Đorđe Vukadinović: Da li zaista mislite da je Srbiji u ovom trenutku potrebna nacionalna sportska arena od 250 miliona evra? Zašto se ponovo odlaže uvođenje platnih razreda?

Moje kolege iz opozicije su već donosile i pokazivale materijal za ovu sednicu, a ovo pored mene je samo deo tog materijala, samo da bismo demonstrirali  koliko je to stranica i koliko je nemoguće realno kvalitetno razgovarati o ovih šezdeset i dve tačke dnevnog reda. Ali, ja ću tu nemogućnost ilustrovati ne samo pokazivanjem voluminoznosti i kilaže ovog materijala, nego i na par malih primera. Kolege, ako zaista želimo da iole smisleno radimo ovaj posao i da se ne osećamo kao da učestvujemo u nekom rijalitiju,  ili nekoj predstavi u kojoj se prosto nešto simulira, pogledajte samo koliko ima važnih tačaka u ovom materijalu – ne govorim sada o budžetu, nego o tome  koliko i mimo njega ima važnih zakona o kojima se neće stići bukvalno ništa reći.

Već neko vreme lome se koplja oko izmene ustava u oblasti pravosuđa i već nekoliko puta su ti amandmani vraćani na „popravni“, pri čemu je glavna dilema li će i kakva će biti kontrola i uticaj parlamenta na izbor nosioca pravosudnih funkcija?

Mi ovde u dnevnom redu imamo nekoliko izbora nosioca pravosudnih funkcija, odnosno  pomoćnika ili zamenika tužilaca, a nećemo uopšte stići o tome da razgovaramo. Pa šta nam vredi ta kontrolna funkcija, i ne samo kontrolna funkcija, koju mi, trenutno, kao skupština imamo i za koju neki ovde smatraju da ne treba da se ni u ovim dolazećim izmenama izgubi, kada mi, zapravo, uopšte nećemo stići o tome da razgovaramo i upoznamo se sa biografijama kandida kako bismo mogli o tome kompetentno da glasamo?

Ili drugi primer: Ovde je pomenut i ovoj hrpi tačaka dnevnog reda nalazi se i zakon o radijacionoj, nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je pominjala predsednica parlamenta, i gde se pominju važne stvari koje potencijalno tiču života svih građana. Najvažnije stvari, takoreći, kao što su jonizujuće zračenje i zaštita od jonizujećeg zračenja, da li imaju ili nemaju osnova ove primedbe koje su na taj zakon odonosile i mogle čuti u poslednje vreme – a mi to takođe nećemo moći raspraviti. Realno nećemo moći. A pri tome smo nekoliko desetina skupštinskih radnih dana potrošili na raspravu o zaštiti populacije slepih miševa i „migratornih ptica vodenih staništa“. Dakle, prosto ne delujemo ozbiljno kad tako radimo i onda se posle čudimo zašto i zbog čega javnost nedovoljno uvažava skupštinu kao instituciju. (Iako se slažem da za tu stvar i takvu sliku nije kriv samo parlament, ali hajde barem da otklonimo ono što je do nas).

Moje prvo pitanje i osnovno, pošto imam vrlo malo vremena, ide gospodinu Branku Ružiću, koji je upravo izašao, ali može, možda, i ministar Mali da na njega odgovori.

Zašto se gospodine Ružiću ili zašto se gospodine Mali odlaže uvođenje platnih razreda?

Gospodin Ružić je juče rekao da „samo malo fali, još samo malo fali do toga“. Dobro, da li to „malo fali“ znači da će taj zakon o platnim razredima biti usvojen u nekoliko narednih meseci, ili će, opet, i sledeće godine biti odloženo njegovo stupanje na snagu? Zašto je to važno? Zato jer se time izbegava arbitrarnost kao jedna od glavnih odlika ove vlasti, kao i situacija da vlada, ministar ili predsednik, kao neki dobri sultan, vezir, ili kalif ide po carstvu i kaže „sad ćete dobiti 3 odsto“, “sad će ići 5% povećanja“, „sada ćemo srezati plate, ovo javno preduzeće ima veliku platu, pa im nećemo dozvoliti da povećaju koliko im treba itd“.

Da ste uveli platne razrede, onda se ne bi događalo da čistačica u nekom javnom preduzeću, koje je profitabilno samo zato jer je monopolista, ima znatno veću platu od doktora specijaliste ili profesora u školi. I to se opet pomera. Dakle, zašto i do kada?

