Početna strana > Hronika > Dejan Jović: Ukoliko EU ne želi da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice bilo bi najpoštenije da to otvoreno kaže
Hronika

Dejan Jović: Ukoliko EU ne želi da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice bilo bi najpoštenije da to otvoreno kaže

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 16. jun 2019.

 Ako Evropska unija nema nameru da se "ikad više proširi", najpoštenije bi bilo da to jasno i kaže, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor univerziteta u Zagrebu i Beogradu Dejan Jović i objasnio da bi to "ostavilo prostor" da Zapadni Balkan razmotri i "alternativne scenarije".

On je, rekao da je u "regionu moguće obezbediti mir i demokratiju izvan EU", ali tvrdi da je "to mnogo teže".

Jović je zagovornik brzog prijema svih zemalja Zapadnog Balkana u EU, jer misli da ih dugo čekanje "čini gorim".

Ukoliko EU ne želi region u članstvu, onda bi tim zemljama, kako je rekao, trebalo da "prepusti da same odluče na koji će način obezbediti mir i sigurnost", da li kroz Balkansku uniju ili kroz "sporazume između Rusije, SAD, Turske, Nemačke i Britanije".

Istovremeno, Jović upozorava da bi "izvan EU zemlje regiona bile izložene pritisku drugih aktera, koji bi smanjili njihovu suverenost i nezavisnost".

Kako je predočio, to bi uvuklo u "klijentelistički odnos Srbiju sa Rusijom, Makedoniju i Kosovo sa SAD, pojavila bi se značajnije i Kina, ali i Velika Britanija". Jović predviđa da će Britanija, posle Bregzita, verovatno želeti da bude velika sila na Balkanu i Ukrajini, preciznije "svuda gde se njeni interesi dotiču sa ruskim".

Prema njegovoj prognozi, "imaćemo obnovu bipolarnosti ili multipolarnog antievropskog natjecanja u regionu i daleko komplikovaniju situaciju, nego što je sada".

Ako je za EU došao kraj proširenja, bolje da se to zna, i da imamo alternativno rešenje, nego da nemamo nikakvo, jer su najveća opasnost za Zapadni Balkan "haos i anarhija", predočio je Jović.

Aludirajući na Makronovu izjavu da EU nije potreban još jedan Orban, on je prevideo da će region, ako ostane izvan, imati "ne jednog, nego šest Orbana, odnosno devet, jer će u Bosni biti tri".

Upitan da li se može reći da je EU na neki način saučesnik u stvaranju autoritarnih lidera u regionu, gušenja sloboda i urušavnja vladavine prava, Jović je odgovorio potvrdno i to "iz dva razloga".

Prvi je, kako je objasnio, "što EU region ostavlja izvan zajednice suviše dugo i stvoren je osećaj odbačenosti, poniženja, nejednakosti, koji nisu dobar saveznik demokratskim snagama unutar tih društava".

"Drugi razlog je taj što se EU okreće prema sigurnosnim pitanjima, posebno nakon migrantske krize, jednim delom takođe u strahu od rasta nacionalizma i eventualnih nasilnih akcija", rekao je Jović i precizirao da "onda na te zemlje gleda isključivo kao na sigurnosne partnere".

Na pitanje kako je moguće izgraditi mir i sigurnost sa autokratskim liderima koji konstatno proizvode nestabilnost, on je odgovorio da se to pokriva pojmom "stabilokratija".

Jović, ipak, smatra da se na to ne mogu staviti sve karte, jer se "čarobnim štapićem zemlje regiona ne mogu transformisati u demokratske i promeniti vrednosni sistem, uverenja i društvenu klimu".

Prema stavu Jovića, mnogo bi pametnije bilo za EU da, upravo zbog sigurnosti i stabilnosti, "uključi region u sve strukture, pa i političke, a ne da pravi sigurnosnu mrežu zemalja koje funkcionišu kao ispostava EU, izvan EU". On poziva EU da "napusti tu idealističku poziciju da prvo treba sve te zemlje demokratski transformisati do perfektnog nivoa, jer to se neće desiti".

"Naprotiv, u nekim zemljama, uključujući i Srbiju, dešavaju se obrnuti procesi i trend uspostavljanja jednopartijskih sistema", ukazao je Jović.

Komentarišući obnavljanje u javnosti ideje o Balkanskoj uniji, on je ocenio da je to kreativan način "da nam se poruči - ne želimo vas, ali ne želimo ni da budete izvan te priče". Ideja o Balkanskoj uniji je zapravo "stvaranje druge lige, saveza zemalja, koji možda ima budućnost u EU", rekao je Jović.

Kao kandidatu SDSS na proteklim izborima za Evropski parlament, Joviću je "teško da kaže da li bi nastavio politički angažman, osim u slučaju da procjeni da to bilo od koristi i za srpsku i za hrvatsku zajednicu". Povodom ozbiljnih incidenata i fizičkih napada na pripadnike srpske zajednice u Hrvatskoj, među kojima je jedan sa smrtnim ishodom, on je podsetio da se "sve to dešavalo i ranije i da, sem fizičkih napada, postoje kontinuirani verbalni napadi, prijetnje i govor mržnje, naročito u internet prostoru".

Nedavna kampanja liste SDSS za EU izbore je učinila "da ti napadi postanu mnogo vidljiviji", zaključio je Jović.

(Fonet)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner