Haški Tribunal oslobodio Šešelja po svim tačkama optužnice: Nije kriv za zločine protiv čovečnosti, niti za "udruženi zločinački poduhvat", ideja "Velike Srbije" je politička, a ne kriminalna

Četiri godine od završetka suđenja, Haški tribunal izriče prvostepenu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju povodom optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba. Prenos izricanja presude iz Haga od 10 časova na Drugom programu RTS-a.

11.21 - Vojislav Šešelj oslobođen po svim tačkama optužnice

Veće je saopštilo da Šešelj nije kriv za progon, ubistvo, mučenje, deportaciju, pustošenje i razaranje gradova, razaranje religioznih objekata, pljačku javne i privatne imovine .

"Vojislav Šešelj nije kriv", saopštilo je Veće.

11.20 - Nema veze između govora i zločina

"Nema veze između govora i zločina počinjenih 1992. u Mostaru, Zvorniku i Sarajevu", saopštilo je Veće.

11.15 -Veće: Šešelj nije kriv za ratne hušačke govore

Veće je prihvatilo da širenje ideologije nije zločinačko, ali da treba analizirati uticaj Šešeljevih govora na ljude. Govor održan na putu za Vukovar 1991. godine, kada je rekao: "Čitav taj prostor će uskoro biti očišćen od ustaša“ i da "Nijedan ustaša ne sme živ izaći iz Vukovara; ustaše predajte se, nema više potrebe da ginete".

Veće pominje i govor u kom je Šešelj pozvao četnike da se osvete Balijama 1992. godine u Malom Zvorniku, kao i govor održan u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine da "Hrvatima nema mesta u Hrtkovcima".

On zaista jeste održao govor u Vukovaru i na putu za Vukovar, ali je moguće da su ti govori bili upućeni dizanju morala kod njegovih partijsih drugova, saopštilo je veće.

11.10 - Veće: Nije bilo udruženog zločinačkog poduhvata

Tužilaštvo nije dokazao postojanje udruženog zločinačkog poduhvata.

"Nije odgovoran za fizičko počinjavanje progona. Veće jednoglasno odbacuje odgovornost za deportaciju, premeštanje, zločina protiv čovečnosti navedenih u optužnici", saopštilo je Veće.

11.06 - Veće o "velikoj Srbiji"

Veće kaže da nije rasvetljen širi kontekst "velike Srbije", jer tumačenje tužitelja zamagljuje hronologiju događaja ili ih iskrivljuje.

"Projekt velike Srbije je apriori politički, a ne kriminalni cilj. Samo SRS je imao za cilj stvaranje velike Srbije, koja je trebalo da obuhvati sve Srbe", reklo je Veće i dodalo da nema zaključka da je proglašenje automonomije srpskog naroda u Hrvatskoj i BiH bilo kriminalno.

10.55 - Veće: Nije kriv za ubistva, orkutna postupanja, mučenja, pljačke...

Veće ocenjuje da tužilac nije predočio dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da je Šešelj kriv za ubistvo u Crnoj Reki, okrutno postupanje na Ovčari, okrutno postupanje u skladištu Velepromet, mučenje u kasarni i Vugošću, u opštini Nevesinje, ubistvo civila oko Sarajeva, pljačke imanja kod Vukovara.

"Nije kriv za pustošenje sela i gradova", saopštilo je Veće.

Sudija Latanci konstantno izdvaja svoje mišljenje i smatra da je Šešelj kriv.

10.51 - Šešelj oslobođen za zločine protiv čovečnosti

Veće je saopštilo da Šešelj nije kriv za zločine protiv čovečnosti.

"Ne postoje bitni pravni elementi za krivičnu odgovornost za zločine protiv čovečnosti", saopštilo je Veće.

10.50 - Nije dokazano proterivanje civila iz Hrtkovaca

Veće je saopštilo da se "zlostavljanje civila u Hrtkovcima ne može smatrati raspostranjenim i sistematskim napadom na civilno stanovništvo.

"To nije dokazano ni izdaleka", saopštilo je Veće.

10.45 - Veće: Šešelj se distancirao od Žutih osa nakon ubistava u Zvorniku

"Što se tiče Crvenih beretki, neki iz SRS su se učlanili u njih i bili komandanti. Što se tiče Vasketove jedinice, on je bio osnivač SRS", saopštilo je Veće. Jedinice Brneta i Slavka Aleksića formirali su dobrovoljci SRS, ali ih SRS tamo nije poslao", zaključilo je Veće.

10.40 - Nema dokaza da je Šešelj imao veze sa paravojnim snagama

Što se tiče optužbi o učestvovanju paravojnih snaga u zločinima, Veće kaže da su mu predočeni dokazi u kojima se kaže da su bili prisutni Arkanovi tigrovi, Beli orlovi, odred Dušan Silni, Crvene beretke, Jedinica za specijalne operacije, Žute ose, Jedinica Vasilija Vidovića, Gogićeva jedinica, koja je takođe poznata pod imenom Grupa iz Loznice, jedinica Karađorđe, Srpska garda SPO, jedinice Bratislava Gavrilovića i jedinice Slavka Aleksića.

"Nema dovoljno dokaza da se zaključi da je Šešelj bio povezan da Arkanom, jedinicom Karađorđe. Nema dokaza o vezi Šešelja i grupe iz Loznice i jedinice Srpske garde."

10.35 - Hag: "Šešeljevci" su se mogli prepoznati po fizičkom izgledu i odeći

Veće je saopštilo da je detaljno istraživalo ko su bili "Šešeljevci" kako ih ne bi brkali sa "četnicima".

