Danas: Vojni ekonomista - Rusija će izgubiti rat u oktobru

Markus Kojp (Marcus Keupp), vojni ekonomista na Vojnoj Akademiji na ciriškom ETH, veruje da može da predvidi kraj rata u Ukrajini.

On širi ovo proročanstvo u medijima.

U intervjuu koji je dao za Noje Ciriher Cajtung (NZZ) otkriva da li je takva prognoza pouzdana i zašto naučnik rizikuje svoju reputaciju?

NZZ: Gospodine Kojp, kako biste opisali trenutnu ratnu situaciju u Ukrajini? Kakva je situacija u Bahmutu?

Dr Markus Kojp: Danas je 386. dan “trodnevne specijalne operacije“ ruskih oružanih snaga. Od januara gledamo verovatno poslednju rusku inicijativu u Donbasu koja je još moguća u ovom ratu. Ova inicijativa je osuđena na propast jer Rusima ponestaje materijala i ljudi. Osim toga, situacija oko Bahmuta nema nikakav strateški značaj za razvoj situacije na frontu u celini. Ukrajina sada završava obuku svojih tenkovskih posada u Nemačkoj i Poljskoj. To znači da možemo očekivati ukrajinsku kontraofanzivu sa zapadnim tenkovima sredinom aprila.

NZZ: Kako će ona izgledati?

Kojp: Ukrajina će verovatno napredovati od Zaporožja preko Melitopolja do obale Crnog Mora, čime će front preseći na dva dela. Okretom ka zapadu mogli bi da opkole ruske jedinice između Melitopolja i Nove Kahovke. Osim toga, mogli bi da postave raketne sisteme Himar na obalu Crnog Mora i tako granatiraju vojna postrojenja na Krimu i prekinu rusku logistiku. To će biti trenutak kada ruski poraz postaje očigledan. To je moja prognoza. Zato sam rekao: Rusija će u oktobru vojno izgubiti rat. Vojna situacija biće uporediva sa 1944, kada je evropski rat bio izgubljen za sile Osovine.

NZZ: Vi se oslanjate pre svega na brojke: kažete da svakog dana gine do 600 ruskih vojnika. Svaki dan Rusi gube po pet tenkova i šest oklopnih transportera. Odakle Vam ovi brojevi?

Kojp: Izračunaću to i pred vama, koristeći tenkove kao primer. O tome postoje dobre procene. Jedna dolazi od švedske odbrambene agencije FOI. Druga je procena IISS-a iz Londona. Ovi instituti smatraju da Rusija ima samo oko 2.900 operativno sposobnih tenkova. Pa onda od te cifre morate da oduzmete vidljive gubitke. Za to koristim Oriks-Blog(Oryx-Blog). Koji javlja da je do današnjeg dana Rusija izgubila 1.845 tenkova: dakle oko pet tenkova po danu rata. Preostala rezerva od 1.055 komada dovoljna je za najviše 211 dana rata. I to čak i ne računajući tehnološki efekat – Rusija mobiliše svoje sve starije tenkove dok Ukrajina dobija sve modernije zapadne sisteme.

NZZ: Odakle potiču informacije koje ima Oriks?

Kojp: Oriks je kolektiv koji analizira ruske gubitke. To je najbolji postojeći izvor podataka o ruskim gubicima. Iza te organizacije su razni ljudi koji sede i broje: u Poljskoj i Turskoj. Ovaj izvor je pri tome još i veoma konzervativan u načinu rada jer računa samo ono što je jasno i bespogovorno geolocirano i dokazano na slici ili video snimku.

NZZ: A šta ćemo ako Rusija možda ipak ima veće rezerve?