Drugo, takođe vrlo važno: Mi smo u proteklom periodu ovde lomili koplja o opravdanosti smanjenja plata i penzija 2014. godine, a što se pravdalo i branilo neophodnošću i potrebama uštede i stabilizacije budžeta. A samo dve stavke u ovom  predlogu budžeta, koji predviđa ova vlada za narednu godinu – izgradnja nacionalnog stadiona i autoput Niš-Merdare, odnosno izgradnja autoputa prema Prištini – otprilike, iznose onoliko kolika je bila čitava ušteda za četiri godine na penzijama koje su bespravno oduzete našim najstarijim građanima.

Upravo postavio pitanje u vezi izgradnje "nacionalnog stadiona" (na još neutvrđenoj lokaciji), uz novo zaduženje od 250 miliona evra. I sada već definitivne gradnje auto puta Niš-Priština sa, za početak, 180 miliona evra. Samo te dve gluposti su pojele skoro svu uštedu na penzijama.

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) November 29, 2018

Dakle, drage kolege i gospodo ministri, zar vi zaista mislite da je, u ovom trenutku, Srbiji potreban nacionalni stadion, nacionalna sportska Arena u vrednosti od 200 ili 250 miliona evra? Ko će igrati na njoj? Ko će je popunjavati i održavati?

Dakle, drage kolege i gospodo ministri, zar vi zaista mislite da je, u ovom trenutku, Srbiji potreban nacionalni stadion, nacionalna sportska Arena u vrednosti od 200 ili 250 miliona evra? Ko će igrati na njoj? Ko će je popunjavati i održavati? Tim pre što i ovi kapaciteti koje trenutno imamo i ovi postojeći stadioni uglavnom zvrje prazni.

Sa druge strane, imamo taj čuveni autoput za Drač i Prištinu. Čak 180 miliona evra je predviđeno samo za prvu deonicu ovog autoputa (do Pločnika). Dakle, evo vam samo dva konkretna primera neracionalna i neshvatljiva budžetska izdatka. A da i ne pominjemo geopolitički aspekt, koji smo ja i neke kolege više puta navodili – da to više deluje kao da pravimo autoput za Albance da brže i lakše stignu do Niša, ili auto put za NATO – da bi NATO, ako krene na istok, mogao preko tog autoputa lakše da se transportuje iz Albanije i Drača, nego što je taj autoput zaista neophodan i prioritet Republike Srbije.

Ali, možda i nije tako. Možda ja grešim. O tome treba da se razgovara, ali vremena za tu vrstu razgovora – neće biti.

Ali, možda i nije tako. Možda ja grešim. O tome treba da se razgovara, ali vremena za tu vrstu razgovora – neće biti

I poslednja stvar, odnosno, nije poslednja, jer ima gomila pitanja – povećanje TV pretplate, odnosno takse za medijski javni servis?!

Kažu nam: ma, to je „samo sedamdeset dinara mesečno“ – i o tome smo već razgovarali neki dan na Odboru za kulturu. Da, jeste „samo“ sedamdeset dinara. Ali sedamdeset puta nekoliko  miliona, puta 12 meseci – to je već itekako ozbiljna suma. To je igra malih brojki. I to što deluje sitno, to nakraju postane krupno. Kažu predlagači da ta pretplata, odnosno naknada za medijski javni servis nije podizana još od 2014. Pa da, nije. Ali predlog je sada da se podigne čak za 40 odsto, dok se, s druge strane, ovde pitamo da li smo penzije i plate konačno vratili na stari nivo, ili smo ih podigli za 3, 5, 6 ili 7 posto u odnosu na  2014. godinu. Pa nije inflacija za ove četiri godine bila baš tolika – a ako jeste, zašto se onda i penzije i plate ne dižu za toliko?

Ponavljam, samo ova dva besmislena napredna projekta praktično anuliraju svu uštedu postignutu na penzijama u prethodnom periodu. Nisam dobio odgovor. (Osim ako odgovorom ne smatram Marijanovu "budžetsku" diskusiju koju je iskoristio da ispljuje mene - i Vuka Jeremića)

— Đorđe Vukadinović (@djordjenspm) November 29, 2018

Vladimir Marinković: Hvala

Vukadinović: ...Da ne ostane samo na jednokratnoj marketinškoj proklamaciji koja dobro zvuči...

Vladimir Marinković: Hvala gospodine Vukadinoviću

(NSPM)

Videti još: Đorđe Vukadinović: Taksa za javne medijske servise ne treba da se povećava, jer oni ne vrše svoju funkciju