"Analiza dokaza pokazala je da su se "Šešeljevci" mogli identifikovati po fizičkom izgledu i odeći, ali da to nije bilo odlučujuće. Veće je pažljivo identifikovalo pojedince povezane sa SRS, umesto da sve "četnike" poveže sa Šešeljem", saopštilo je Veće.

10.25 - Veće prigovara radu tužilaštva

Tužilac na početku izricanja presude nudi jasno objašnjenje optužnice, međutim ubrzo od toga odstupa.

"Stiče se utisak da navodni zločinački cilj varira po potrebi optužnice. Tužilac nedosledno koristi reči nasilje i zločin; neke formulacije ostavljaju utisak da je sama ideja "velike Srbije" kriminogena, a u drugim delima se napadaju sredstva kojima se želela ostvariti", kaže Veće i izražava žaljenje zbog takvog rada tužilaštva.

"Iste činjenice koje se kvalifikuju kao ubistvo, mučenje, deportacije, razaranje i pljačke isto se podvode i pod dela progona. Tužilac je imao cirkularni pristup u kome je svako krivično delo dobilo više kvalifikacija", saopštilo je Veće.

10.23 - Šešeljeva odbrana

Šešelj je tokom svoje odbrane tvrdio da je postojalo više grupa dobrovoljaca, od kojih su neke bile kriminalne i nisu imale veze s njim.

Šešelj je sebe i Srbe prikazao kao žrtve agresije Hrvata i Muslimana, a tvrdi i da su i jedni drugi pokrenuli proitiv ustavno otcepljenje iz SFRJ.

"Organizovanje dobrovoljaca bilo je legitimna odbrana Srba, koji su bili ozbilno ugroženi", kaže Veće.

Veće je saopštilo da se Šešelj pozvao na presude Mrkšiću i Karadžiću i da se oslobađajuće presude u tim slučajevima mogu primeniti i na njega.

10.20 - Šešelj je tvrdio da dobrovoljci nisu pod njegovom kontrolom

Veće je saopštilo da je Šešelj tvrdio da njegovi dobrovoljci nisu bili pod njegovom kontrolom, već pod kontrolom JNA i VRS, koji su imali svoju komandu. Šešelj je tokom suđenja tvrdio da ratni štab nije imao vojnu strukturu, bez obzira na prizvuk, kao i da tituala vojvode nije vojna titula.

"Neki od dobrovoljaca bili su meštani, i već su bili u zoni sukoba, nije ih on tamo slao", saopštlo je Veće.

10.15 - Veće tribunala: Optužnica sadrži devet tačaka, od toga su tri zločini protiv čovečnosti, progon, deportacija i nehumana dela

Veće je saopštilo da se 6. tačka optužnice odnosi na ratne zločine, tačka 4. na ubistvo, tačka 8. je mučenje, tačka 9. okrutno postupanje, tačka 12. brezobrzirno razaranje, 13. uništavanje objekata i 14. pljačka.

Tužilaštvo je u svojoj završnoj reči ranije predložilo sudu da Vojislava Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.

Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno otišao u Hag, do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.

U međuvremenu, Haški tribunal je od Srbije zatražio da uhapsi i izruči Šešelja, ali po tom zahtevu nije postupljeno, pa Šešelj neće prisustvovati izricanju presude.

Ta presuda je prvostepena i na nju će i lider radikala i Haško tužilaštvo imati pravo da ulože žalbu.

Tužilaštvo Haškog tribunala tvrdi da je Šešelj govorom i propagandom mržnje 1991–1992. počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvođanskog sela Hrtkovci.

Kada su u pitanju zločini u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva, prema stavu Tužilaštva, Šešelj ih je "podstakao, pomogao i podržao" time što je dobrovoljce SRS-a, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.

Prema optužnici, Šešeljeve reči i dela podstakli su progon desetina hiljada nesrba i ubistvo 905 osoba, a među žrtvama je bilo i jedno novorođenče.

U tri tačke, optužnica Šešelja tereti za zločine protiv čovečnosti – progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.

U šest tačaka, lider radikala je optužen za kršenje zakona i običaja rata – ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Tužilaštvo smatra da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili izvršeni u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno "velike Srbije".

U zločinački poduhvat bili su, prema optužnici, uključeni i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, generali JNA Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, pripadnici Državne bezbednosti u Srbiji Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki.

U njemu su, prema optužnici, učestvovali i lideri Srba u Hrvatskoj i BiH Milan Babić, Milan Martić i Radovan Karadžić, zatim vođa paravojnih jedinica Željko Ražnatović Arkan i drugi.

Tužilaštvo, naime, smatra da je Šešelj uticao na sve aspekte delovanja dobrovoljaca, čak i ako nije imao operativnu komandu. Kako tvrde, Šešelj je te jedinice raspoređivao, odlučivao kada će i kuda ići i imenovao njihove zapovednike, koji su mu podnosili izveštaje o svom delovanju.

Suđenje Šešelju, tačnije televizijski prenosi tih suđenja, u početku su izazivali primetnu pažnju ovdašnje javnosti, koja je vremenom jenjavala. Svakako neuobičajeno bilo je kako je Šešelj uopšte uspeo da ubedi Tribunal da se od najtežih optužbi brani sam.

Njegov slučaj je neuobičajen i s obzirom na vreme koje je proveo u pritvoru – jer mu ni nakon 13 godina suđenja, i zatim puštanja na privremenu slobodu, nije bila doneta ni prvostepena presuda, a koja će biti izrečena ovog 31. marta.

(RTS-Blic)

Videti još:

- Šešelj: Našlo se dvoje časnih sudija, koji su pokazali obraz i profesionalizam

- Nikolić: Mera za svakog Srbiona je da li ga je Hag osudio ili oslobodio

- DSS i Dveri: Pozdravljamo oslobađanje, ali to ne menja činjenicu da Hag ostaje antisrpski sud