Boris Tadić: Inovativnost u vođenju pregovora o budućem statusu Kosova

BEOGRAD – Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) danas je obeležila Dan Akademije uz podsećanje njenog predsednika, akademika Nikole Hajdina na najznačajnije rezultate u godini na izmaku i ukazivanje predsednika Srbije Borisa Tadića da ulaganje u nauku predstavlja investiciju u budućnost zemlje i društva.

Obraćajući se članovima SANU i njenim gostima, Tadić je podsetio na teške izazove sa kojima se zemlja suočava i na kompleksna pitanja koja traže odgovor i zatražio podršku SANU u pronalaženju odgovora na izazove vremena u kome se naše društvo nalazi.

Ističući da mu je čast da može da se obrati članovima naše najviše institucije nauke i umetnosti, Tadić je rekao da sama činjenica da je ona proistekla iz Društva srpske slavesnosti osnovanog 1841. godine svedoči o naučnoj tradiciji u našem narodu, ali i o tome da Srbija poseduje institucije koje su nezaobilazni činilac svake dobro organizovane države, svakog naroda koji želi da ima sigurnu i prosperitetnu budućnost.

SANU je uvek imala potrebnu kritičnu masu znanja i autentičkog slobodarskog duha koji su pokretali ovo društvo, nudili reforme i projekte izlaska iz krize, ocenio je Tadić.

„Mi želimo da ova dokazana tradicija, koja je opstajala i u vremenima autoritarnih političkih kultura, za koje verujem da su ostali iza nas, bude i dalje nasleđe koje deli sa svojim narodom i odgovor na izazove krize i na odlučnosti sa kojima se ponekad ipak moramo suočavati”, istakao je predsednik Srbije.

Ukazujući da efikasne privrede i emancipovana i prosperitetna društva svoj razvoj i dinamiku crpu u znanju i inovacijama, on je dodao da danas ne možemo biti zadovoljni materijalnom podrškom koju nauka ima i investicijama koje su plasirane u taj bitan segment društva, ali i napomenuo da društvo čini sve da se približimo standardima koji važe u EU u toj oblasti.

Predsednik Srbije je dodao da u EU želimo da uđemo kao društvo sa očuvanim vlastitim identitetom. „Ne vidim bilo kakvu izvesnost nekog drugačijeg pristupa evropskim integracijama. U tom kontekstu Akademija nauka i umetnosti ima poseban značaj ne samo kao institucija, već i kao jedan centar, stožer ljudske snage ovog društva, svih onih pojedinaca koji svojim radom doprinose definisanju kulturnog identiteta našeg naroda”, rekao je Tadić.

ON je ukazao na neophodnost dubokih društvenih reformi, ističući da je inovativnost neophodna i u političkom odlučivanju, donošenju strategijskih odluka.

Tadić je rekao da u nefleksibilnosti u donošenju odluka vidi jedan od temeljnih problema sa kojima se mi suočavamo. Zato, smatra on, ne obezbeđujemo angažovanje svih mogućih potencijala, bilo da je reč na polju znanja, nauke, potencijala koji postoje u polju međunarodnih odnosa, kako bismo pronašli odgovore na izazove sa kojima se naše društvo suočava.

„Jedan od odgovora zbog čega mi ne ostavljamo većinu problema iza sebe i neprekidno bivamo povlačeni na dno istorijskih procesa zbog problema koje nismo rešili u prošlosti je upravo taj preterano tradicionalan pristupanja problemima sa kojima se suočavamo. To je pitanje društvenog uređenja, pitanje nauke uopšte. To je pitanje odnosa Srbije prema hroničnim problemima kao što je Kosovo i Metohija, pitanje budžetske politike, odnosa prema vlastitom identitetu... Na svakom od tih pojedinačnih mesta možemo još jednom ustvrditi da je nedovoljno fleksibilan pristup, nedovoljna inovativnost, bio jedan od razloga zbog čega probleme nismo ostavljali iza sebe i zbog čega se uvek iznova sa istim problemima suočavamo”, rekao je Tadić.

Ističući da se zbog toga „zalaže za netradicionalni pristup uz poštovanje tradicije”, on je istakao da je inovativnost to što danas treba Srbiji. „Inovativnost u organizaciji Srpske akademije nauke i umetnosti, inovativnost organizacije nauke uopšte i inovativnost u istraživanjima koje treba da ostavi posledice po našu privredu, inovativnost u oblasti korišćenja energije, inovativnost u domenu građevinskim materijala i konstrukcija , inovativnost u vođenju pregovora o budućem statusu Kosova, inovativnost u međunarodnom politici. To je ono što danas Srbiji treba”, rekao je njen predsednik.

U svakom vremenu, kakvo god da je ono, mora se voditi računa o investiranju u budućnosti, investiranju nauke i obrazovanja, dodao je Tadić, ističući da nam je potrebna „jedna dobra i balansirana budžetska politika i projekcija o investicijama u nauci i obrazovannju u godinama koje dolaze i novi zakon o akademiji koji će insistirati na njenom produktivnom a ne samo simboličnom karakteru”.

