Дејан Шошкић: Санкције Запада према Русији нису адекватно одмерене од почетка, последица је инфлација у целом свету

 Професор Економског факултета у Београду Дејан Шошкић оценио је за Нову С да санкције Запада према Русији нису адекватно одмерене од почетка, да је једна од њихових последица и инфлација која се бележи у целом свету па и Србији, и да је актуелна ситуација на глобалном нивоу дугорочно неодржива са потенцијалним политичким последицама.

Шошкић је, гостујући у емисији „Пробуди се“, проценио да, ако би се смањиле тензије (око рата у Украјини), свет у целини могао би да прође годину без рецесије, али да ће, ако не дође до тога, највећу цену платити Европа док ће Србија, која је врло зависна од Европе, такође осетити „озбиљне изазове“.

„Морала би да се озбиљно ревидира тренутна политика Запада, да схвате да не треба истајавати на погрешним решењима. Када искључите таквог снабдевача као што је Русија са светског тржишта и погледате колико ће грађани плаћати бензин или грејање и осетити пад животног стандарда, онда је рефлекс демократских система да се траже (политичке) промене“, упозорио је Шошкић.

Он сматра да је актуелна ситуација дугорочно неодржива, са потенцијалним политичким последицама.

„Чини ми се да постоји висока сагласност Запада у спровођењу политике санкција према Русији, а да те санкције нису адекватно одмерене од почетка. Санкције оваквог типа могу бити делотворне према малим привредама које нису интегрисане у глобалне ланце снабдевања. Руска економија, са друге стране, је шеста на свету и у европском врху, а не производи само енергенте, већ и руде, метале и храну“, упозорио је Шошкић.

Указао је и на то да се рат у Украјини наставља са врло тешким последицама по њене грађане Украјине.

„Заустављање рата вероватно релаксирало и глобална економска и енергетска питања“, рекао је Шошкић, и додао да данас доста тога зависи од тога да ли су политичари спремни да пронађу адекватно решење.

Када је реч о инфлацији, Шошкић, који је и некадашњи гувернер Народне банке Србије, оценио је да се свет и Србија „нажалост“ већ вероватно налазе у ситуацији када произвођачи и трговци у своје цене урачунавају будућа инфлациона очекивања, што ствара „инфлациону спиралу“.

Према његовом мишљењу, проблем инфлације не могу да реше само централне банке подизањем референтних каматних стопа.

„Не треба очекивати превише од центрачних банака, јер ова инфлација може да се реши само отклањањем проблема у понуди (робе и услуга) а ти проблеми се налазе у ланцима снабдевања, због украјинске кризе и санкција Запада према Русији. Без квалитетних политичких решења који ће се изборити са таквим проблемима, тешко је изборити се са овом инфлацијом, која је и последица санкција“, упозорио је Шошкић.