Kojp: Šta može da je preostalo Rusima? Šire mit o navodnom čudu od oružja: borbenom tenku Armata T-14, koji do danas nismo videli na bojnom polju. U prolećnoj ofanzivi videćemo slike zapadnih tenkova Leopard 2 i Čelendžer 2, koji pucaju znatno dalje od ruskih tenkova i stoga ih mogu eliminisati iz daljine. Ako zbrojite tehnološko jačanje Ukrajinaca, stopu ruskih gubitaka i iscrpljivanje resursa, onda se zapravo ne može ništa drugo zaključiti osim ruskog poraza.

NZZ: Vi verujete da Rusija neće koristiti nuklearno oružje. Kako možete biti sigurni u to?

Kojp: Nuklearno oružje je psihološko oružje koje Putin ciljano iskorištava. Posebno delotvorno u Nemačkoj. I samo spominjanje atomskih bombi prouzrokuje onaj tipično nemački diskurs straha. Ne moram da vam objašnjavam da se nuklearni rat ne može dobiti. Upotreba i samo jedne nuklearne bombe odmah vodi ka eskalaciji, takođe sa konvencionalne tačke gledišta. Putin nema interesa da se tako što desi.

NZZ: Ipak, rat je obeležen mnogim skoro pa iracionalnostima: vremenskim prilikama, moralom vojnika, materijalnim sredstvima i na kraju, ali ne i najmanje važno, političkim odlukama. Budi li to u Vama crv sumnje, što se tiče Vaših teza?

Kojp: Ovo o čemu ja pričam su brojke koje su verificirane. Postoji velika Open-Sors-Intelidžens zajednica kojoj pripadam i ja i koja, na primer, dobija satelitske snimke ili komunicira sa nekim drugim osobama o onome što se vidi na licu mesta. Imamo fotografije i snimke od ljudi direktno na terenu i podatke eksperata o onome što se vidi. Ratna analitika se radikalno promenila. Do sada smo imali vojne stručnjake koji su nešto tvrdili. Ili smo imali formule ili teorijske modele pomoću kojih se nešto računalo. Danas možete videti šta se dešava na frontu u realnom vremenu. Ovaj rat je najbolje dokumentovani rat u čitavoj ljudskoj istoriji, zahvaljujući pre svega društvenim mrežama, tj. internetu.

NZZ: Koliko mogu biti transparentne brojke što se tiče ruskih rezervi?

Kojp: Po medijima se vrte sve moguće propagandne cifre, tipa Rusija poseduje još 12.000 do 15.000 operativnih tenkova. Izanalizirao sam to i dobio cifru od oko 3.000 operativnih tenkova pre početka invazije 2022. Više od 3.000 ne može biti ama nikako. Da ja vas pitam: zašto bi Rusi ponovo aktivirali svoje starudije i krš poput tenkova T-62 i T-55 ako navodno imaju kudikamo bolje tenkove u garaži? Dopustite mi: to nema ama nikakvog smisla.

NZZ: Da li bi Kina bila u stanju da kratkoročno naoruža Rusiju?

Kojp: A na koji način da to izvede? Ratni materijal bi se na front morao transportovati vozovima. Ruska frekvencija ispaljivanja od 50.000 artiljerijskih granata dnevno duž celog fronta – kao u leto 2022. – zahtevala bi teretni voz od 1.600 tona dnevno preko Transsibirske železnice. Ne samo da bi to bilo logistički veoma teško, već bi se ovi vozovi odmah videli na satelitskim fotografijama što bi izazvalo momentalno uvođenje najstrašnijih sekundarnih sankcija Kini.

NZZ: Pa ipak, uvek smo iznova iznenađeni, zatečeni, kao npr. samim početkom ruske invazije. Kada ste Vi uopšte poslednji put bili u Ukrajini i videli situaciju na terenu?

Kojp: Od 2012. godine bavim se Rusijom, ruskom vojskom, tamošnjom odbrambenom industrijom i posebno Severoistočnim Prolazom, o čemu sam objavio knjigu 2015. godine. Od tada sam se uzdržavao od putovanja u Rusiju, jer mi je od invazije na Donbas u leto 2014. bilo jasno da Putinov režim više ne vodi računa o zakonu.

