Boško Mijatović: Kakvi su rezultati rada srpskih vlasti

Merenje vlade

Po raširenom mišljenju, kreditni rejting zemlje je najbolja mera uspeha ili neuspeha jedne vlasti, odnosno stanja ekonomije jedne zemlje

O pitanju „kakva je vlast u Srbiji?”, preciznije „kakvi su rezultati rada vlasti?” svakako su mišljenja duboko podeljena. Pripadnici vladajuće koalicije zadovoljni su sami sobom i tvrde preko naklonjenih medija (a to je velika većina) da živimo u najboljem od svih svetova. Ima, doduše, problema, ali su oni posledica svetske krize, a nikako domaćih uzroka ili, ne daj bože, lošeg rada vlasti.

Opozicija, kako i dolikuje, tvrdi potpuno suprotno: da je vlast nesposobna i da uništava narod, a sve u ličnom interesu. Analitičari, bar oni ekonomski, po svojim pogledima su negde između, tj. bliži opoziciji ako se zanemare njena retorička preterivanja.

Ovo su ipak sve mišljenja pojedinaca, koji mogu biti pristrastni u ocenama ili koji mogu nenamerno pogrešiti. Pitanje je postoji li neki metod merenja kvaliteta vladinog upravljanja koji bi nam dao objektivne ili što objektivnije rezultate, makar u ekonomskoj oblasti.

Savršeni metod svakako ne postoji, ali mogu se naći bolje ili lošije aproksimacije. Pomenuo bih dve grupe: prvo su ekspertske i slične procene, a drugo tržišne ocene. Ekspertske ocene daju MMF, Svetska banka, EBRD i slične institucije u svojim analizama, ali je njihova mana, bar za naše potrebe, što nisu izražene jasnim brojkama već okolo pa na ćoše, pa se i mogu tumačiti na razne načine.

Znatno pogodnije su ocene raznih institucija o rangiranju zemalja po pojedinim pitanjima. Tu makar vidimo kako Srbija stoji u poređenju sa drugima. Obično loše. Pogledajmo. Po Globalnom indeksu konkurentnosti Srbija je rangirana kao 96. od 139 država, što se može oceniti kao veoma loše. Neposredno ispred Srbije se nalaze Jamajka i Moldavija, a neposredno iza su Sirija i Jermenija. Kod Indeksa ekonomskih sloboda Srbija je rangirana kao 101. zemlja od ukupno 179 rangiranih. Među zemljama istočne i jugoistočne Evrope Srbija je pretposlednja, ispred BiH.

Prema izveštaju Svetske banke Lakoća poslovanja Srbija zauzima 89. mesto od 183 ocenjene zemlje, ili opet pretposlednje u ovom delu Evrope. Izveštaj o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj nam takođe dodeljuje pretposlednje mesto, sa Crnom Gorom, dok je BiH i ovde poslednja.

Po Indikatorima upravljanja Svetske banke (meri slobodu izražavanja i odgovornost, političku stabilnost, efektivnost vlasti, kvalitet regulacije, vladavinu prava i kontrolu korupcije) Srbija je ponovo pri kraju liste u regionu, ispred Albanije i BiH.

Da ne idemo dalje, dovoljno je i ovo: Srbija u svetskim merilima zauzima nepovoljnu sredinu liste, zajedno sa zaostalim zemljama Azije, dok je u Evropi na samom začelju, sa bratskom BiH i manje bratskom Albanijom. Nepovoljno je i to što nema praktično nikakvih vidljivih pomaka u proteklih nekoliko godina.

Za ekonomiste, a posebno one iz finansijske struke, daleko važniji pokazatelj je kreditni rejting zemlje. Rejting Srbije je veoma nizak – „BB-”, koji se definiše na sledeći način: „manja ranjivost u kratkom roku, ali visoka neizvesnost u slučaju nepovoljnih poslovnih, finansijskih i ekonomskih uslova”. To je sedmi nivo rizika, počevši od najsigurnijeg. Još nepovoljnije, „BB-” se ne smatra investicionim, već špekulativnim nivoom rejtinga. Zbog previsokog rizika ozbiljni investitori ne kupuju postojeće obveznice Srbije, već eventualno samo špekulanti koji su spremni da prihvate visok rizik ukoliko je cena obveznice niska.

Šta to praktično znači pokazuje ishod emisije obveznica Srbije od 14. februara: prodato je manje od jedne polovine ponuđene količine. Pokazalo se da nema zainteresovanih za dugoročne obveznice čak i onda kada je kamatna stopa četiri odsto iznad Libora. Razlog: previsok rizik. To je bio veliki neuspeh, jer ne prodati sve ponuđene obveznice predstavlja novi znak nepoverenja u Srbiju i udarac njenom kreditnom ugledu.

Po raširenom mišljenju, kreditni rejting zemlje je najbolja mera uspeha ili neuspeha jedne vlasti, odnosno stanja ekonomije jedne zemlje. Tu svetska finansijska javnost u svom interesu pokušava da na najbolji način proceni vrednost jedne obveznice ili zajma, a na osnovu rizika kojeg oni nose. Srbija ovde stoji loše, što je siguran znak da je njena vlast loše radila poslednjih godina. A pominjanje svetske krize ili Miloševićevog režima samo su loši izgovori.

Autor je direktor ekonomskih studija CLDS-a

(Politika)