Dr Nele Karajlić: EU ima mnogo izolovano rukovodstvo od naroda, i liči na nešto što se nekad zvalo SFRJ

 Dr Nele Karajlić, nekadašnji pevač sarajevskog benda Zabranjeno pušenje i jedan od autora satiričnog TV programa Top lista nadrealista, izjavio je u Novom danu televizije N1 da je skeč o raspadu EU, koji su nadrealisti snimili pre više od 20 godina, nastao iz otpora evropskoj politici prema bivšoj Jugoslaviji.

Dr Nele je, gostujući u regionalnoj temi jutarnjeg programa televizije N1, rekao da su nadrealisti imali tu vrstu moći da predvide događaje koji slede. On kaže da je rat u bivšoj Jugoslaviji svako mogao da predvidi, ali da je priču o raspadu EU mogao da mu kaže samo neki “doušnik u glavi” zbog kojeg “često mora kod lekara".

“Kada smo pravili skeč kad se raspadaju Jugoslavija i EU, mi smo to napravili kao neku vrstu ogorčenja. To je bilo vreme u koje nas je EU uveravala da mi ne možemo da živimo zajedno, a oni mogu. Iz otpora prema toj nepravdi pokazali smo šta će biti ako se vama desi ono što nama spremate. Ne mogu reći da sam sretan što je Velika Britanija želela da izađe, ali to je logičan sled događaja. Kao političar laik mogu reći da EU ima mnogo izolovano rukovodstvo od naroda, i liči na nešto što se nekad zvalo SFRJ”, ocenio je gost Novog dana.

Dr Nele je rekao da ne može da se seti da šta je od predviđanja nadrealista ostalo, a da se nije obistinilo, ali da bi, kada bi danas snimao Top listu nadrealista, napravo “ozbiljnu priču o ogromnom broju evropskih izbeglica iz Švedske, Danske i Nemačke koji beže u Afriku, a Kenija i Tanzaniju zatvaraju granice zbog čega te izbelgice ostaju po kampovima”.

Na pitanje novinarke N1 iz Sarajeva da li nam je i danas potreban hepek (sprava iz Top liste nadrealista u obliku cepanice drveta, koja donosi mir u svetu), dr Nele je rekao da nam je hepek potreban stalno. “Pokušali smo i da ga napravimo i smirimo sve, da ga nosim sa sobom i da ga implementiram na svim mogućim prostorima bivše Jugoslavije”, rekao je on.

Verujem da je moguć oprost i da nam bude fino

Dr Nele je i autor jedne priče u knjizi “Priče o Kosovu”. Pored njegove, u toj antologiji su još i priče Marka Vidojkovića, Igora Marojevića, Aleksandra Ilića i Vuleta Žurića, zatim Muharema Bazdulja, Vuka Draškovića, Vladimira Kecmanovića, Miroslava Toholja, Vesne Kapor, Branislava Jankovića, Ljiljane Dugalić, Srđana V. Tešina, Dejana Stojiljkovića, i Bojana Tončića.

“Meni je bila velika čast što su me zvali, što sam uvršten među ostalim književnicima. Druga stvar koja me prijatno iznenadila kada me je Igor (Marojević) zvao, nijednim signalom nije sugerisao kako ta priča treba da bude napisana, tako da sam ja to napisao na nadrealan način”, objašnjava on.

Gost Novog dana kaže da je hteo da pokaže kako bi izgledalo da je ono što danas zovemo razumskom politikom pobedilo u odnosu na emotivni pristup.

“Meni je jako važno da prikažem psihološki aspekt tri glavna junaka: Miloša koji je noć pred boj bio uznemiren jer je dao obećanje pod naletom uvreda, a sigurno je shvatio u koju se ludost uvalio, druga je Muratova koji je računao da će neko od ludih Srba doći da se dogovori, jer ako bude boja skoro 100 godina neće biti napretka, jer je Smederevo palo tek 1459, a njemu je cilj bio da dođe do Rima. Jedini koji je znao da je već to upisano bio je car Lazar”, navodi dr Nele.

Objašnjavajući svoju raniju izjavu da je Kosovo “mesto najbliže Bogu”, dr Nele je rekao da je, prilikom posete Kosovu, u manastiru Zočište video igumana koji je pretrpeo strašnu torturu kada je manastir sravnjen sa zemljom, ali koji nije hteo da priča o tome jer nije njegovo da kažnjava, već da prašta i voli. Drugo uzbuđenje na Kosovu je, kako kaže, doživeo u Bogorodici Ljeviškoj u Prizrenu, koja je opasana žicom i koju čuva kosovska policija. “Oni (policajci) su me prepoznali i došli da se slikamo. Jedan se tresao od uzbuđenja i suze su mu poošle, tako da verujem da je moguć oprost i da nam bude fino”, kaže dr Nele.

Na pitanje novinara N1 iz Zagreba šta bi se desilo da su se stvari između njega i Seja Seksona drugačije završile, dr Nele je rekao da bi verovatno nastala “jedna jako dobra pesma”. “Murat i Miloš su svoje probleme rešili na način koji su rešili, nakon čega je nastao splet narodnih pesama koje su uzdigle jezik kojim govorimo. Ja i Sejo ne bismo potegli nož nego gitaru i klavir. Da li bismo napisali tako dobre pesme, ne znam, ali sigurno bismo se potrudili. Naše pesme žive 30-ak i kusur godina, a ove epske pesme žive 600 godina, a možda ih i mi za 600 godina stignemo”, naveo je nekadašnji pevač Zabranjenog pušenja.

(N1)