NZZ: Da li govorite ruski?

Kojp: Jeste da govorim malo ruski, ali ne bih sebe nazvao ekspertom za Istočnu Evropu ili Rusiju. Postoje mnogi koji znaju puno više o tamošnjem civilnom društvu nego ja. Ja se prevashodno bavim vojno-ekonomskim analizama.

NZZ: Ako su Vaše prognoze tačne, onda bi i Rusi morali biti svesni predstojećeg poraza. Zašto onda pak još uvek ratuju? Vodi ih iracionalna vera u pobedu?

Keupp: Putin je razvio i oslobodio dinamiku koju sada više ne može da kontroliše. Za rusku kulturu ophođenja veoma je važno da se spoljnom svetu pokaže snaga. Ili ćete u suprotnom brzo biti predmet obrade. Ovo što Putin radi zapravo nema nikakve veze sa ratom, već sa pokušajem stabilizacije njegovog sopstvenog unutrašnjeg sistema vladavine.

NZZ: Kako možete isključiti da razne već postojeće privatne armije na tlu Rusije, koje finansiraju oligarsi, neće nastaviti svoje ratove sa ili bez Putina i destabilizuju region? Dakle, onda ne bi bilo kraja rata kako vi predviđate, a kamoli organizovanog povlačenja.

Kojp: Otkud vam uopšte ideja da to isključujem? Naprotiv. Ne postoji samo privatna armija “Vagner”. Postoje i “Slovenski Korpus” – iz kojeg je nastao “Vagner” – a i “Patriote” – Šojguova privatna vojska. Gasprom je takođe upravo osnovao svoju privatnu vojsku „Staf-Zentr“. Ima ih još četiri-pet. Nije slučajno što se sada u Moskvi svuda postavljaju PVO sistemi. To nije priprema za napad Zapada, nego za unutrašnja razračunavanja.

NZZ: O kojim to scenarijima sada Vi pričate?

Kojp: Ruski oligarsi ili generali bi mogli da dođu na ideju da sa nekoliko dobro usmerenih balističkih projektila uklone Putina i sami preuzmu vlast. Ali: ako Putin želi da to spreči, morao bi da povuče ruske trupe iz Ukrajine kako bi silom obezbedio unutrašnju stabilnost svog režima. I na taj način bi kraj rata mogao doći puno ranije nego što se očekuje. Dakle, to nije kontradikcija.

NZZ: Za rusku stranu se često kaže da je neuračunljiva. Da li to Rusima daje stratešku prednost?

Kojp: Na propagandnom frontu, ovo im daje ogromnu prednost. Falsifikuju statistiku, o sopstvenoj ekonomiji šire i pričaju bajke. Rusija to veoma uspešno radi već dvadeset godina. Neko poput mene, ko to trezveno analizira, danas se doživljava kao egzotik ili špekulant. Što jasno pokazuje koliko je duboko ruska propaganda prodrla u Evropu.

NZZ: Ako se navodno ruska propaganda tako dobro prima, zar ne bi moglo da se desi da zapadni političari izgube strpljenje pa zatraže momentalno primirje i na taj način osujete Vaš scenario ruskog vojnog poraza?

Kojp: Vojna situacija dokumentuje brutalnu, objektivnu stvarnost koja ne podleže političkom diskursu. Odnos snaga se definiše na bojnom polju. Rezultat se meri u uništenim sistemima i ubijenim ljudima. Zvuči okrutno, ali tako je kako je. I dopustite mi: ni to ne zavisi ni od Nemaca ni od Francuza, bar ne u političkom smislu. I Šolc i Makron politički i lično potiču iz duge, leve tradicije najbliskijih odnosa sa Moskvom, iako obe njihove države sada oružjem podržavaju Ukrajinu. Dopustite mi: niti me zanimaju politički diskursi, niti ih pratim. Interesuju me isključivo objektivne, vojne činjenice. Koje vidim u realnom dešavanju na bojnom polju. Apsolutno nema ne samo ni dokaza nego ni naznake da bi vojna podrška Zapada Ukrajini mogla biti smanjena, svejedno što je medijsko izveštavanje o putinističkim appeasmentovcima nesrazmerno snažno prisutno pa tako onda i recipirano.

