Dejan Lukić: Atlantska veroispovest

Na dan kada se DŽulijan Asanž predao britanskoj policiji, u Beogradu su, ničim izazvani, drugovi iz vlasti stavili do znanja zapadnoj sabraći da bi i Srbija tog gulamfera strpala iza rešetaka, samo kada bi ga se dočepala.

Sada znamo i zašto. Zahvaljujući Asanžovoj elektronskoj gerili imamo crno na belo u kojoj meri predsednik Srbije Boris Tadić sarađuje (umalo da im se omakne: "konspirira") sa Amerikancima na račun štete vlastite zemlje. I pre nego što me opomenete da mi se omakla prejaka reč, zakočite malo da zajedno još jednom prelistamo šta je, na primer, ambasadorka SAD u Beogradu, Meri Vorlik, napisala (10. februara) u poverljivoj depeši svojima u Vašington.

Posle razgovora sa Tadićevim političkim savetnikom Jovanom Ratkovićem, ambasadorka prenosi u Vašington uveravanje Ratkovića da će Srbija "nastaviti da sarađuje sa SAD na osetljivim obaveštajnim pitanjima" i da, što se tiče Tadića - a uprkos skupštinskoj rezoluciji o neutralnosti "Srbija ne može večno ostati izvan NATO pakta". Samo što "Tadić to ne govori često (u javnosti) zbog toga što je to politički osetljiva tema"!

Preko sedamdeset posto ljudi u Srbiji su protiv ulaska u NATO, ali Vašington tu može čvrsto da računa na Borisa Tadića, on će to mimo naroda, ispod letve, takoreći.

Ni za Kosovo ambasadorka ne treba da brine. I kada gospođa prenosi sagovorniku - kako stoji u depeši - "zebnju" svojih u Vašingtonu zbog nekih srpskih "konfrontirajućih stavova o Kosovu" (konfrontirajućih sa stavovima Vašingtona), Tadićev čovek joj daje čvrstu veru da je i tu sve pod kontrolom, neka gospođa Hilari Klinton u Stejt departmentu mirno spava, jer je, primerice, ona naša nesretna rezolucija o Kosovu kojoj je, inače, Tadić sa Eštonovom u Briselu izvadio prethodno i srce i dušu, "čist taktički potez" (vidi depešu), mala diplomatska smicalica.

Rečeno je u Tadićevom kabinetu još mnogo čega što ne bi nikada izašlo ni iz jedne kancelarije dostojne patriotskog atributa. Evo, primerice, još dve mustrice:
Prva mustrica: Velikoj američkoj sestri saopštava se da Tadićeva Srbija podržava teritorijalni integritet BiH (baš lepo), ali da Beograd neće skretati sa vašingtonskog puta i da se "Boris Tadić neće obazirati na težnje većine stanovnika u Republici Srpskoj, koji bi želeli da se otcepe i pripoje Srbiji" !

Druga mustrica: U diplomatskoj depeši markiranoj sa "tajna" (od septembra 2009.) vidimo kako se cinkare Rusi da praktično oni kriju Ratka Mladića. Tadićev šef kabineta Miki Rakić prenosi gospođi DŽenifer Braš, otpravniku poslova američke ambasade, da je njegov šef (Tadić) "frustriran izostankom ruske pomoći" (u hvatanju Mladića), a on sam, Miki, ima podatke o "kontaktima Mladićevih pomagača sa ruskim diplomatima u Beogradu". A ima i informacije o "telefonskim razgovorima" pa čak i o "putovanjima Mladićevih pomagača u Rusiju".

Budući da Boris Tadić - kako vidimo - hazardira sa Putinom i Medvedevim, a bojim se i sa Južnim tokom, njegov Miki traži od gospođe DŽenifer da sve ovo što joj je rekao i što Tadić misli o Rusima "ostane na ovom stolu" (tako baš stoji u depeši), dakle tajna izrečena među prijateljima jedne zajedničke, atlantske veroispovesti.

Pa se nešto mislim, da me je taj gerilac Asanž ovako javno izblamirao i ja bih ga bacio na inkvizicijske muke. Ili, bar, izručio Amerikancima u Gvantanamo da ga oni tamo humanitarno "procesuiraju". Oni to perfektno rade.

(Vesti)