Dragoljub Petrović: Ko Maja u Teheranu

 Kada je tog jutra stigla u Iran, Maja Gojković, koja je pre zaključenja ovog izdanja Danasa bila članica Srpske napredne stranke, stala je ispred punog ormana i izgovorila klasičnu žensku konstataciju: "Jao, opet nemam šta da obučem!" Onda su joj ljubazni domaćini dostavili restriktivniji vid hidžaba, model "jesen-zima u Teheranu 2015", tako da je Maja postala superheroj društvenih mreža.

U Iranu, sem što sumnjičavo gledaju na internet, nisu nešto oduševljeni ni švrljanjem. Kamenuju ljude zbog preljube, ali je srećna okolnost da ne kamenuju ljude koji menjaju stranke ko čarape, takozvane stranačke preljubnike, tako da je najvažnije da se Maja odande vratila živa i zdrava. I stekla gomilu prijatelja zbog svog novog stajlinga, jer ko što kaže stara narodna izreka: "Svaki Betmenov prijatelj je i moj prijatelj".

Ni Maji nije bilo jasno zašto je u zahtevima za prijateljstvo na svom Fejsbuku po povratku u Srbiju zatekla gomilu fanova Betmena, dok su je sve slobodoumne žene izbrisale iz armije prijateljica na Fejsu.

Dobro je, dakle, što se Maja Gojković tokom posete Teheranu nije učlanila u vladajuću stranku Irana, gde bi je, svakako, prihvatili kao svoju, jer su je prethodno kao svoju prihvatili i Šešelj, I Dinkić, i Tadić, i Vučić, kao i svi ostali koji su odavno primetili njenu sklonost da se maskira po potrebi.

Životna deviza Maje Gojković jeste: "Život je maskenbal", pa otkud onda čuđenje što Maja kod svih vladajućih struktura, uključujući i iranske, pokušava da ostavi prijateljski utisak.

Zašto je loše biti fleksibilan?

Tajna uspeha Maje Gojković zapravo je u tome što se nikada u karijeri nije osećala ko prase u Teheranu, nego je konstantno težila životnom savršenstvu: uvek je, naime, pokušavala da se oseća ko Maja u Teheranu pre neki dan. Tačnije, ko domaća.

Poštovala je običaje i dres kodove svih vladajućih struktura u zemljama gde se nalazila, naročito u Srbiji, pa je u početku furala stajling vojvotkinje bez redenika, posle se jedno vreme oblačila u dezene žutih nijansi, i na kraju je konačno pronašla sebe, jer kad staviš na glavu hidžab, veoma su male šanse da te iko prepozna i podseti šta si pričao i radio pre, recimo, tri, deset ili petnaest godina. Sa hidžabom deluješ takoreći inkognito i veoma principijelno.

Izraz: "Osećam se ko Maja u Teheranu", pak, koristiće se za sve one koji, za razliku od praseta na istoj lokaciji, uvek osećaju odlično. I kada nose modele butika Homeini, i kada nose modele butika Vučić, i kada nose modele butika Dinkić.

E sad, biće tu zlobnika koji će ko pre neki dan reći: "Ček, ček! Je l' ono Maja Gojković? Posle svega vala nije ni čudo da se zamonašila", ali oni verovatno nemaju pojma da odelo ne čini čoveka. Zato se valjda i ne maskiraju.

(Danas)