NZZ: Vi u ovom razgovoru budite utisak da je Evropa veoma proruski orijentisana. A istina je posve drugačija: velika većina na Zapadu podržava Ukrajinu.

Kojp: Što se tiče Nemačke i Francuske, vi bulaznite a ne ja. Ali i tu mi dopustite: ne treba to precenjivati, jer Nemačka nije vojno odlučujuća sila. Naprotiv. Najbolje bi bilo da Nemačka sve svoje sisteme naoružanja preda Ukrajini. Bukvalno sve što poseduje. Rezultat bi bio duplo pozitivan: ruska agresija bila neutralisana a od trenutno posve raspalog nemačkog Bundesvera mogla bi da se formira vojska za 21. vek. Na sreću svih nas: bezbednost Evrope ne zavisi od Nemačke, inače bismo odavno svi bili deo Nove Ruske Imperije.

NZZ: Da li sebe vidite kao autsajdera u Nemačkoj?

Kojp: Srećom, veći deo svog odraslog života nisam proveo u Nemačkoj i samim tim sam imun na vrlo čudno emocionalnu kulturu tamošnjeg diskursa. Naizmenično me tamo nazivaju što hiperrealistom što NATO ratnim huškačem. Mogu da živim sa tim. Mislim da ćemo se za dvadeset godina sa užasom osvrtati na neke nemačke političare a posebno na berlinske vlade Šredera i Merkel. I uz radosni osmeh ali i potreseni reći: Bogu hvala dobro i to prođe, treći put zaredom.

NZZ: Kako to mislite?

Kojp: Pa zamislite vas dvojica i sami šta bi se samo dogodilo da je rat došao tek za deset godina: Evropa prepuna ruskog novca na svim nivoima, završen Severni tok 2, Nemačka dobija preko 70% energije iz Rusije. Da li bi Nemci tada i ovoliko malo podržali Ukrajinu koliko je sad podržavaju? Zvuči Vam cinično, ali na sreću svih nas: ovaj rat se desio sad.

NZZ: 24. februara počela je ruska invazija na Ukrajinu. Lični savetnik kancelarke Merkel, general Erih Vad koji je sa DDR-komunistima pre dan-dva u Berlinu demonstrirao protiv Ukrajine, rekao je više puta na televiziji da će Putin pobediti u ovom ratu i da će sve trajati „nekoliko dana i ne više“. Bivši američki general Ben Hodžis je prorekao da će se rat završiti u leto 2022. Šta ste pomislili kada ste to čuli?

Kojp: Pomislio sam ono što znam: da su neki pripadnici političkih i vojnih elita u Nemačkoj radili za ruske interese a neki i dalje lobiraju za Kremlj. Ovo će biti veoma, veoma interesantna tema za Haški Tribunal, jer je finansijska ili propagandna podrška ratnim zločinima takođe krivično delo. Kada nemački general ode u penziju, on više nema obavezu tzv. primernog ponašanja. On onda može da kritikuje vladu, može da kritikuje Bundesver, može da daje prognoze i vrednosne sudove. Ali zakletva koju je dao na vernost Saveznoj Republici Nemačkoj važi doživotno. Izdaja je izdaja.

NZZ: Nerviraju li Vas kolege jer narušavaju ugled vaše branše?

Kojp: Nervira me što šire Putinove narative – svesno ili iz naivnosti – i dopuštaju da se vode slikama emotivnog raspoloženja umesto da se vode istorijskim i vojnim činjenicama. Postoje sasvim razumni vojni eksperti, na primer Markus Rajzner ili Gustav Gresel u Austriji, koji gledaju na tok rata konzervativnije ili pesimističnije od mene. Mogu da živim sa tim. Istorija nam sudi. Videćemo u oktobru da li sam bio u pravu. Bitno mi je kako će se na mene gledati za deset godina, sa istorijske distance.

