Đorđe Vukadinović: To da se glasa u Beogradu na gradskim izborima 2. juna, a onda, u julu ili avgustu, ponovo glasa Beograd na opštinskim izborima - to je besmislica i mislim da se vlast nepotrebno uplela u to. Vučiću smeta najava bojkota

 Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli kaže da je besmisleno da se beogradski izbori održavaju 2. juna, a onda mesec ili dva kasnije isti građani ponovo izlaze na birališta na opštinske izbore. Analitičar Dejan Vuk Stanković poručuje da je vlast već učinila neke ustupke, kao i da je pitanje šta je sledeće i koji je to sledeći zahtev opozicije. Vladimir Pejić iz agencije "Faktor plus" smatra da bojkota neće biti u meri u kojoj se najavljuje i da je najveći zadatak opozicije da digne tenziju u pozitivnom smislu i aktivira one koji su glasali za njih.

Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli kaže da ne glasa u Beogradu i da zbog toga neće ni izaći na izbore, osim ako ne budu raspisani svi lokalni izbori.

To da se glasa u Beograd na gradskim izborima 2. juna, a onda, recimo, u nekom julu ili agustu ponovno glasa Beograd na opštinskim izborima – to je jedna besmislica i mislim da se vlast nepotrebno uplela u to

Ipak, kao stav kaže da je u ovom trenutku bliži neizlasku na izbore.

“To da se glasa u Beograd na gradskim izborima 2. juna, a onda, recimo, u nekom julu ili agustu ponovno glasa Beograd na opštinskim izborima – to je jedna besmislica i mislim da se vlast nepotrebno uplela u to”, poručuje Vukadinović.

Analitičar Dejan Vuk Stanković ističe da nikada nije bojkotovao izbore, pa će i na ove izbore izaći.

“Od devedesete godine se održavaju u ovoj zemlji, pod uslovima koji su takvi kakvi su. Nisu uslovi izbora diktirali promene u ovoj zemlji, ako je postojala kritična masa u biračkom telu i snaga opozicije da iznese teret političke borbe tako da se završi onako kako oni to misle, izborni uslovi nisu bitni. Izborni uslovi nisu bili bolji ni 2000. godine, a ni 2012. nego što su sada, a promene su se desile. Tako da sve te priče ja vidim kao alibi priče”, ističe Stanković.

Poručuje i da ne vidi smisao bojkota izbora, kao i da su bojkot i neizlazak na izbore isto, jer proizvode iste posledice.

Vladimir Pejić iz agencije "Faktor plus" rekao je da od 2000. godine na veći broj izbora nije izašao, ali da to nije bila stvar bojkota.

Pejić: Vlast će učiniti mnogo toga da opozicija izađe na izbore

Ne upuštam se u to da nekog savetujem da li da izađe na izbore, voleo bih da izađem na kompletne izbore, da izbori proteknu na najbolji način, istakao je Pejić. Bojkot je, dodaje, legitimna akcija od strane opozicije, ali da se ne sprečavaju ljudi da glasaju.

"Stvar je kompleksna, očekujem da bojkota neće biti u meri u kojoj se najavljuje, sačekajmo još malo“, naveo je Pejić.

Svako voli kompletno učešće na izborima, bez obzira što smo imali neuspešni bojkot. Ipak, siguran sam da će i vlast učiniti mnogo toga da opozicija izađe na izbore, smatra Pejić.

Prema njegovim rečima, pasivni bojkot nema dobar rezultat. Treća stvar je da se sprečavaju ljudi da ne glasaju što je neprihvatljivo, ističe Pejić.

Ima li prostora za dogovor vlasti i opozicije

Na pitanje da li očekuje da će biti nekakvog dogovora vlasti i opozicije, Vukadinović kaže da ozbiljne snage iz zemlje i inostranstva pritiskaju i guraju u pravcu nekog dogovora.

“Ja navijam za neki dogovor i kompromis. Činjenica je da vlast nije pokazala volju za kompromisom, osim kada je pritisnuta. Zato sam i rekao da je mala pobeda opozicije što se sada traži modus da li uspomoć međunarodne zajednice, OEBS-a, ambasada da se ipak nađe kompromis. Dakle, vlast boli najava bojkota”, dodaje Vukadinović.

Sada je to dosta sumnjivo i nategnuto, jer ovaj deo opozicije koji je naklonjen bojkotu i koji ima svoje argumente, mogao bi da kaže sada nam nudite, ali niste nam nudili pre par nedelja, a sada u igri jeste objedinjavanje. A to je upravo ono što je opozicija tražila”, dodaje Vukadinović

Navodi i da bi se kompromis možda našao da su vlast i opozicija seli da razgovaraju pre par nedelja ili mesec i dva dana.

“Sada je to dosta sumnjivo i nategnuto, jer ovaj deo opozicije koji je naklonjen bojkotu i koji ima svoje argumente, mogao bi da kaže sada nam nudite, ali niste nam nudili pre par nedelja, a sada u igri jeste objedinjavanje. A to je upravo ono što je opozicija tražila”, dodaje Vukadinović.

