Dojče vele: Šta ako socijaldemokrate kažu "Ne" koaliciji sa CDU Angele Merkel?

 Sada je kucnuo čas socijaldemokrata. Najkasnije danas (20. februar) na adrese članova stranke stići će pismo. U njemu će biti glasački listić sa odlučujućim pitanjem: Velika koalicija – da ili ne? Šta ako zaokruže „ne“?

„Da li bi Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) trebalo da potpiše koalicioni ugovor koje je u februaru 2018. godine postignut sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) i Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU)?“

Na to pitanje može da odgovori oko 463.000 članova SPD i da, najkasnije do 2. marta, odgovor pošalje Glavnom odboru stranke. Sva pisma koja u poštansko sanduče stignu posle tog datuma biće nevažeća. Rezultat glasanja biće saopšten 4. marta u sedištu stranke u Berlinu, gde će se glasovi prebrojavati uz prisustvo beležnika. Vrh stranke biće obavezan da uvaži rezultat glasanja, ukoliko najmanje dvadeset odsto članova bude glasalo, čak i ako odgovor bude glasio „ne“.

Baza odlučuje

Baš kao i pre četiri godine, i sada članstvo socijademokrata ima poslednju reč o koalicionom ugovoru sa CDU i CSU. Pravo glasa imaju i novi članovi, ukoliko su stranci pristupili do 6. februara ove godine. Na učlanjenje u stranku pozivali su protivnici Velike koalicije, kako bi na stranačkom glasanju sprečili njeno formiranje. I zaista, od vanrednog stranačkog kongresa, održanog 21. januara – kada je tesnom većinom dato zeleno svetlo za početak koalicionih pregovora – usledilo je oko 24.000 novih učlanjenja.

Za razliku od saveznih izbora 2013. godine, kada je 76 odsto članova SPD podržalo novu vladu, sada bi članovi stranke mogli da odbace Veliku koaliciju. Mnoge socijaldemokrate smatraju da važni zahtevi njihove stranke nisu uzeti u obzir, kao što je spajanje porodica za izbeglice.

Takođe su nezadovoljni zbog zaokreta bivšeg šefa stranke Martina Šulca, nakon propalih pokušaja za formiranje takozvane Jamajka koalicije: on je mesto SPD-a najpre video isključivo u opoziciji, a sada stranku po treći put hoće da vodi u Veliku koaliciju. Njegova buduća naslednica, Andrea Nales, upravo se za to bori.

I to pored bolnog iskustva, da SPD iz vlada na čelu sa kancelarkom Angelom Merkel, uvek na kraju izlazi oštećen. U poslednjoj anketi SPD više nije druga snaga Nemačke – pao je ispod desničarske Alternative za Nemačku.

Strah od pada

Pre svega partijska omladina Jusos članove poziva da glasaju sa „ne“. Njima je dosta „politike najmanjeg zajedničkog imenitelja“. Birači su, kažu, rekli „ne“ Velikoj koaliciji još 24. septembra dajući joj 14 odsto glasova manje nego 2013. „Demokratija živi od sučeljavanja političkih tabora, a tog sučeljavanja u Velikoj koaliciji gotovo da nema“, argumentuju u Jusosu, čiji je rečiti predsednik Kevin Kinert najuticajniji protivnik Velike koalicije.

Šta će se desiti ukoliko članovi SPD budu glasali protiv? „Onda će biti novi izbori“, odgovor je koji se može čuti. Ali nije sve tako jednostavno. Niti Bundestag može sam sebe da raspusti, niti Merkel ili Nales mogu da predlože nove izbore. To je protivno Ustavu, koji je usmeren na stabilnost zemlje. Česte izbore – kakvih je bilo u vreme Vajmarske Republike – tvorci Osnovnog zakona hteli su da otežaju.

Na potezu bi zapravo bio nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer. On je obavezan da Bundestagu predloži kandidata za kancelara. Jer pre nego što se narod ponovo pozove na glasanje, kancelara bi trebalo najpre da pokušaju da izaberu predstavnici naroda u Bundestagu. Pa makar to bila i manjinska vlada.

Čak i ako propadne formiranje koalicije, Štajnmajer će za funkciju verovatno predložiti liderku najjače stranke Angelu Merkel. Za uspešno glasanje, koje je tajno, potrebna bi joj bila apsolutna većina od 709 poslanika, takozvana „kancelarska većina“. Do sada su svi nemački kancelari, kao i Merkelova na prethodna tri glasanja, bili izabrani u prvom krugu.

Manjinska vlada ili novi izbori?

U ovom slučaju bi verovatno bilo drugačije: nakon dva neuspela pokušaja za formiranje koalicije, Merkelova bi verovatno bila bez apsolutne većine. Tada bi usledio rok od četrnaest dana – i to je regulisano nemačkim Ustavom. Za to vreme Bundestag može – na osnovu svojih predloga – da bira kandidata ili kandidatkinju za kancelara. I u tom slučaju bi bila neophodna apsolutna većina.

Ukoliko ni to ne bi uspelo, po isteku roka bi „odmah morao da se održi novi krug glasanja“. To stoji u članu 63. Ustava, koji tek od tog trenutka predviđa spuštanje prepreka. U finalnom glasanju je onda dovoljna prosta većina glasova.

Zatim bi na potezu ponovo bio Štajnmajer: nemački predsednik onda mora da odluči da li izabranog kandidata želi da imenuje za novog kancelara manjinske vlade, koji onda u parlamentu uvek mora da traži novu većinu kako sproveo svoje političke ciljeve. U suprotnom bi mogao da raspusti Bundestag i da u roku od šezdeset dana zakaže nove izbore.

Vrh SPD još uvek ne želi da govori o novim izborima, na kojima bi – strahuje se – desničarsko populistička AfD mogla da postane druga snaga u zemlji. Vrh SPD trenutno se više trudi da članove stranke pridobije da podrže koalicioni ugovor.

(Dojče vele)