NZZ: Da li vas nervira pomisao da rat možda neće biti gotov na jesen? Tada bi vaša stručnost, vaš sistem proračuna propao.

Krojp: Ne, ali da vam još jednom ponovim: ja ne verujem u ruski propagandni narativ. Ja posmatram kako Rusija zaista izgleda. Ne idite u Moskvu, idite u Smolensk ili u Pskov. To će Vam mnogo objasniti o ruskoj stvarnosti. Kada jednom vidite ova mesta, zaboravićete veru u rusku moć.

NZZ: U Vašim mnogobrojnim intervjuima Vi servirate novinarima i javnosti upravo ono što oni žele da čuju: rat će se uskoro završiti, Ukrajinci su pobednici, Rusi se povlače. Ovaj scenario je zavodljiv jer odgovara našim željama. Kako se imunizirati protiv pustih želja?

Kojp: Kao prvo uopšte nisam baš siguran da li svi zaista žele ovaj rezultat rata. Kao drugo: svoju procenu sam stalno prilagođavao situaciji. I uvek se pitam isto: da li je ono što govorim i dalje odgovara realnosti? Kad je počeo rat, nisam bio optimista kao sada. Još u leto 2022. rekao sam: Ukrajina se uspešno brani od invazije, ali je prerano reći da bi mogla da pobedi. Morate biti kritični prema sebi. Trudim se da čitam i analiziram materijal po nekoliko sati svakog dana. Jer preti mi opasnost da izgubim reputaciju naučnika.

NZZ: Tačno tako. Vi ste vojni ekonomista na ciriškom ETH, Vi obrazujete švajcarske oficire. Zašto uopšte riskirate Vašu reputaciju ovakvim riskantnim prognozama?

Kojp: Vama dvojici izgleda uopšte nije jasno da se nalazimo u sred istorijskog dešavanja u kom ne možete ostati po strani i biti neutralni. Ili ste neprijatelj ovom režimu ili ste njegov saučesnik. Treće solucije nema. U februaru 2022. pitao sam se: hoćeš li sada nešto reći ili nećeš reći ništa? I tada sam odlučio: neću tolerisati da ova nova sovjetska imperija projektuje svoju moć na Zapad, Kavkaz, u Centralnu Aziju i da ta sila ponovo vlada van i iznad zakona. Koristiću svoje analitičke sposobnosti da pratim ovaj rat što je moguće objektivnije i zasnovano na činjenicama. A to znači, posebno, da tematizujem imperijalističku politiku Kremlja, čiji je finalni cilj uništenje Zapada. A to ne možete učiniti bez rizika.

NZZ: Kako to mislite?

Kojp: Ako mi se nešto desi, biće to krunisanje života jednog analitičara. Nemojte ni slučajno pomisliti da je Švajcarska sigurna zona. Ženeva je puna ruskih agenata, kao i Beč i Berlin. Zvanično, naravno, to su „kulturni atašei“. Kao i uvek. Ne mogu dovoljno često da naglasim: jedino što Rusi poštuju je sila. Dakle, možete ili da sarađujete – u to se smatra i svesno ćutanje – ili da se oduprete.

NZZ: To znači da postoji i emocionalna komponenta vaše posvećenosti.

Kojp: Što se mene tiče, možda će mi se istoričari smejati za deset godina. Možda će se rat završiti do avgusta. Onda će trolovi na internetu reći: bio je previše konzervativan. Ali, dopustite mi i to: ja ne mogu da ćutim u ovom istorijskom momentu.

Prevod: Mirko Vuletić

(Danas)

Videti još: Danas: „Izvinjenje čitaocima - očito smo naseli i objavili intervju sa osobom koja se lažno predstavlja kao britanski stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost Daniel Smit“