Dik Marti: I Hašim Tači je morao da zna za trgovinu organima

Dik Marti tvrdi da je Hašim Tači morao da zna za događaje koji su okruživali ilegalnu trgovinu organima na Kosovu. Odbacuje albanske primedbe da je izveštaj zasnovan na prepostavkama, tvrdeći da je sa najvažnijim svedocima lično razgovarao.

Specijalni izvestilac saveta Evrope Dik Marti, po prvi put odgovara na pitanja koja su iz njegovog izveštaja proistekla iz albanskog ugla. Za švajcarski internet portal Albinfo tvrdi da je Hašim Tači morao da zna za događaje koji su pratili ilegalne transplantacije, odbacuje primedbe na račun valjanosti izvora koje je koristio i, na kraju, albanske optužbe da izveštaj predstavlja pokušaj relativizacije albanskih žrtava na Kosovu.

Da li je opravdano mišljenje albanskih političara sa Kosova koji izražavaju ozbiljne sumnje u vašu nepristrasnost?

Ja sam, ranije, iznosio kritike koje su suštinski pravne prirode. Izrazio sam žaljenje što NATO intervencija nije izvedena u skladu sa međunarodnim pravom i uz podršku Saveta bezbednosti.

Uveren sam da je trebalo intervenisati na Kosovu. Miloševićeva politika etničkog čišćenja je bila bezrazložna. Zato i mislim da bi, da su sve stvari rađene u skladu sa zakonom, bilo mnogo manje kontroverzi.

Nezavisnosti kao takvoj se nikada nisam suprotstavljao, ali sam je kritikovao sa pozicija legalnosti, na osnovu mišljenja svetski priznatih eksperata. Dokazali smo da način na koji je nezavisnost proglašena nije bio sasvim korektan. Da je nezavisnost bila bolje pripremljena bilo bi mnogo manje nevolja, a i narod na Kosovu bi možda živeo bolje.

Ponavljam da nisam protiv nezavisnosti kao takve, ali jesam kritikovao način na koji je izvedena. Mislim da bi bilo bolje da se narod Kosova sam organizovao, a ne da je ta odluka bila doneta u Vašingtonu, Berlinu ili Parizu.

Vaša istraga, ipak, pokrenuta je posle objavljivanja knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte. Njena portparolka Florens Artman njene reči smatra neodgovornim, navodeći da predstavlja hipoteze kao činjenice. Imajući u vidu da je Vaš izveštaj zasnovan na knjizi, kosovski Albanci su stekli utisak da sada treba da dokazuju da su nevini, pošto Vi niste uspeli da dokažete da su krivi.

Na kraju sam političke karijere i previše star. Služio sam u tri sfere društva: sudstvu, izvršnoj vlasti i sada kao poslanik. Ne mislite valjda da bih se kockao sa karijerom pišući roman umesto izveštaja. Verujem u savest i profesionalnost. Više od 15 godina bio sam tužilac i posebno dobro poznajem međunarodni organizovani kriminal.

U međuvremenu, dobio sam dve nagrade američkog ministarstva pravde i to ne govorim da bih se hvalisao, već da bih pokazao da posedujem određene kvalitete. Znam kako da ispitam svedoke, ukrstim dokaze i ne koristim one zasnovane na jednoj izjavi.

Ipak, ukoliko pažljivo pročitate moj izveštaj, videćete da ni u kom slučaju nisam naveo da je gospodin Tači direktno umešan u trgovinu organima, ali da mnogi tvrde da su uključene osobe bliske gospodinu Tačiju.

Teško je zamisliti da nikada nije čuo za to. Za razliku od gospođe Del Ponte, precizirao sam mnoge stvari. Nisam napisao da je bilo na stotine ilegalnih transplantacija, već svega nekoliko. Naveo sam određena imena, ali ne i Tačijevo. Ti ljudi su, međutim, iz Tačijevog okruženja. Znate da je on snosio glavnu odgovornost u OVK i u toj grupi. 

Da li prezumpcija nevinosti važi i za gospodina Tačija?

Ovo nije kazna. Konačno imamo nešto od čega može da se počne istraga, što do sada nije učinjeno, i pored toga što je bilo tekstova o organizovanom kriminalu u krugovima OVK.

O tome su, od 1999. pisali Njujork tajms i Gardijan, na osnovu izveštja Ef-Bi-Aja. Bilo je i izveštaja obaveštajnih službi Nemačke, Grčke, Italije...

Mislite li da će biti političke zloupotrebe izveštaja, pogotovo u vezi sa hronologijom događaja u izveštaju, i zbog činjenice da je objavljen neposredno posle Tačijevog izbora?

U mom slučaju, kao rok za raspravu o izveštaju određen je januar 2011. Prema tome, rok za predaju izveštaja komisiji je bio 16. decembar 2010. godine.

U vrema kada smo dogovarali januarsko zasedanje, koje podrazumeva i moj izveštaj, datum izbora još nije bio određen. Zbog toga se nismo obazirali na izbore.

Srpska štampa navodi da ste koristili izveštaje srpskog pravosuđa?

Ne. Ako pročitate izveštaj, videćete da sam veoma kritičan prema srpskim sudovima, za koje smatram da bi trebalo više da se bave ozbiljnim radom, a manje odnosima sa javnošću.

Pomenuli ste i izvore. Postoje mnoge kontroverze o tom pitanju među Albancima. Uglavnom se oslanjate na izveštaje obaveštajnih službi. Izvori na koje se oslanjate na meti su kritika, kao i činjenica da se sa svedocima niste lično sastajali.

To nije tačno, sa nekima sam lično razgovarao.

Dobro, ali sa većinom niste.

To nije tačno. Razgovarali smo sa važnim svedocima. Nije bilo lako, jer su tražili garancije da će sve biti potpuno tajno. Ti svedoci se plaše. Svedoci su žrtve pretnji i ubistava.

(RTS)

Sve dok problem svedoka ostane nerešen, nećemo biti u stanju da ostvarimo pravdu. Tragedija je da je vladavina prava snažna kada su u pitanju sitne ribe, ali ne kada se radi o krupnim lovinama. To se ne dešava samo na Kosovu, već i u brojnim drugim državama.

Ali kako biste odgovorili na opšte osećanje među Albancima da ovaj izveštaj relativizuje zločine koje je srpski državni aparat počinio nad albanskim civilima?

To je apsolutno netačno. Apsurdno. Pomenuo sam u potpuno drugačijem kontekstu primer Drezdena. Smatram bombardovanje Drezdena ratnim zločinom, počinjenim tokom Drugog svetskog rata, kada je Nemačka već bila na kolenima. Mete nisu bile vojne, već civilne.

Jasno je da se, u poređenju sa zločinima koje su počinili nacisti, taj događaj može činiti beznačajnim, ali to nije tako. Mislim da se u oba slučaja radi o zločinima. Bez ikakve dileme, jedan je imao potpuno drugačije razmere, ali ova činjenica ne sme predstavljati smetnju da se kazne počinioci ovog drugog.

 (RTS)