Danas: Sredstva za NVO dele se i nezakonito

Beograd - Medijska prašina koja je podignuta u vezi sa navodnim malverzacijama u okviru finansiranja koalicije za REKOM, kao i autorski tekst objavljen u našem listu - „Filozofija NVO palanke“ Dragana Popovića, direktora Centra za praktičnu politiku i aktiviste za ljudska prava, otvorili su niz pitanja o kojima se malo u javnosti raspravljalo, pre svega - ko finansira nevladine organizacije u Srbiji i da li se, i na koji način, kontrolišu tokovi novca u njihovom radu. 

Sagovornici Danasa navode da se NVO finansiraju iz dotacija, sredstvima EU, kao i iz republičkog i lokalnih budžeta, ali prilično netransparentno i ponekad nezakonito.

Direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora Jasna Filipović kaže za Danas da se nevladine organizacije u Srbiji, ne računajući sportska udruženja i verske zajednice, finansiraju iz privatnih izvora, sredstvima Evropske unije, kao i putem donacija. Prema njenim rečima, finansiranje NVO je konkurentno, jer mnoge organizacije novčana sredstva potražuju putem javnih konkursa. Kako dodaje, ne postoje stabilni izvori prihoda neprofitnih organizacija u Srbiji.

- Predstavnici NVO polovinu vremena svog delovanja posvećuju upravo pronalascima donatora. Prilikom konkurisanja za projekte organizacije obavljaju veliki posao. Sem nacrta projekta za čija sredstva konkurišu, one moraju da dostavljaju i svoje finansijske i programske izveštaje - naglašava Filipovićeva.

Ona podseća da su zakonom predviđene i dotacije za nevladine organizacije iz republičkog budžeta, odnosno linija 481, ali da su dosad ta sredstva netransparentno i neadekvatno raspodeljivana. Filipovićeva ističe da je većina novca putem linije 481 dodeljivana političkim partijama, sportskim udruženjima i verskim zajednicama, koje ne smatra neprofitnim organizacijama.

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić dodaje da se državna sredstva namenjena NVO ponekad dodeljuju i nezakonito - privrednim društvima ili pojedincima. Ona bi, prema njegovim rečima, trebalo da budu predmet javne nabavke, a ne dotacije.

- Većina nevladinih organizacija iz Srbije i regiona finansira se dotacijama iz inostranstva. Ona koja dobijaju sredstva iz republičkog ili lokalnih budžeta uglavnom dobijaju po tradiciji. To su Crveni krst, kulturno-umetnička društva, invalidska udruženja, rezervne vojne starešine... Kada je reč o kontroli trošenja sredstava, donatorska kontrolišu sami donatori, dok je kod državnih institucija situacija šarolika. Neka ministarstva traže finansijske izveštaje, neka ne - navodi Nenadić. On ističe da je nedostatak jedinstvene prakse u kontroli najveći problem prilikom praćenja toka novca i napominje da su sva udruženja, po Zakonu o udruženjima, dužna da podnesu godišnji izveštaj o utrošku novca, ali da podzakonska akta u vezi sa pomenutim zakonom još nisu donesena.

U Zakonu o udruženjima građana navodi se da „sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije“. Prema zakonu, vlada, odnosno ministarstvo nadležno za oblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruženja dodeljuje sredstva na osnovu sprovedenog javnog konkursa i zaključuje ugovore o realizovanju odobrenih programa. „Pod programom od javnog interesa naročito se smatraju programi u oblasti: socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, društvene brige o deci, zaštite interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoći starima, zdravstvene zaštite, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, zaštite životne sredine, održivog razvoja, zaštite životinja, zaštite potrošača, borbe protiv korupcije, kao i humanitarni programi i drugi programi u kojima udruženje isključivo i neposredno sledi javne potrebe“, navodi se u zakonu.

K. Živanović, B. Cvejić

(Danas)