Dejan Vuk Stanković poručuje da je vlast već učinila više ustupaka – da su imali većinu, ali da su zbog političkog legitimiteta odlučili da se na izbore ide, kao i da su izbori mogli da budu krajem aprila, ali su pomereni za jun...

Na pitanje koji bi još ustupak mogao da dovede do dogovora, Vuk Stanković kaže da je pitanje šta je sledeće i koji je to sledeći zahtev.

“Jer nisam siguran da ovaj treći zahtev, ako se ispuni, da neće sada biti četvrti, pa i peti, pa i sedmi, pa i deseti. Tu je problem sa davanjem ustupaka”, dodao je Vuk Stanković.

Za Pejića je krajnji rok 18. april. "Ako gledamo sa stanovišta vlasti, prihvata se određeni deo predloga opozicije, 2. juna izbori i u drugim opštinama, idu praznici. Ako je neko pravio takav plan, plan zvuči dobro“, kaže Pejić.

Sa stanovišta opozicije, bez podrške međunarodne zajednice, nije pravi bojkot. Očekujem da jedan deo opozicije bojkotuje izbore, kaže Pejić.

Jedinstvo opozicije će biti ugroženo pitanjem oko bojkota. Imaće kratak rok za kamapnju, za kratko vreme može da se podigne tenzija, kratak rok uz uvažavanje minimuma zahteva može da bude najmanji zajednički imenitelj, kaže Pejić.

Lokalni izbori i(li) beogradski izbori

Đorđe Vukadinović kaže da je besmisleno da se beogradski izbori održavaju 2. juna, a onda mesec ili dva kasnije isti građani ponovo izlaze na birališta na opštinske izbore.

Đorđe Vukadinović kaže da je besmisleno da se beogradski izbori održavaju 2. juna, a onda mesec ili dva kasnije isti građani ponovo izlaze na birališta na opštinske izbore

“To je prosto nebranjivo. I zamislite obrnuto – šta bi SNS rekao da vlast traži da se u mesec, dva dana dva puta glasa i to na lokalnim izborima, ne na republičkim”, kaže Vukadinović.

Dejan Vuk Stanković pak kaže da to treba posmatrati sa stanovišta tehnologije odvijanja izbornog procesa i pripreme stranaka za tako nešto.

“Beogradski izbori su dodatak i autonomna tema. Zbog čega bi ih mi spajali s ovim drugim izborima? Oni su proizašli od potpuno drugih okolnosti iz kojih proizilaze ovi drugi izbori koji se tiču lokalnih samouprava. Drugačiji su razlozi za njih. E sad mi treba da spojimo veštačke razloge i da podesimo datum kako će opoziciji da odgovara da maksimalizuje svoje šanse, a sve vreme opozicija hoće radikalno da delegitimiše vlast i to preko ulice i preko upotrebe zapadnih centara moći”, navodi Stanković.

Ipak, dodaje, nije nemoguće da se dogodi da izbori budu istog dana i da i taj zahtev bude ispunjen.

Od 17. decembra do 2. juna – kako će ko glasati

Pejić smatra da je opozicija u problemu, zbog pasivizacije glasača. Najveći zadatak opozicije je da digne tenziju u pozitivnom smislu i aktivira one koji su glasali za njih, jer je nastala promena na političkoj sceni, a može i kombonatorikom sa novim DSS-om.

Kako vreme odmiče, prema istraživanjima, ukazuje Pejić, vlast nema toliko glasova u apsolutnom smislu koliko opozicija ima manje.

Tako navodi da će SPS ostvariti dobar rezultat zajedno sa naprednjacima, a ima onih koji tu odluku ne podržavaju.

Na duži rok se postavlja pitanje kako će to izgledati. Niko se identiteta nije odrekao, SPS će imati svoje odbornike, moći će da napuste vladajući koaliciju – teoretski, kaže Pejić i postavlja pitanje kako će se izboriti za mesto u političkom smislu, kroz aktivnu politiku.

Ujedinjenje sa partijama vlasti gledajući u brojkama je dobro, navodi Pejić.

Ključni su beogradski izbori 

Ključni su beogradski izbori. Onaj ko dobije beogradske izbore, taj rezultat bi se prelio svuda. Opozicija mora da se udruži, da li da se okupe oko "Srbije protiv nasilja", izričit je Pejić.

Ne vidim da može novi DSS da napravi dogovor sa Nestorovićem na način i kako razgovaraju. Novi DSS može da monopolizuje desnu stranu političke scene ili da odu u SPN, naveo je primere Pejić.

Prema njegovim rečima, Narodna stranka je neopravdano doživela debakl, platili su ceh mnogim stvarima. Stranka Miroslava Aleksića je preuzela njihovo biračko telo, u raspodeli karata bolje je prošao, naveo je Pejić.

Mnogo se priča o taktikama, a najmanje o politici, ne samo u Beogradu, nego i u Republici. Retko možete čuti političke stavove, odnosno precizniji stav i rešenja, na primer stav prema NATO-u i EU, navodi Pejić.

