Dejvid Mekalister: U sklopu pregovora o članstvu Srbije i EU proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine mora biti okončan pravno obavezujućim sporazumom dve strane

BRISEL - Evropska komisija smatra da se u sklopu pregovora o članstvu Srbije i Evropske unije mora ostvariti bitan napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji će biti okončan pravno obavezujućim sporazumom dve strane.

To je na skupu o napretku Srbije u pregovorima o članstvu s EU danas, u Briselu, izjavio zvaničnik Evropske komisije Kristos Makridis, a izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister je stavio do znanja da je poglavlje 35 pregovora o članstvu sa Srbijom posebno i naglasio da je sređivanje odnosa s Kosovom deo pregovaračkog okvira o članstvu sa Srbijom.

Rezolucijom nemačkog parlamenta je, po njegovim rečima, postavljen zahtev da se poglavlje 35 mora otvoriti u vrlo ranoj fazi pregovora.

Nemački stav je, objasnio je Mekalister, da se poglavlje 35 otvori kao jedno od prvih i otud je tako bitno da dijalog Beograd-Priština na visokom nivou, 9. februara, bude uspešan i da zaista dođe do suštinskog napretka i određenog preokreta.

Dejvid Mekalister: Predlog rezolucije EP o Srbiji dobio rekordan broj amandmana, ali to neće ugroziti njen evropski put

BRISEL- Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister izjavio je danas da je na njegov predlog rezolucije podnet rekordan broj amandmana, ali da to neće ugroziti evropski put Srbije.

“Podneto je čak 222 amandmana, što je dvostruko više nego za predloge rezolucija za Crnu Goru i Makedoniju zajedno”, rekao je Mekalister na međunarodnoj konferenciji o napretku Srbije u Gete institutu u Briselu koju je organizovala fondacija Hans Zajdel.

Najviše amandmana su podneli poslanici iz Hrvatske, koji traže da se Srbija uslovi rešavanjem brojnih otvorenih bilateralnih sporova sa Srbijom, ali i poslanici iz Mađarske, Bugarske i Rumunije, koji traže bolji status za svoje nacionalne manjine.

“Ono što je najbitnije je da niko ne osporava napredak Srbije na evropskom putu, niti zahteva da joj se vrata EU zatvore”, istakao je Mekalister i dodao da amandmani nemaju za cilj da promene opšti ton rezolucije, već samo da “unesu neke detalje”.

Bivši evropski komesar Štefan Lene je prokomentarisao da je proklamovani princip da se proces proširenja ne uslovljava bilateralnim pitanjima i ranije često kršio i naveo primere Grčke, koja blokira Mekedoniju zbog spora oko imena države, kao i slovenačku blokadu Hrvatske zbog Piranskog zaliva.

“Na žalost, bilo je sasvim lako predvideti da će Hrvatska iskoristiti članstvo u EU da izvrši pritisak na Srbiju”, rekao je on.

Za reč se javio i hrvatski ambasador u Belgiji Mario Nobilo, koji je ustvrdio da nije reč o bilateralnim pitanjima, nego o zahtevu da se poštuju osnovne evropske vrednosti.

“Mi želimo da vidimo Srbiju u EU, ali insistiramo da ona prođe kroz istu katarzu kroz koju je Hrvatska prošla tokom pregovora o pridruživanju”, rekao je on, dodajući da su zahtevi hrvatskih poslanika koji se odnose na pronalaženje nestalih, suočavanja sa prošlošću, korekciji granice na Dunavu i vraćanja kulturnog blaga u skladu sa evropskim normama.

Njemu je replicirao Srđan Majstorović, zamenik šefa Kancelarije vlade Srbije za Evropske integracije, koji je podsetio ambasadora da se hrvatski Sabor prošle godine rezolucijom obavezao da neće ometati Srbiju u evropskim integracijama bilateralnim pitanjima.

“Uveren sam da će predstavnici Hrvatske u EU poštovati tu rezoluciju”, istakao je Majstorović.

(Tanjug)