Darko Tanasković: Od Stambola do Beča i nazad

Posle objavljivanja prvih vesti i raznih nagađanja o turskoj inicijativi za objedinjavanje podeljene i posvađane Islamske zajednice na teritoriji Srbije javna rasprava o ovoj temi dobila je poslednjih nedelja na intenzitetu.

To je i razumljivo, jer reč je problemu koji od početka nije imao verski, već politički karakter, a pošto je, kako zapisa Radovan Bigović, politika postala naša „nova metafizika“, mahom bez dovoljno poznavanja stvari umnožavaju se protivrečni stavovi i mišljenja o raznim aspektima ovog pitanja.

Među argumentima koje u prilog zahtevu da Islamska zajednica na teritoriji Srbije ostane pod jurisdikcijom sarajevskog reis-ul-uleme često navode pristalice muftije Zukorlića, jedan od ključnih jeste i taj da je reč o staroj tradiciji još od osmanskih vremena.

Malo ko, međutim, pominje činjenicu da je instituciju rijaseta (poglavarstva) i titulu reis-ul-uleme u Bosni i Hercegovini 1882. godine promišljeno uvela Austrougarska, u nameri da tamošnje muslimane institucionalno i organizaciono odvoji od Istanbula.

Danas neki muslimani po svaku cenu žele da očuvaju tu austrougarsku ustanovu. S druge strane, iz Turske, naslednice Osmanskog carstva, pokreće se inicijativa za objedinjavanje i reorganizovanje Islamske zajednice na tlu Srbije, svakako ne zato da bi se ona udaljila, već približila državi koju mnogi od njih i dalje doživljavaju kao svoju duhovnu maticu.

U tom cilju teži se ukidanju Rijaseta islamske zajednice na teritoriji Srbije, kao činiocu koji, svojim opredeljenjem da mu sedište bude u Beogradu, objektivno remeti određene dugoročne planove, što se iz nekih razloga (zasad) ne odnosi na rijasete u Makedoniji i u Crnoj Gori.

Ima li u svemu tome kakvog realnog kontinuiteta? Ima, i te kako! Konstanta je u tome da se o rijasetima u bivšim jugoslovenskim zemljama oduvek nastojalo odlučivati van njihovih granica.

(Večernje novosti)