Postoje opravdane i neopravdane žalbe o medijima, ali mediji vam ne trebaju ako nemate politički stav, smatra Pejić.

Koje teme treba da dominiraju beogradskim izborima

Odgovarajući na pitanje mogu li se na temi kanalizacije dobiti beogradski izbori, Pejić kaže da bi trebalo da se dobijaju i gube izbori na tu temu.

"Nažalost, mi smo u takvoj situaciji da su beogradski izbori podignuti na nivo nacionalnih izbora, imaju mnogo veći značaj nego glavni grad“, kaže Pejić.

Lično bih glasao za stranku koja će popraviti šine u Beogradu da se ne cepaju gume na automobilu, rekao je on. "Lično bih, ali kada bih poverovao da će stranka to uraditi", podvukao je Pejić i dodao da je ključna stvar poverenje da li su sposobni da to urade.

"Moram da verujem u njihovu dobru volju i sposobnost. Glasao bih za onog ko bi popravio kanalizaciju. Buka je veliki problem kojim se malo ko bavi u Beogradu“, podvukao je Pejić.

Dejan Vuk Stanković smatra od stranaka i medija zavisi šta će da stave u fokus kampanja.

“Sigurno bi bilo dobro da imamo razvojne priče o tome kako ko vidi Beograd u sledeće četiri godine, kada se boriš za mesto da upravljaš gradom. Kako ko vidi konkretne probleme od saobraćajnih gužvi, divlje gradnje, parkinga, zagađenja – to svakako treba da bude deo te agende”, dodaje Stanković.

Međutim, napominje da je godinama anomalična praksa kod nas da su gotovo uvek srasli gradski i nacionalni izbori.

“Uvek je to manje-više išlo zajedno i to jeste anomalija našeg političkog sistema koja mora da se menja”, navodi Stanković.

Pored toga, navodi i da u taktici političkih stranaka postoji zamisao da ako Beograd padne iz ruku vlasti, da je to inicijalna platforma za napad na republički nivo.

To vlast stalno forsira – da svaki izbori od mesne zajednice do Republike i gradova su izbori 'za' ili 'protiv' Vučića. Tako će i ovo biti referendum 'za' ili 'protiv' Vučića, a ne da li je vlast ispunila obećanje o kanalizaciji, dodaje Vukadinović

“I to ako posmatrate značaj Beograda i moć koja je koncentrisana u Beogradu može tako i da izgleda, ali dok god je to zajednički – dok se glasa i na lokalnim i na gradskim i na pokrajinskim i na republičkim u istom danu, taktička zamisao u vođenju političke borbe će biti ta”, kaže Stanković.

Đorđe Vukadinović ističe da svuda građanima smetaju komunalne stvari. Ipak, poručuje, situacija je postavljena tako da su sve teme beznačajne u odnosu na nacionalne.

"To vlast stalno forsira – da svaki izbori od mesne zajednice do Republike i gradova su izbori 'za' ili 'protiv' Vučića. Tako će i ovo biti referendum 'za' ili 'protiv' Vučića, a ne da li je vlast ispunila obećanje o kanalizaciji", dodaje Vukadinović.

O uticaju stranog faktora na izbore

Kada je reč o uticaju međunarodne zajednice na izbore u Srbiji, Dejan Vuk Stanković kaže da Rusija i Kina tradicionalno ne žele da se mešaju u unutrašnje stvari jedne države.

Ističe da taj uticaj postoji na više različitih nivoa – politički, ekonomski, simbolički.

“I postoji realno, ako ćemo tako, Kina i Rusija su na različite načine ozbiljni partneri Srbije. Međutim, njihove diplomate koji zastupaju te države, oni ne dovode u vezu svoje misije sa posmatranjem izbora na način na koji i naši politički akteri, a i zapadni političari reaguju na uspon i pad liberalne demokratije u Srbiji”, kaže Stanković.

Vukadinović pak poručuje da se Rusija i Kina ne mešaju, a da u onoj meri u kojoj navijaju – podržavaju vlast.

“Mislim da ovde ima i viška te podrške, što vlast, naravno, vrlo vešto koristi, ali isto tako ne odriče se pokušaja da izlobira i ove zapadne centre”, dodaje Vukadinović.

Ukazuje da je spoljni faktor uticajan, ne možemo se praviti da ne postoji, ali da ga ne treba apsolutizovati.

“Zato je bolje da se dogovaramo i razgovaramo unutar sebe, čak i kada se ne slažemo, nego da se klanjamo bilo na levo, bilo na desno”, kaže Vukadinović.

Sa druge strane, Pejić kaže da se Kina i Rusija poprilično mešaju, ali ne u negativnom kontekstu, na različite načine – nekad je to ćutanjem, a nekad na najdirektniji način.

"Mislim da imamo uticaj i mešanje i ko god da je na vlasti nije mu lako", zaključio je Pejić.

(RTS)