Čedomir Antić: Referendum i njegovi protivnici

U Srbiji smo svedoci kampanje koju izvesne nevladine organizacije, male ali vrlo uticajne stranke i neki mediji, sprovode protiv legitimnih prava Republike Srpske

Republika Srpska je u opasnosti. Isti oni u Bosni, regionu, EU i SAD, koji su 1992. prekršili ustav SR Bosne i Hercegovine i ukinuli konstitutivnost srpskog naroda u ovoj višenacionalnoj republici, danas, posle skoro dve decenije, pokušavaju da ponište prava srpskog naroda. Reč je o planskim i dugoročnim nastojanjima čiji je cilj stvaranje unitarne Bosne.

Jedinstveni stav velike većine građana Republike Srpske protivi se reviziji Dejtonskog sporazuma i daljem nametanju nefunkcionalnih i nepravednih zajedničkih ustanova pravosuđa BiH. Pošto se međunarodni predstavnik za BiH pokazao kao krajnje politički pristrasan, vlada i veći deo opozicije u Republici Srpskoj saglasili su se da o ovom važnom pitanju konsultuju narod. Kada je usvojena odluka o sprovođenju referenduma, nametnuto Veće naroda u Narodnoj skupštini Republike Srpske propustilo je da voljom muslimanskih ili hrvatskih delegata spreči referendum. Dakle, ili su sva tri naroda BiH prihvatila referendum ili postoji skrivena želja da sukob Republike Srpske, međunarodnih guvernera BiH i njihovih moćnih zaštitnika bude radikalizovan.

Sve se to odvija u uslovima velike političke krize. Hrvatskom narodu u Bosni i Hercegovini muslimanski birači nametnuli su na izborima člana predsedništva države. Nedavno je na krajnje sumnjiv način formirana vlada Federacije BiH (drugog entiteta BiH) čime je velika većina hrvatskog naroda prešla u opoziciju. Pojedini muslimanski političari i njihovi saveznici u Beogradu već predstavljaju da je formiranje vlade u BiH „demokratsko” pitanje, pošto su takozvani socijaldemokrati Zlatka Lagumdžije, inače nesumnjivo izabranici glasača Muslimana, „pobedili” na izborima. A Lagumdžijina stranka je dobila oko 17 odsto glasova izašlih birača. Danas Lagumdžija brani Purdu, Ganića i Divjaka, slavi hrvatskog generala sa kojim je u koaliciji, a za narode BiH tvrdi da su „plemena”.

U Srbiji smo svedoci kampanje koju izvesne nevladine organizacije, male ali vrlo uticajne stranke i neki mediji, sprovode protiv legitimnih prava Republike Srpske. Čujemo, preko nacionalne frekvencije, da je referendum „već poražen”, zahvaljujući neutemeljenim optužbama koje je međunarodni predstavnik izneo pred Savetom bezbednosti UN.

Naš problem danas nije pitanje prava srpskog naroda. Nisu Srbi ni prvi ni poslednji narod koji je silom pokoren i lišen ravnopravnosti. Danas govorimo o razumu. Isti oni koji tvrde da su MUP Republike Srpske i Dejtonski sporazum prepreka na putu ka Evropskoj uniji, traže da se AP Vojvodina vrati na temelje Brozovog ustava i, bez bilo kakvog demokratskog konsultovanja građana severne Srbije, dobije svoju policiju. Ovdašnji zagovornici „građanske države” u BiH, podržali su albansko Kosovo. Oni koji veruju da je budućnost Srbije u grupi državolikih regiona – kakav je „Sandžak” protivan volji polovine stanovništva tamošnjih opština – tvrde da samo unitarna Bosna i Hercegovina može svojim građanima da obezbedi pravednu i naprednu budućnost. Mnogi kojima su mila posebna prava nacionalnih manjina u Srbiji, izgaraju na odbrani principa „građanske države” samo kad je reč o nacionalnoj većini naše zemlje.

Sve navedeno ne bi bilo moguće da su naše vlasti tokom proteklih dvadeset godina imale modernu nacionalnu politiku izgrađenu po uzoru na naše susede i članice EU.

Tvrdnje o tome da Srbija nikada neće prihvatiti hipotetičku odluku nekog budućeg referenduma Republike Srpske o osamostaljenju; o očuvanju suvereniteta Srbije nad Kosovom, uz istovremeno praktično priznanje samostalnosti pokrajine delegiranjem činovnika Ministarstva spoljnih poslova radi tehničkih pregovora sa albanskom vladom Kosova; odustajanje Vlade Srbije od strategije prema srpskom narodu u regionu… Sve to pokazuje da Srbija, sa vladama kakve je imala u vreme Miloševića, ali i danas, ne nastupa kao zemlja kojoj je iznad svega stalo do toga da srpski narod ne bude ugrožen, ma gde da živi.

Napredni klub

(Politika)