Dojče vele: Ankara pokušava da umiri Moskvu

 Ukoliko je Erdogan obaranjem ruskog aviona želeo da zaštiti Turkmene, postigao je upravo suprotno. On će iz svega možda izaći kao unutrašnjopolitički pobednik, ali spoljnopolitički ponovo bi mogao da zakaže.

Tabloid Bild donosi komentar poznatog turskog novinara Ertugrula Ozkoka: „Incident već sada predstavlja najveću krizu između dve zemlje od kraja Hladnog rata. Koliko daleko će kriza otići? Turci i Rusi oduvek su imale važan uticaj u tom nestabilnom regionu. Zbog te istorijske odgovornosti, dve zemlje bi morale da sarađuju. Nimalo lak put! Jer Erdoganova demonstracija moći osnažiće njegovu poziciju u narodu. Spoljnopolitički gledano, njegov odgovor širi sumnju da Turska potajno podržava teror 'Islamske države', kako bi se rešila neprijatelja Asada. Erdogan će iz svega toga možda izaći kao unutrašnjopolitički pobednik, ali spoljnopolitički ponovo bi mogao da zakaže.“

Putin i Erdogan: Nepredvidljiva braća po duhu

Rajniše post: „Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je političar svestan svoje snage. On se ne dvoumi dugo, već rado odmah reaguje. To je jasno pokazao i sa obaranjem ruskog vojnog aviona. Ali očigledno je shvatio da je sa svojim poziranjem otišao predaleko. On i njegov ministar spoljnih poslova deluju prilično krotko imajući u vidu informacije da ruski avioni, koji su navodno narušili turski vazdušni prostor, nisu imali neprijateljske namere. To pokazuje da je 'diva iz Ankare' svesna svojih granica, kojih se u zemlji ne pridržava uvek.”

Frankfurter rundšau: „Ne samo Putin, i Erdogan je dokazao da naginje ishitrenom delovanju i da se ne obazire na međunarodne reakcije. Dva autoritarna, tvrdoglava političara komplikovanu jednačinu sirijskog konflikata učinili su još složenijom. Možda je upravo to Putina toliko užasnulo kada je u utorak (24.11.) saznao da je ruski borbeni avion oboren. Da, tamo postoji jedan drugi čovek koji je isti kao on, jedan nepredvidljivi brat po duhu. Bilo je to poput pogleda u ogledalo.“

U klinču već 340 godina

Di velt: „To se zove 'tradicionalno neprijateljstvo', jer se provlači kroz mnoge generacije. Između velike evroazijske sile Rusije i najmoćnije države između jugoistočne Evrope i Bliskog istoka Turske sukob traje skoro 340 godina. U tom periodu bilo je dvanaest ratova, bez obzira na političke sisteme koju su vladali tim zemljama. Motive za tradicionalno neprijateljstvo nije lako razdvojiti. U njih spadaju želja za širenjem moći, religiozna konkurencija, kao i strateški interesi koje diktira geografija i koji se nikada neće promeniti.“

(Dojče vele)