Bojan Pajtić: Vojvodina preuzima oko 150 novih nadležnosti

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je Tanjugu da radna verzija zakona o nadležnostima Vojvodine nije savršena, ali da obuhvata veliku većinu predloga i zahteva pokrajinske administracije.

"Ponuđeni tekst nije savršen, ali je u njemu sadržano više od 90 odsto naših predloga. Vojvodina će od republičkih organa preuzeti oko 150 novih nadležnosti, među kojima je i niz veoma bitnih", dodao je Pajtić u izjavi za medije.

Prema njegovim rečima, od posebne važnosti je što će Vojvodina moći da osnuje razvojnu banku, što će na nju biti preneta osnivačka prava Nacionalnog parka Fruška gora i što će otvaranjem predstavništva u Briselu biti u prilici da lakše dolazi do novca iz fondova Evropske unije.

"Pored toga, pitanja kao što su glavni grad Vojvodine, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, upravljanje javnim preduzećima jesu u isključivoj nadležnosti pokrajine i ona se već nalaze u predlogu statuta Vojvodine i neće se menjati. Međutim, iz formalnih razloga, ova pitanja uopšte ne treba ni da budu deo zakona o nadležnostima", istakao je Pajtić.

On je ukazao na to da predlog o nadležnostima Vojvodine, koji se nalazi na sajtu Vlade Srbije, jeste još samo radna verzija i da se može menjati.

"Stoga apelujem na Vladu Srbije da prihvati inicijative političkih stranaka, ukoliko budu predložile neke izmene koje bi doprinele kvalitetu tog akta, jer je to u interesu i građana Vojvodine, ali i građana cele Srbije", zaključio je Pajtić.

„Statut i zakon o nadležnostima trebalo je pripremati makar istovremeno i sinhronizovano, mada bolje bi bilo da je prvo usvojen zakon. Ovako, Skupština Vojvodine išla je korak napred, poštujući rok iz Ustavnog zakona, ali verovatno želeći delimično i da prejudicira neka rešenja, i donela je predlog statuta, pre nego što je zakon uopšte počeo da se priprema. Pošto u statutu postoji nekoliko odredaba koje su, po svemu sudeći, protivustavne, republička vlast je pokušala da zakonom to ispravi i da obaveže Vojvodinu da ih u statutu promeni”, objašnjava Vučetić.

„Od odredaba statuta koje nemaju veze sa zakonom o nadležnostima a koje su često isticane kao protivustavne pomenuću vladu Vojvodine. Mislim da ta ocena nije tačna, jer Ustav ništa ne kaže o tome da taj organ mora da se zove izvršno veće, zapravo može da se zove kako hoće. Slično je i sa glavnim gradom, nigde ne piše da ga pokrajina ne može imati. Ovde je stvar samo u tome da nekome kad se kaže vlada ili glavni grad to zvuči kao se pokrajini daju elementi državnosti”, objašnjava Vučetić za Politiku.

(NSPM)