Dmitrij Sedov: Spasavanje evrozone - od Grčke do Španije

U Centralnoj Evropi se priča o jednoj osobini Slovaka kao nacije – o tvrdičluku. Svaka nacija ima neku svoju, ne baš prijatnu, crtu u karakteru, pa eto i Slovaci je imaju! Mada se ipak autoru čini da je to više priča nego stvarnost. Slovaci imaju veliko srce i vrlo su gostoljubivi. Ali – ovoga puta je slovački parlament, odbijajući da pomogne Grčkoj, na najjači mogući način pokazao da ponekad i u priči ima istine.

„Zašto siromašna Slovačka treba da plaća za Grke, koji žive preko svojih mogućnosti?“ – zapitali su opozicioni poslanici i - glasali protiv. Tako je Slovačka republika postala jedini član EU koji je blokirao izdvajanje sredstava kako bi se sprečio bankrot Grčke. Vlada Slovačke je istog trenutka podnela ostavku.

Jasno je da se Brisel, a posebno Berlin nije pomirio sa takvom situacijom, te su ubedili Slovake da naknadno izglasaju odluku o učestvovanju u spašavanju Grka. Posebnu ulogu igraju Nemci, koji su u sve to već dovoljno uložili i koji nemaju nameru da se zaustave na pola puta. Za Nemačku evrozona igra posebno važnu ulogu jer, obzirom da predstavlja najjaču državu u EU ima mogućnosti da utiče na njenu ekonomiju preko rezervi unificirane valute. Rušenje evrozone i vraćanje, makar to bilo i samo jednog dela Evropljana na nacionalne valute, za Nemce bi predstavljalo korak unazad.

Borba se nastavlja, ali šansi da EU čeka „prijateljski zajednički rad“ nema baš mnogo. Praktično u svim državama evrozone raste opozicija spašavanju zemalja-bankrota, koje nisu znale da se prema stranim zajmovima odnose kako treba.

Osim toga, postoji faktor vremena, jer rokovi za plaćanje Atini počinju da se stežu, te ako prvu tranšu od 8 milijardi evra ne dobije u sledeće 2 - 3 nedelje, neizbežno će nastupiti stanje stvarnog bankrota. Državni dug zemlje je veći od 300 milijardi dolara ili 150% BDP. Prema proračunima, za grčka dugovanja svaki Evropljanin plaća 535 evra. Posebna činjenica, o kojoj u EU ne vole da pričaju, je to da su grčke vlasti dugo uvodile u zabludu kontrolne organe Evrosaveza, namerno im dajući umanjene cifre o svojim pozajmicama. Međutim, dužnički balon nije mogao da se duva do beskonačnosti tako da je došao do tačke pucanja.

Ekonomski stručnjaci kažu da diskusija oko pomoći Grčkoj više podseća na prebacivanje na manje bitan objekat nego na katastrofu koja se realno približava. Direktor Evropske komisije za ekonomska i monetarna pitanja Marko Buti smatra da je kontrolisana restrukturizacija grčkih dugova samo iluzija, jer takav proces ne može da prođe a da ne izazove haos. Po njegovom mišljenju, u vezi sa Grčkom postoje dve zablude. Prva je da je kontrolisana restrukturizacija moguća, a druga – činjenica da se grčki dužnički problemi mogu izolovati unutar granica Grčke.

Osim toga, niko od eksperata ne veruje da će 440 milijardi dolara, koji su predviđeni za Evropski fond finansijske stabilnosti, dovoljni kako bi se požar u Grčkoj lokalizovao, a da njegovo širenje ne pređe na ostale zemlje-dužnike. Potrebno je mnogo više novca. Na samitu MMF-a u Vašingtonu pre dve nedelje širile su se glasine o približno 2 biliona evra. Takvo neverovatno povećanje sredstava Fonda za finansijsku stabilnost ni u jednoj zemlji-članici EU nije moguće probiti političkom odlukom. Jer se čak i pomenutih 440 milijardi pojavilo kao rezultat herojskih napora Nemaca, ali uz vrlo uzdržano ponašanje ostalih vlada. Sada činovnici evrozone iza zavese razrađuju planove kako bi indirektnim metodom uspeli da podignu „motku“ finansiranja onih koji su pred bankrotom. Kakvim se hokus-pokusima to može postići - preostaje samo da se vidi. Ali, jedno je jasno – ni jedan parlament bilo koje zemlje članice EU neće se složiti sa višekratnim povećanjem opšte kase, jer to znači dopunsko izdvajanje novca iz sopstvenih budžeta, a ti budžeti su i tako nategnuti. Zato se bankrot Grčke sve jasnije iscrtava na horizontu.

