Danas se obeležava 1. maj - Međunarodni praznik rada

Međunarodni praznik rada, simbol internacionalne radničke i sindikalne solidarnosti, obeležava se danas širom sveta raznim sindikalnim, protestnim i drugim radničkim manifestacijama

Međunarodni praznik rada - 1. maj pojedini granski sindikati će obeležiti protestima u Beogradu i Kruševcu da bi izrazili nezadovoljstvo i skrenuli pažnju na sve teži položaj radnika u Srbiji, a mnogi građani će, kao i obično, praznične dane iskoristiti za odmor u nekom od gradskih izletišta.

Sindikati - organizatori Prvomajskog protesta žele, prema rečima njihovih čelnika, da na i taj način pošalju snažnu poruku da je Međunarodni praznik rada dan za borbu za prava zaposlenih i jačanje solidarnosti radnih ljudi, a ne "dan za roštilj i dim od pečenja".

Istorija praznika počinje 1886. godine kada je 40.000 radnika Čikaga stupilo u štrajk, tražeći bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena.

Čikaška policija je tu obustavu brutalno okončala, a pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, pa se 1. maj obeležava svake godine u znak sećanja na prve žrtve borbe za ostvarenje radničkih prava.

Tog dana širom SAD održano je oko 5.000 štrajkova nezadovoljnih radnika sa sloganom - tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.

Proslava praznika ustanovljena je tri godine kasnije, a odluku su doneli predstavnici radnika iz celog sveta na Prvom kongresu Druge internacionale u Parizu, proglasivši 1. maj za Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti.

Simbol njihovog protesta bile su crvene zastave s natpisom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se".

Godine 1893. održana je prva prvomajska proslava u Srbiji u "Radničkoj kasini" u Makedonskoj ulici u Beogradu, odakle je 17 zanatlija krenulo u Topčider gde je pročitan pozdrav socijaliste Vase Pelagića "mladom srpskom proletarijatu". Odmah zatim je zbor bio rasteran.

Prva proslava međunarodnog praznika rada na selu održana je 1895. u šumadijskom selu Dubona kod Mladenovca.

Masovna proslava Prvog maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, kada je ulicama Beograda u prvomajskoj povorci prošlo 6.000 učesnika a na zboru u Topčideru bilo ih je oko 10.000.

U Kragujevcu je bilo 8.000, u Nišu 2.000, u Pirotu i Šapcu, na proslavi 1.500... Srpski radnici su posle Prvog svetskog rata proslavljali Prvi maj u znaku solidarnosti sa ruskim, koji su se tada borili protiv carizma. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji, od 1919. godine pa nadalje tadašnja vlast u Kraljevini SHS uglavnom je zabranjivala proslave Prvog maja, ali su one održavane.

Na kraju Drugog svetskog rata, Beogradom je, Prvog maja 1945. godine prošla povorka od 250.000 ljudi i demonstrirala solidarnost sa završnim borbama protiv fašizma i spremnost radnika da svoj rad ulože u obnovu i izgradnju ratom razorene zemlje.

Takve parade su bile tradicija desetinama godina kasnije. Masovni su bili i prvomajski uranci, čija tradicija se vraća poslednjih godine, a održavaju se u izletištima širom Srbije, često i uz prigodan program u organizaciji lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, za Praznik rada, koji je državni praznik, neradni dani su 1. i 2. maj, a s obzirom na to da ove godine prvi dan prvomajskih praznika pada u nedelju, ne radi se ni u utorak, 3. maja.

Tokom prazničnih dana ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.

(Tanjug)