Početna strana > Hronika > Đorđe Vukadinović: Izbori za Evropski parlament neće ništa bitno promeniti, mislim da će EU ostati da tapka negde između „Evrope nacija“ i „Sjedinjenih evropskih država“; Neće imati ni naročitog uticaja na proces naših evro-integracija
Hronika

Đorđe Vukadinović: Izbori za Evropski parlament neće ništa bitno promeniti, mislim da će EU ostati da tapka negde između „Evrope nacija“ i „Sjedinjenih evropskih država“; Neće imati ni naročitog uticaja na proces naših evro-integracija

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 26. maj 2019.

Izbori za Evropski parlament, najveći nadnacionalni parlament na svetu, nisu više samo tehnička stvar, pitanje procedure i stepena legitimiteta. Izborni proces koji bi trebalo da predstavi i sublimira političku volju petsto miliona Evropljana ovoga puta nadilazi demokratske formalnosti i postavlja suštinska pitanja budućnosti Evropske unije. Ideja „superdržave" prvi put se ozbiljno suočava sa alternativom u vidu „Evrope nacija". Mejnstrim politici se suprotstavlja antiestablišment, globalistima ujedinjeni nacionalisti, liberalima konzervativci.

Kakve su prognoze, šanse i kolike mogućnosti suprotstavljenih politika, ideologija i vizija evropske budućnosti uoči izbora za Rečeno i prećutano govore profesor Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije, i politički filozof, analitičar  Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.

Radovan Pantović: Gospodine Vukadinoviću, vi ove stvari posmatrate iz teorije i prakse. Savet je političko telo, ali je parlament jedino direktno izabrano telo Evropske unije.Kako u tom kontekstu, na neki način ograničene moći, parlament deluje na politiku Evropske unije?  

Đorđe Vukadinović: Nema sumnje da je autoritet, a kada kažemo autoritet, mislim i na političku i simboličku težinu Evropskog parlamenta, porastao i to značajno porastao u poslednje vreme. Čak je od prethodnih izbora, a kamoli u odnosu na neke prethodne periode Evropske unije, ili Evropske zajednice.

Dakle, nema nikakve sumnje da to sada postaje telo koje je mnogo ozbiljnije nego što je bilo. Ako samo gledamo na to šta je taj Evropski parlament nekada bio. Prosto služio je za neku vrstu „šege“, ili zavitlavanja unutar evropskih krugova. To je bilo jako dobro mesto, dobro uhleblje za neke malo islužene evropske političare, drugopozivce, trećepozivce. Pa, kada oni završe svoju karijeru u ovim matičnim zemljama, onda „hajde u Evropski parlament“ - koji zaista nije ni o čemu odlučivao. Ali to i dalje nije pravi i punopravni parlament. To je i dalje neka vrsta poluparlamenta, nečega što ne znamo da li je poludržava, ili je četvrt država u smislu Evropske unije.

Nemojmo se zanositi da je Evropski parlament neko važno telo u smislu „da vodi politiku“. Pitanje je da li i koliko vodi, i u kom smislu vodi, a koliko politiku vodi Evropska komisija

Tako da, kada govorimo o parlamentu, kada govorimo o izborima, oni na pravi parlament i na prave izbore liče samo u ovom aspektu koji sada imamo - ozbiljne izbore u zemljama članicama. Biramo poslanike, tj. biraju poslanike za taj Evropski parlament.

Njegove nadležnosti su i dalje dubiozne, i dalje je težište u zemljama članicama, ali je njegova institucionalna težina zaista porasla. Ali, nemojmo se zanositi da je to neko važno telo u smislu „da vodi politiku“. Dakle, pitanje je da li i koliko vodi, i u kom smislu vodi, a koliko politiku vodi Evropska komisija.

Isto pitanje je koliko je i Savet Evrope vodi poliiku, ne u smislu šefova država, oni naravno da je vode, ali u smislu autoriteta i političke težine – zna se gde se vodi politika Evropske unije. Vodi se još uvek u Berlinu - više nego u Briselu. Pa i u Parizu, do juče i u Londonu. Dakle, težište je još uvek na zemljama članicama.

