Danas: Privatizacija PKB pogrešan potez

 Beograd - - Sudbina Poljoprivredne korporacije Beograd, kao i svih drugih preduzeća u restrukturiranju, biće poznata u drugoj polovini ove godine. Naime, do 31. maja će biti izvesno da li će PKB biti privatizovan ili će završiti u stečaju.

Analitičar Milan Prostran kaže za Danas da je apsolutno protiv ideje da se PKB proda bilo domaćem bilo stranom kapitalu.

- Ne treba žuriti sa prodajom PKB-a i ovaj trenutak nikako nije dobar za takav čin. Protiv sam privatizacije tog preduzeća, odnosno smatram da ono treba da ostane u vlasništvu države. Ako Gradu Beogradu nije održivo da i dalje bude vlasnik PKB-a, trebalo bi da ga vrati državi Srbiji. Prodaja bi bila loša po interese države i građana i zato se bar u ovom trenutku ne treba odlučiti za tako nešto. PKB je preduzeće koje može da posluje sasvim profitabilno. Druga je stvar što nadležni od PKB-a zahtevaju nižu cenu proizvoda kako bi građani Beograda mogli da se snabdevaju jeftinijom hranom. Zbog toga je PKB pretrpeo poslovne neuspehe. Međutim, odgovornim i profesionalnim upravljanjem to preduzeće svakako može da zarađuje - kategoričan je Prostran.

On dodaje da umesto prodaje, zemljište PKB-a treba dati u zakup.

- Država bi privatnicima trebalo da omogući upravljanje PKB-om, ali ne i da postanu njegovi vlasnici. Takav model nije nepoznat, primera radi veoma se uspešno primenjuje u Hrvatskoj i ne postoji nijedan razlog da se isti princip ne primeni i u Srbiji. Takođe, jedan deo preduzeća bi trebalo odvojiti i od njega napraviti centar za edukaciju studenata i srednjoškolaca. Jednostavno, mi mladima koji studiraju poljoprivredu ili završavaju poljoprivredne škole treba da obezbedimo praksu koja je bitna za njihovo školovanje i stručno usavršavanje. Toga sada nema, a moglo bi biti kada bi se deo preduzeća PKB-a izdvojio za te potrebe. Takvi centri za edukaciju postoje u mnogim razvijenim državama sveta, među njima u Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskoj. Stoga bi taj uspešan model trebalo primeniti i kod nas - kaže Prostran. Prema njegovom mišljenju cilj Kostića i Matijevića je da PKB kupe po nižoj ceni koja će biti ponuđena na novom tenderu.

- Ta cena je niska i nerealna i prelaskom PKB-a u privatne ruke država bi izgubila preduzeće koje može da radi profitabilno a od velikog je značaja. Takođe, ne treba zaboraviti i činjenicu da zemljište koje poseduje PKB jednog dana može da postane građevinsko i da će tada vredeti mnogo više nego sada – zaključuje Prostran.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je zemljište osnovni razlog zbog koga srpski biznismeni žele da se domognu PKB-a.

- To, naravno, ne znači da se do trenutka kada bi hipotetički zemljište kojim raspolaže PKB dobilo status građevinskog, Kostić i Matijević u slučaju da kupe to preduzeće, ne bi bavili poljoprivredom. Bavili bi se sasvim sigurno, ali smatram da je zemljište osnovni razlog interesovanja svih onih koji žele da kupe PKB. I svi žele da ga kupe po što nižoj ceni. Smatram da država ne samo da ne treba da prodaje PKB po tako niskoj ceni koja je sada u opticaju, već da uopšte ne treba da prodaje tu korporaciju. Reč je o preduzeću koje može dobro da radi uz obnavljanje prerađivačkih kapaciteta koji su ranije bezrazložno prodati - ističe Savić.

On dodaje da je razgradnja PKB-a počela onog trenutka kada su prodati njegovi najvredniji delovi.

- Prvu štetu PKB je pretrpeo 90-ih za vreme sankcija i odgovornost za to je na tadašnjoj vlasti. Nakon toga, nova šteta je načinjena kada su prodati vredni prerađivački kapaciteti. Zato mi je sada besmisleno zalaganje Demokratske stranke da se PKB ne proda. Oni to rade iz političkih razloga a upravo je DS ta koja je odgovorna za prodaju prerađivačkih kapaciteta PKB-a, a danas se zalaže protiv onoga što je i sama radila. Stoga je zaključak da PKB nikako ne treba prodavati. Privatni vlasnik bi prvenstveno smanjio stočni fond s kojim preduzeće u ovom trenutku raspolaže a bio bi otpušten i veliki broj zaposlenih u PKB. Takođe, postoje jasne indicije da je osnovni cilj kupovine PKB želja da se dođe do vrednog zemljišta a ne ulaganje u proizvodnju. Prema tome, tako nešto nije rešenje već PKB treba sačuvati u državnom vlasništvu. Naravno, potrebno je i obnoviti prerađivačke kapacitete jer PKB ne može da posluje profitabilno samo ako se bavi primarnom delatnošću - naglašava Savić.

Šta je u ponudi

U novom krugu privatizacije cena PKB bi trebalo da bude umanjena sa 51 na 30 odsto procenjene vrednosti stalne imovine. Prodaje se 17.677 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, udeli PKB-a u preduzećima EKO-LAB, PKB Agroekonomik, Institut za naučno istraživački rad i transfer tehnologije u poljoprivredi, Poljoprivredna avijacija PKB, Veterinarska stanica PKB. Procenjena vrednost promenljive imovine PKB-a na kraju 2014. godine iznosila je 39,6 miliona evra, a stalne imovine 303,9 miliona evra. Promenljiva imovina obuhvata stado, zalihe, zasađene useve i njena tržišna vrednost biće utvrđena u roku od 30 dana od proglašenja kupca. PKB obrađuje oko 21.000 hektara zemlje i polovina tih površina uglavnom služi za proizvodnju stočne hrane. PKB ima više od 30.000 grla stoke, od čega 22.000 goveda i 9.000 muznih krava. Godišnja projektovana proizvodnja iznosi 65 miliona litara sirovog mleka, što čini između 10 i 12 odsto ukupne proizvodnje mleka u Srbiji. 

(Danas)