Dojče vele: Nacisti proterani iz SAD koji su nastavili da mirno žive u Nemačkoj

Sjedinjene Države su tokom decenija u Nemačku proterale sedamdesetak ljudi koji su učestvovali u holokaustu. Ali većina u Nemačkoj nije otišla na sud jer nisu nađeni dokazi da su učestvovali u konkretnim ubistvima, piše Dojče vele (DW).

Fridrih Karl B. (95) je u februaru ove godine proglašen krivim u američkoj državi Tenesi jer je bio čuvar u koncentracionim logorima, te tako učestvovao u holokaustu. Starac je proteran u Nemačku, gde je stigao u Frankfurt.

B. je priznao da je bio čuvar, ali je američkoj imigracionoj službi rekao da „nije svedočio“ zlostavljanju logoraša i „nije znao“ za njihovu smrt. U Nemačkoj nije hteo da razgovara sa istražiteljima.

Tužilaštvo u Nemačkoj je već krajem marta obustavilo postupak zbog nedostatka dokaza. Naime, nema više ni živih svedoka iz logora u kojima je B. bio čuvar, tako će ovaj čovek, koji je od 1959. živeo u SAD, ostatak života mirno provesti u domovini.

„Kad Amerikanci proteruju ljude, onda je dužnost nemačkog pravosuđa da razjasni taj slučaj“, kaže za DW Kristof Hojbner iz Međunarodnog komiteta za Aušvic u Berlinu, koji smatra „čudnim“ što američko i nemačko pravosuđe tako različito gledaju na slučaj.

U proteklih četrdesetak godina je iz SAD u Nemačku proterano oko sedamdeset ostarelih mogućih zločinaca, i tek mali broj njih uopšte je izveden pred nemački sud. Mnogi su ostatak života proveli po staračkim domovima o trošku nemačkih poreskih obveznika, piše DW.

Rođeni Poljak Jakiv Palij se priključio SS a kao 95-godišnjak je, nakon dugog diplomatskog natezanja, proteran iz svog doma u Njujorku u Nemačku.

SAD tu delaju po Zakonu o useljavanju koji je dopunjen 1978. godine, prema kom država može da protera svakog ko je na bilo koji način učestvovao u nacističkim zlodelima – pod uslovom da postoji zemlja koja će ga primiti.

U Nemačkoj pak ne postoji krivično delo učešća u holokaustu – bivši nacisti mogu biti osuđeni, ali samo ako se dokaže da su počinili ili pomogli konkretno ubistvo. Ostali zločini, poput silovanja, otmica, mučenja ili smrti kao posledice nasilja, odavno su zastareli.

Zbog takvih nemačkih zakona se ljuti Eli Rozenbaum. On već tri decenije lovi naciste koji su se sklonili u SAD, a poslednjih desetak godina u Ministarstvu pravosuđa vodi odeljenje za sprovođenje ljudskih prava. Tvrdi da Nemci često odbijaju da im se izruče bivši nacisti.

„Najčešće kažu: ‘žao nam je, ali taj slučaj ne možemo preuzeti’. Da primaju samo osobe koje mogu da krivično gone. Zato je niz nacističkih zločinaca umro u SAD iako smo pred ovdašnjim sudovima dokazali da su učestvovali u zločinima“, kaže Rozenbaum.

On je lično ispitivao mnoge od stotinu nacista koje je našao. Kaže da niko nije prestar da odgovara i nikad nije prošlo previše vremena.

O tačnoj ulozi nekog naciste ili vojnika u logorima smrti, Rozenbaum kaže da ne želi da gradira zločin: „Za svaku žrtvu su svi bili počinioci.“

(Dojče vele-N1)