištinom, to neće moći da spreče!

(Vidovdan)