To su sad malo kod nas neka velika očekivanja u nekim našim političkim krugovima, ko uopšte prati to, „sad će porasti ovi suverenisti“, „sad će se više ići u pravcu Evrope nacija“, „sada će biti blagonaklonijeg stava prema Srbiji“... To su, ja bih rekao, malo preterana nadanja i očekivanja koje neki naši politički i analitički krugovi gaje

Ideja Mastrihta, ideja Lisabonskog ugovora i onog neuspešnog Ustava Evropske unije, koji gde god da se pojavio na referendumu propao je, jeste bila da se stvori Evropska država. Neke „Sjedinjene države Evrope“. U suštini, to je bio cilj, to je bio ideal - „Sjedinjene države Evrope“. Od toga se odustalo. I sad, bez obzira na ove izbore koji nas očekuju, koji su u nekom smislu zanimljivi i to kao više neko „opipavanje pulsa“ evropskog javnog mnjenja. Ja ih tako i razumem. Dakle, ne sad u smislu koja će grupacija vladati Evropskim parlamentom i imati najveću težinu u komisiji. To su sad malo kod nas neka velika očekivanja u nekim našim političkim krugovima, ko uopšte prati to, „sad će porasti ovi suverenisti“, „sad će se više ići u pravcu Evrope nacija“, „sada će biti blagonaklonijeg stava prema Srbiji“... To su, ja bih rekao, malo preterana nadanja i očekivanja koje neki naši politički i analitički krugovi gaje. Porašće ovaj uslovno rečeno, suverenistički blok, pitanje je koliko pogotovo u svetlu ovih poslednjih afera.

Ali, nema sumnje da je to jako dobar lakmus i test raspoloženja same EU, znači zemalja Evropske unije. Meni je to zanimljivo, ali više će me zanimati pojedinačni rezultati pojedinih zemalja, pogotovo ovih glavnih, nego ukupan odnos snaga. U suštini, mislim da nekog „velikog zaokreta“ i „više suverenizma“, bilo u pravcu koji neko ovde u Srbiji, a bogami i u Evropskoj Uniji priželjkuje, da tog zaokreta u tom pravcu, po mom mišljenju biti neće, a voleo bih da se prevarim.

(...)

Pantović: Koliki su i kakvi dometi ove grupacije „Evropa nacija“, koja je na neki način u usponu?

Vukadinović: Oni će sigurno imati odličan rezultat, ili vrlo dobar rezultat, ali ne spektakularan. Imam utisak da to neće biti spektakularan rezultat kao što se neko nadao, ili plašio toga.

Sa druge strane, razgovarali smo o ovoj temi, a pomenuli smo Nemačku prvi put. Teško je govoriti o Evropskoj uniji - a ne govoriti o Nemačkoj. Mislim da je dobro što smo to dotakli, ove nemačko-francuske odnose.

Ja mislim da EU neće imati snage ni za jedno, ni za drugo. I da će ostati u nekom „limbu“ koji mene prilično podseća na stanje SFRJ

To što se sada Makron zalaže za reviziju, za izlazak u susret tim skeptičkim i kritičkim tonovima koji postoje i koji idu prema vrhu EU, to nije reč o njegovom velikom humanizmu. On je još i više od Angele Merkel eksponent tih kosmopolitskih i globalističkih struktura. Takav je i došao na čelo Francuske. Ali je on, da li je ineligentiji, mlađi ili je prosto još uvek elastičniji, on shvata da ovaj kurs kojim ide Evropska unija, a koji diktira Berlin, odnosno Angela Merkel nije dobar i da može sve da sruši.

To sam hteo da naglasim, on se zalaže za reformu, zalaže se za to da se malo ublaže,ili amortizuju te zamerke, da bi sačuvao čitavu konstrukciju. On želi da to i dalje tako bude, a možda ne baš da Nemačkoj ovoliko odgovara, ali smatra da najjači moraju da nešto žrtvuju(...) Ja mislim da će morati da dođe do korekcije. Nezavisno od rezultata ovih izbora. Da će se pojačati te snage koje se zalažu za jačanje nacionalnih država, ali ne toliko da mogu značajno da promene kurs. I to je moja poslednja reč.

Dakle, da se vratim na vaše uvodno pitanje „da li ka federalizmu ide Evropska unija, odnosno Evropa, ili ka Evropi nacija?“ Ja mislim da neće imati snage ni za jedno, ni za drugo. I da će ostati u nekom „limbu“ koji mene prilično podseća na stanje SFR  Jugoslavije.

(...)

Ceo snimak radio emisije „Rečeno i prećutano“ možete poslušati ovde:

(NSPM, RTS)