Bankrot se definiše kao nemogućnost da se dospela plaćanja izvrše u predviđenom roku. U stvarnosti tržišta često opraštaju restrukturizaciju duga vladi, ukoliko ona uspe da strane na tržištu ubedi da će nešto docnije ipak izvršiti plaćanja; u tom slučaju dolazi do „mekog“ bankrota koji otežava, ali ne uništava funkcionisanje ekonomskih mehanizama. Ipak, očigledno, to nije slučaj u Grčkoj – dug je preveliki da bi se na njegovo gašenje moglo računati u nekoj vidljivoj budućnosti.

U tom slučaju će umreti i ideja evrozone kao kluba u kome su svi jednaki i svi teže istom cilju – stabilnosti jedinstvene valute. Jer u skladu sa Mastrihskim ugovorom, iako zemlje članice i ne snose odgovornost za državne dugove ostalih članica, ipak postoji tihi dogovor o ukazivanju hitne pomoći u slučaju više sile, kakva postoji sada. To u stvari i predstavlja kamen spoticanja jer „hitna pomoć“ ispada previše skupa. Što vreme prolazi, to više vlade zemalja evrozone shvataju svu nemoć tereta spašavanja bankrotiranih država. U redu, iza Grčke, stoje Italija, Španija, Irska, Portugal. Verovatno će se nešto morati i žrtvovati… Ovaj tužni zaključak je unekoliko olakšan time da bankrotiranje prve pretpostavljene žrtve – Grčke – još uvek ne vodi krahu evrozone. Odmah sledećeg dana kada se objavi bankrot Grčke, grčke banke će biti isključene iz deviznih operacija Evropske Centrobanke. ECB više neće primati od njih u zalog državne obligacije, koje će odmah pasti ispod špekulativnog nivoa. Od tog trenutka zemlja će prestati da bude član evrozone. Imaće isti status kakav ima, na primer, Crna Gora, koja, iako nije član Evropske unije, koristi evropsku valutu.

Grčka ekonomija će pretrpeti krah, ali to teško da će uopšte dodirnuti evropsku valutu, jer na Grčku otpada samo 2% BDP Evrope, a na njenoj teritoriji nema ni jedne finansijske organizacije koja bi činila važnu kariku u sistemu. Zato stvar i nije toliko u bankrotiranju Grčke, koliko u unutrašnjoj situaciji EU kao organizacije sa dobrosusedskom saradnjom, koju diskredituje sopstvena nesposobnost da „pruži rame za plakanje“, što će povećati opasnost od lančane rekcije raspadanja.

Glavni razlog zašto Nemačka insistira na prihvatanju paketa mera na spasavanju Grčke – to je pritisak na finansijskim tržištima Španije, koji je porastao poslednjih dana. Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Standard& Poor's je razmotrila ponovo, i to ka smanjenju, dugoročni kreditni rejting Španije. On je sa „AA+“ smanjen na „AA“ sa „negativnom“ prognozom. Agencija je takođe potvrdila i kratkoročni rejting Španije na nivou „A-1+“.

Za razliku od Grčke i Portugala, pa čak i Italije, Španija je stvarno „prevelika da bi se dozvolio njen krah“. Bankrotiranje Grčke će u španskoj ekonomiji da izazove panično raspoloženje, te će zatrebati hitne protivpožarne mere kako bi se ona spasila. A i sredstava za „gašenje požara“ će zatrebati mnogo više, nego što bi to Fond za finansijsku stabilnost mogao da izdvoji kao „nacionalnu kvotu“ Španije.

Zato je vrlo verovatno da ukoliko u zemljama EU poraste otpor daljem izdvajanju novca za pomoć ugroženim članicama, Grčka može da bude prepuštena da se bori sa bankrotom sama, a glavne snage će biti bačene na spašavanje Španije. Tim pre, što se taj zadatak smatra za lakše rešiv, nego što je to pomoć Grcima. Veliki deo španskog državnog duga ima unutrašnje poreklo, a to je manje opasan oblik bolesti, nego što su to spoljna dugovanja.

U tom slučaju Evropska unija će da stupi u novi period svog postojanja.

(Fond strateške kulture)