Dragan J. Vučićević: Srbija bez Vlade, politika bez ideje

Nije naš problem loša Vlada, naš problem je to što Srbija zapravo i nema Vladu. Nije naš problem premijer, nego to što mi premijera nemamo. Ono što se danas i ovde predstavlja kao Vlada, onaj belobradi Mirko koga na televiziji potpisuju kao premijera to je samo privid, to je samo potemkinovska maska koja treba da prikrije strašnu istinu

A istina je da je vlast u Srbiji danas u totalnom haosu. Bez ikakvog plana i strategije, bez bilo kakve dugoročne ideje, bez elementarnog sistema vrednosti, vladajuća državna politika svela se na najjeftinije dnevno politikantstvo, na najobičnije pilićarenje. Država je sad već potpuno podređena stranačkoj politici koja je odavno u službi ličnih interesa partijskih korumpiranih skotova. I onda je sasvim normalno to što je jedina ideologija današnje srpske vlasti, zapravo, opstanak na vlasti.

E, sad najveća muka jeste u tome što vladajući politikanti ne razumeju da samo malo fali pa da se taj haos iz vrha srpske države izlije i na srpske ulice! Problem je što oni, sinji kukavci, ne vide dokle je prosečnog Srbina dovela decenijska, evropejska „ko nabije, taj dobije" politika. Problem je što oni ne shvataju da je narod bukvalno na ivici pucanja, da stotine hiljada ljudi u ovoj nesrećnoj zemlji nemaju više šta da izgube i da samo čekaju bilo kakav povod, pa da na nekome iskale svoj bes.

Šta kažete? Preterujem? Nije baš sve tako crno? Srbija je daleko od pobune naroda, Srbija je umorna od uličnih revolucija? Jeste, u pravu ste. Baš kao što je bio u pravu i Hosni Mubarak kad je ono sredinom januara tvrdio da nema nikakve šanse da se u Egiptu ponovi „tuniski scenario"...

Pu, pu, daleko bilo! Nije meni ni na kraj pameti da u Beogradu prizivam Kairo, nisam poludeo pa da priželjkujem da Srbija poput Egipta potone u anarhističko ludilo, ali moram da upozorim da smo, nažalost, jako blizu takvom scenariju.

Zašto? Pa, zato što nepravda u Srbiji postaje sve veća, sve očiglednija i sve bolnija. Zato što je dugoročno neodrživo stanje u kome gladan i ojađen narod pokorno i ćutke trpi site i raskalašne političare. Zato što totalna medijska kontrola Srbije postaje kontraproduktivna. Zato što režimski spin doktori ne mogu više da ubede Srbe da ova vlast nema nikakvu alternativu. Zato što ljudi sad već alergijski reaguju na bahaćenje ovih iz vrha, na Tomicu Milosavljevića koji podnosi ostavku iz „duboko ličnih razloga" (sa koliko nula se piše ta dubina?), na Olivera Dulića koji svoje milionske kombinacije krije iza borbe sa zlim tajkunima, na Milutina Mrkonjića koji je praznim obećanjima za ove tri godine izgradio bar hiljadu kilometara autoputa, na Mlađana Dinkića koji parama iz budžeta dovodi investitore samo tamo gde glasaju za njegovu stranku...

Dobro, i šta je zaključak? Ne znam. Samo znam da dobro biti neće.

(Pres)