Dragan Bujošević: Nikolić, Rusi, Dačić, vlada...

Da je Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije, rekao da njegova zemlja i te kako učestvuje u razgovorima o nastanku ovdašnje vlade većina stanovnika Srbije bi to pozdravila aplauzom i odobravanjem. Možda ne bi bili ponizni kao navijači Crvene zvezde („Majko Rusijo samo nam kaži šta treba da uradimo”) niti laskavi kao Tomislav Nikolić kada je rekao Vladimiru Putinu da samo on može da ga pobedi na izborima u Srbiji, ali bi rekli „Bolje Rusi nego Amerikanci i Evropljani”.

Evropljani ionako imaju veće probleme od nas, a Nemce, najjače među njima, jedino zanima da neko od njihovih vojnika ne bude ogreban na Kosovu.

Američka ambasadorka nije kao njen prethodnik 2008. godine okupila ovdašnje kapitaliste u restoranu „Tikas” da im kaže kako je u njihovom interesu da podupru pravljenje ovakve ili onakve vlade. Otišla je na odmor.

A Rusi? Prvo se njihov ambasador i te kako uključio u izbornu kampanju govoreći na skupu naprednjaka, a potom i tvrdnjom da će Srbija izgubiti Rusiju (i Kosovo), ako izabere EU. Potom je Nikolić video Putina. Pa je Dačić boravio dva dana u Rusiji. A onda ga pozvalo još jednom na četiri dana da utvrdi gradivo i da jasno kaže da li je u vladi sa naprednjacima i ljudima čije je rodno mesto region.

Van svake sumnje je da Rusija želi vladu naprednjaka, socijalista i regionalaca. Konuzin je, ne pominjući nijedno ime, rekao da vladu čekaju pare, da će Rusi odmah da kupe Elektroprivredu i Telekom.

I Nikolić i Dačić znaju koliko Rusija ima novca. Poznaju Gasprom, Jugorosgas, Karića, Miloševića... I stizale su pare iz Rusije u Srbiju. Što ne bi. Rusije nema nigde na Balkanu, od kada je onomad u žurbi otišla sa Kosmeta. Valja joj da i ona obeleži neku „svoju” teritoriju. A i isplati se.

Pare koje je dala za NIS, izvukla je za dve godine. Kupujući EPS, Telekom i Petrohemiju Rusi će, kako kaže jedan ovdašnji kapitalista, „kupiti” i poljoprivredu i infrastrukturu i energetiku... sve. I biće njihovi direktori, kako jetko kaže, najveće poreske platiše u Srbiji, kao što i sada jesu, samo što će, najverovatnije, svu dobit slati put Rusije. Ali ne krivimo Ruse što smo im tako lako prodali NIS.

Nikolić je očigledno čuo rusku reč. Pohitao je da zove Dačića. I ponudio mu je mesto premijera, zvao ga i u Bajčetinu, ali Dačić nije svratio. Zašto Nikolić nudi Dačića, zašto stavlja po strani svog Aleksandra Vučića. Jer je Nikoliću u interesu da prepusti drugima da prave vladu i da rešavaju nerešive probleme Srbije. I da mirno sačeka da se drugima na vrat sruši bes nezadovoljnih i da onda bez problema svoju stranku možda i samu dovede na vlast. Jedini odgovor je da se Nikolić u taj posao upustio zbog snage ruske želje.

A Dačić? Šta njega tera da pokazuje sve više razumevanja za Nikolićevu ponudu. Činjenica da mu se možda poslednji put u životu nudi da bude premijer ili dodatno obećanje Moskve da bi izdašno pomogla njegovu vladu. Nema sumnje da je Dačić već zagrizao rusku jabuku, ali je pokazao i da mu trnu zubi od kancelarije Prištine u Beogradu koju će mu tražiti makar jedna zemlja EU i pre nego šta sažvaće prvi griz ruske jabuke.

Najkraće i najjasnije: kakvu će vladu imati Srbija zavisi od toga da li će Nikolić i Dačić pevušiti pesmu „Rusija” sa ploče „Odbrana i poslednji dani”, a čiji je refren: „Imala je snažnije ruke nego ja, nije mi dopustila da je savladam”.

(Politika)