„Srbija ima i pravo i obavezu da legitimizuje svoje nacionalne interese, a jedan od njih jeste i naučn”, rekao je Tadić, ističući da država Srbija računa na njenu Akademiju, na njene naučnike, na njene umetnike, ljude iz kulture „jer ovo društvo bez akademije nauka , bez nauke umetnosti i kulture ne može da postoji”, rekao je predsednik Srbije.

Među događajima koji su u SANU obeležili ovu godinu Hajdin je naveo izbore za nove članove. Hajdin je ocenio da su oni bili od prvorazrednog značaja za rad i budućnost Akademije, ali i najavio da će pitanje izbora biti razmatrano prilikom pripreme novog Statuta Akademije .

„Izbori za jednu Akademiju su uvek presudni. Oni stvaraju mogućnost za život Akademije kao ustanove dugog trajanja. Od njih, dobrim delom, zavisi da li će Akademija uspešno ispuniti zadatak, koji joj je namenjen u društvu koje se razvija i menja”, rekao je predsednik SANU.

Podsetivši na nove tokove svetskih razmera kako u nauci tako i u umetnosti, on je ocenio da je podmlađivanje Akademije nužan proces koji se u našim uslovima odvija prilično drastično. Hajdin je precizirao da je od prošlih izbora SANU izgubila 27 članova, dodavši da je to, donekle, i posledica starosne strukture članova Akademije.

Ukazujući na situaciju u predlaganju i izboru novih članova i prilikom nedavnih izbora Hajdin je rekao da taj problem zahteva detaljniju analizu kako od same Akademije tako i od javnosti. „Pored još nekih drugih statutarnih pitanja taj problem će detaljnije biti razmatran prilikom pripreme novog Statuta Akademije”, najavio je Hajdin.

Podsetio je, takođe, da je SANU tokom godine, u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj, „sa puno volje” učestvovala pripremi Strategija naučnog razvoja Srbije od 2009. godine do 2014. godine.

„Akademija se zalagala za uravnotežen odnos između osnovnih i primenjenih nauka što je s obzirom na njeno mesto u društvu i trebalo očekivati. Mišljenja smo da se napredak ne može zamisliti, pored prirodno-matematičkih, tehničkih i medicinskih nauka, bez filozofije, literature, istorije, nauke o ponašanju i izučavanju konstitutivnih stubova organizovanog društva, kao što su prava, ekonomija, društveno-političkih struktura”, rekao je Hajdin.

Nabrajajući ovogodišnje rezultate SANU njen predsednik je ukazao i na značaj internacionalne konferencije veoma visokog ranga, u saradnji sa Uneskom, o našem naučniku svteskog glasa Milutinu Milankoviću, povodom 130 godina njegovog rođenja i na izložbu posvećenju njegovom delu.

Hajdin je podsetio da je pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Uneska, SANU obeležila i 100 godina od rođenja kompozitorke Ljubice Marić. Tim skupom, kao i izložbom javnosti je osvetljeno mesto njenog stvaralaštva u domaćim i međunarodnim okvirima, dodao je on.

Spomenuo je, takođe, i obeležavanje 200 godina od rođenja Čarlsa Darvina, kao i održavanje 5. balkanskog kongresa botaničara sa velikim brojem učesnika iz zemlje i inostranstva, izložbu posvećenu 100 godini rođenja Milene Pavlović-Barili, kao i postavku izložbe Narodnog muzeja u galeriji SANU „100 godina srpske umetnosti”.

Ukazavši na intenzivne međunarodne kontakate, Hajdin je napomenuo da je SANU posetio i generalni direktor CERN-a, gde su pre tri dana dobijeni prvi sudari čestica u velikom naučnom poduhvatu u kome učestvuje i Akademija.

Potpredsednik vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić napomenuo je da postoji direktna veza između naučnih ideja, ekonomije i razvoja društva. Samo jaka Srbija je u stanju da odbrani sve njene nacionalne interese rekao je Đelić i najavio da će naredna godina biti prvi korak ka uspopstavljanju srednjoročnog cilja o izdvajanju jedan odsto bruto proizvoda za nauku koji bi trebalo da bude ostvaren za pet godina.

Đelić je rekao da je samo nemaština, a nikako odsuistvo dobre volje, kriva za to što budžet za nauke nije na nivou koji može da obezbedi njeno nesmetano funkcionisanje.

On je napomenuo da se SAD spremaju da dupliraju iznos investicija u nauku, da Kina svake godine za 30 odsto uvećava te iznose, a da je Evropa usvojila plan koji naučnicima omogućava lako dobijanje dozvola za rad. „To nas upozorava na delovanje kako bi naučni potencijal Srbije bude ojačan, a ne oslabljen. To je naša obaveza”, dodao je Đelić.

Generalni sekretar SANU Dimitrije Stefanović uručio je Povelje o izboru dvadesetorici novih dopsinih članova Akademije.

(Politika)